Bilderberška grupa se poslednji put bavila Srbijom 1999: Sada smo opet na dnevnom redu

Tajna društva su oduvek intrigirala javnost. Za njih se veruju da upravljaju svetom, kao svojevrsne vlade iz senke. U fokusu srpske javnosti sada je Bilderberška grupa, jedna od najčešće pominjanih organizacija. Naime, premijerki Srbije Ani Brnabić je upućen poziv da početkom juna ove godine prisustvuje sastanku u Torinu. Uvidom u zapisnike ove grupe, Srbija je poslednji put bila na dnevnom redu 1999. godine. Svi dobro znamo kako se ta godina završila po nas. Šta sada možemo da očekujemo?

Ana Brnabić posle izlaganja na Davosu, dobila poziv da učestvuje na sastanku Bilderberške grupe

Preporučujemo

Prošle su 64 godine od prvog sastanka u hotel „Bilderberg”, u holandskom selu Osterbeku, koji je organizovao holandski princ Bernard Leopold, kada je 1954. godine okupio multimilijardere i razne moćnike iz Evrope i Severne Amerike, kako bi raspravljali, a mnogi veruju i donosili odluke o najvažnijim svetskim pitanjima.

Od tada se jednom godišnje sastaju u luksuznim hotelima, njih oko 200. Bilderberška grupa ili Bilderberški skup je nezvanični godišnji sastanak zatvorenog tipa, gde su većina gostiju uticajne osobe na polju preduzetništva, medija i politike.

Hotel Bilderberg - Foto: Wikipedia/Michiel1972

Svake godine se sastaju na drugom mestu, obično u Evropi ili Kanadi — jednom u svakih pet godina u Sjedinjenim Američkih Državama, najčešće početkom juna. Sastanci su zatvoreni za javnost.

A, do sada su tim sastancima prisustvovali lideri najvećih svetskih sila, kao i čelnici najvećih kompanija i finansijskih organizacija. Pozivnice su bile upućene Bilu Klintonu, Baraku Obami, Margaret Tačer, Toniju Bleru, Emanuelu Makronu, šefici MMF-a Kristin Lagard, generalnom sekretaru NATO-a Jens Stoltenberg, čelnicima „Gugla”, Dojče banke.

U tom smislu se po vašingtonskim kuloarima pričalo da je Obama ušao u Belu kuću zahvaljujući prethodnom sastanku sa Bilderberškom grupom. Za ovo društvo se vezuje i formiranje zajedničkog evropskog tržišta, osnivanje Evropske unije, kao i uvođenje evra.

Foto: Tanjug/AP

Lista gostiju se menja iz godine u godinu. Međutim, jedno ime se stalno pominje - Henri Kisindžer, bivši američki državni sekretar, uz njega i porodica Rokferel.

Tokom svih ovih godina, Srbija je na dnevnom redu bila šest puta. To se da zaključiti uvodom u zapisnike sa sastanaka Bilderberške grupe. U periodu od 1991. do 1996. godine četiri puta su se bavili pitanjem bivše Jugoslavije, a 1998. i 1999. godine Kosovom.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Posle 19 godina opet smo na dnevnom redu. Bar pretpostavljamo, s obzirom na to da je ove godine poziv za učešće na sastanku od 7. do 10. juna u italijanskom Torinu, upućen i srpskoj premijerki Ani Brnabić. Ona je prvi srpski političar, koji će učestvovati na okupljanju ovog tajnog društva.

Poziv je usledio nakon njenog izlaganja na sastanku grupe "Novi lideri za Evropu" na nedavno održanom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, a uputio ga je predsedavajući Upravljačkog komiteta Grupe Henri de Kastris, nekadašnji predsednik borda direktora multinacionalne osiguravajuće kompanije "Aksa".

Foto: Vlada Srbije

Uzimajuću i obzir međunarodne tokove, sukob Zapada i Rusije, kao i sve veću netrpeljivost SAD i Turske, odnosno pomeranje takozvane "linije vatre", poziv ne čudi, kaže za Telegraf.rs Jovan Kovačić, predsednik East West Bridge organizacije, odnosno član Izvršnog komiteta Trilateralne komisije i predsednik Srpske Grupe Trilateralne komisije.

- Svi koji misle da je fokus na Srbiji - nisu totalno u pravu. Treba gledati širi kontekst, jeste stabilizacija ovog prostora svima u interesu, ali treba gledati širi kontekst - napominje Kovačić.

Printskrin: Youtube/Novo jutro - Dea i Sarapa

Prema njegovim rečima, iako vlada ubeđenje da Bilderberška grupa odlučuje i vuče poteze iz senke, zapravo, oni ne odlučuju, već analiziraju i donose preporuke.

- Srpska spoljna politika u poslednjih pet godina daje rezultate. Koliko će dugo tako da bude ne znamo, ali ako nastavimo ovim putem, Srbija može da očekuje još mnogo toga. Činjenica da je poziv upućen Srbiji, znači da oni smatraju da je Srbija relevantan i kompetentan sagovornik da njima da jednu realnu sliku onoga što se dešava u regionu - naglašava Kovačić.

Kaže da je ovaj region postao važan, ne samo zbog pojave simptoma nekih starih bolesti, već i zbog rešavanje pitanja Makedonije i Grčke, kao i situacije u Turskoj.

Na naše pitanje, da li to što je pred nama postizanje pravno-obavezujećeg sporazuma sa Prištinom, između ostalog poslat poziv, Kovačić smatra da to nije slučaj.

- Da je to primarna tema, onda bi pozvali još nekog iz Prištine. Zato mislim da to nije tema - rekao je Kovačić i zaključuje:

- Oni pozivaju onog ko može da da kvalitetnu analizu. To je osoba, koja drži poluge izvršne vlasti jedne zemlje, a to je premijer. Njih interesuje jedna šira slika i uloga Srbije u tome.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)