Usvojena Strategija za Zapadni Balkan! EU saopštila da li je 2025. krajnji rok za članstvo Srbije i šta očekuju od nas u vezi Kosova (VIDEO) (FOTO)
Evropska komisija usvojila je danas u Strazburu konačan tekst strategije o prijemu Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana u Uniju, o kojem će se potom izjasniti poslanici Evropskog parlamenta. Šefica diplomatije EU i potpredsednica EK Federika Mogerini i komesar za proširenje Johanes Han predstavili su na konferenciji za novinare taj dokument, kojim se, prema ocenama iz Brisela, EU snažnije obavezuje da pruži jasnu evropsku perspektivu regionu Zapadnog Balkana.
- Zapadni Balkan je geografski deo Evrope, države dele iste interese i istoriju, i danas je jasno da ćemo deliti evropsku budućnost unutar Evropske unije - kaže visoka predstavnica EU i šefica diplomatije Federika Mogerini.
Kako je navela, kooperacija EU sa zemljama Balkana je sve bolja iz godine u godinu.
- Želimo da pošaljemo jasnu poruku za svih šest zemalja o integraciji, ali sve se mora temeljiti na reformama, kako bi svi građani uživali sva prava i obaveze kao i građani EU - navela je ona na pres konferenciji u Strazburu, nakon što je usvojena Strategija proširenja na Zapadni Balkan.
Ona je navela da 2025. godina nije krajni rok, već perspektiva, koja je realistična, da se proces pregovora završi za one koji su ga započeli.
- Danas nismo usvojili samo strategiju, već otvorili i određeni put za dalje korake - istakla je Mogerini.
- Nadamo se da će sledeći meseci biti prekretnica što se tiče Zapadnog Balkana i EU, koja će u budućnosti imati nove članice. Mi se Strategijom pripremamo za to - kaže Mogerini, koja je pozvala na nastavak rada u tom smislu.
Evropski komesar za proširenje Johanes Han navodi da svi u regionu Zapadnog Balkana imaju interes da zajednički rade, kako bi se priključili Uniji.
- Godina 2025. je indikativni datum. Možda je moguće da se neka od država pridruži, a to će se desiti ako se ispune sve što je dato u strategiji i ispune određeni uslovi. EU neće prihvatiti novu članicu koja nije odlučna da reši bilateralna pitanja, određene sukobe koje ima. Isto tako, ovo mora biti i motivacija Kosovu kada je reč o dijalogu, da se nađe pozitivno rešenje - rekao je Han.
On je naveo da je iz Evropske perspektive važno shvatiti da je Zapadni Balkan region od 18 miliona ljudi, da postoje brojni izazovi, i da mora da postoji konačna inkluzija.
- Daćemo podršku našim partnerima tako što smo stvorili šest inicijativa, od vladavine prava, preko digitalne agende, do pomirenja i dobrosusedskih odnosa. To je objedinjeno u 57 konkretnih aktivnosti koje će se desiti od 2018. do 2020. godine - istakao je on.
Na pitanje novinara kako će EU "naterati" Srbiju i ostale zemlje da priznaju Kosovo, Mogerini navodi da je ohrabruje to što su dva predsednika (Vučić i Tači), pokrenuli novu fazu u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, da ih je ona na to podsticala, i da se nada da će to dati rezultate.
Kada je reč o odnosu Beograda i Prištine, iako u strategiji ne stoji 2019. godina kao rok za sporazum o normalizaciji odnosa, Mogerinijeva je rekla da očekuje da to može biti postignuto do kraja mandata aktuelne Evropske komisije (2019. godina).
Šefica evropske diplomatije navela je da Unija želi da ojača prisutnost EU na Zapadnom Balkanu.
- Mi smo zemljama otvorili put, poručili im da su ga oni odabrali, a da ćemo ih mi u tome voditi - rekla je Mogerini.
Na to se nadovezao Han, koji je naveo da članstvo u EU nije nešto što samo podstiče privredni rast, već nešto što se odnosi i na prihvatanje evropskih vrednosti.
- Pre dve nedelje dogodilo se ubistvo na severu Kosova, a da se to desilo pre neku godinu, to bi bila "eksplozija". Ovog puta dva predsednika (Vučić i Tači) su razgovarali, i "smirili javnost". To je jedan od napredaka - rekao je Han.
U dokumentu koji ima 12 strana stoji da je 2025. godine moguće da Srbija i Crna Gora postanu članice EU.
TEKST STRATEGIJE ZA ZAPADNI BALKAN
Evropska komisija usvojila je danas u Strazburu "Verodostojnu perspektivu proširenja za Zapadni Balkan i veći angažman Evropske unije (EU) u tom regionu" kojom je potvrdila evropsku budućnost regiona kao geostrateške investicije u stabilnu, snažnu i ujedinjenu Evropu baziranu na zajedničkim vrednostima.
U strategiji se navodi da bi do 2025. EU mogla da ima više od sadašnjih 27 članica ali da će brzina napredoavanja na tom putu zavisiti od pojedinačnih zasluga i konkretnih rezultata svake zemlje ponaosob, saopštila je EU.
Uz ocenu da su Srbija i Crna Gora najviše napredovale na evropskom putu i da bi do 2025. mogle postati članice, Strategija objašnjava korake koje te dve zemlje treba da preduzmu ;kako bi završile proces pristupanja u perspektivi do 2025. godine.
- Drugi bi mogli da ih sustignu, ali su Crna Gora i Srbija jedine dve zemlje sa kojima se već uveliko vode razgovori o pristupanju - navodi se u tekstu ali i dodaje da će ta perspektiva konačno zavisiti od snažne političke volje, postizanja realnih i neprekidnih reformi, kao i konačnih rešenja za sporove sa susedima -navodi se.
Dodaje se da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju šansu da napreduju na evropskom putu a Komisija ih ocenjuje na pravedan i objektivan način na osnovu zasluga i brzine kojom postižu napredak.
Kada je reč o Albaniji i BJR Makedonija ocenjuje se da te dve zemlje postižu značajan napredak na evropskom putu i dodaje da je Komisija spremna da pripremi preporuke za otvaranje pristupnih pregovora, na osnovu ispunjenih uslova.
Za BiH u strategiji se navodi da će Komisija početi pripremu Mišljenja o prijavi za članstvo Bosne i Hercegovine nakon što dobije sveobuhvatne i potpune odgovore na Upitnik.
Uz stalne napore i angažman, Bosna i Hercegovina bi mogla da postane kandidat za pridruživanje, dodaje se.
Kada je reč o Kosovu navodi se da Kosovo ima priliku za održiv napredak kroz sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i napredak na evropskom putu kada to budu dozvolile objektivne okolnosti.
U strategiji se navodi da Zapadni Balkan, da bi ispunio kriterijume za članstvo u EU, a i zbog sopstvenih interesa, treba da sprovede sveobuhvatne reforme u ključnim oblastima.
Vladavina zakona, osnovna prava i upravljanje moraju znatno da se ojačaju. Reforma pravosuđa, suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala i reforma javne uprave treba da pruže realne rezultate, dok funkcionisanje demokratskih institucija treba ozbiljno da se unaprede.
Primena ekonomskih reformi mora da bude energična kako bi se rešile strukturne slabosti, nedovoljna konkurentnost i visoka stopa nezaposlenosti.
U strategiji se ističe da sve zemlje moraju da budu bezrezervno posvećene - i rečju i delom - prevazilaženju nasleđa prošlosti, tako što će postići pomirenje i rešiti otvorena pitanja, ;posebno granične sporove, i to pre nego što pristupe Evropskoj uniji.
Takođe mora da se postigne sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova kako bi i jedni i drugi mogli da napreduju na svom evropskom putu.
(Telegraf.rs/Beta/Tanjug)
Video: Đole prognoza
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Lazar. Mड़ञणम
Hocemo svoju Srbiju teritorijalno celu a ne bez dela svoje svete zemlje u evropi, takva nam evropa ne treba.
Podelite komentar
Рафа
Да нас данас приме у ЕУ касно је ! По мени западне земље су нам само уништиле државе-туризам-економија ,економију,културу,... обасипали нас 29 год лажним обећањима ,највише смо захваљујући њима данас ту где јесмо.Тако да је ово само замлаћивање.Морамо се окренути себи и спашавати државу.
Podelite komentar
Mile rabadžija
2025. god. EU neće ni postojati.
Podelite komentar