Bunjevci više nisu Hrvati: Skupština Vojvodine poništava dekret iz 1945. godine

Bunjevci ubuduće ni na papiru neće biti dovođeni u vezu sa Hrvatima. Dekret iz 1945. godine kojim im je naređeno da se izjašnjavaju kao Hrvati, a koji se ne primenjuje u praksi od raspada SFRJ, biće najzad i pravno poništen na jednoj od narednih sednica Skupštine Vojvodine.

Gde ste se nalazili kada su se činili zločini? Posle ovog pitanja hrvatska delegacija napustila konferenciju o borbi protiv antisemitizma

Preporučujemo

Takvom raspletu podršku je dala Pokrajinska vlada, na čelu sa predsednikom Igorom Mirovićem, posle jučerašnjeg susreta s predstavnicima Nacionalnog saveta bunjevačke zajednice.

- Naše srce je prepuno, čekali smo ovo 73 godine - rekao je Mirko Bajić, predsednik Saveza bačkih Bunjevaca, neposredno po završetku razgovora sa Mirovićem.

Bajić dodaje da će pravda, eto, biti zadovoljena u godini u kojoj se obeležava 100 godina od prisajedinjenja delova današnje Vojvodine Srbiji. Bunjevci su u tom istorijskom događaju 1918. bili druga nacionalna snaga, odmah iza Srba.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Akt koji će najzad biti poništen doneo je Glavni narodnooslobodilački odbor Vojvodine (Odeljenje za unutrašnje poslove, br. 104071945) 14. maja 1945. u Novom Sadu, i glasio je: "Događa se da se mnogi Hrvati uvode kao Bunjevci i Šokci u rubrike gde se označava narodnost, a ne kao Hrvati i to biva često po njihovom izričitom zahtevu ili po volji i nahođenju dotičnog činovnika. Kako bunjevačka i šokačka narodnost ne postoje, to vam se naređuje da sve Bunjevce i Šokce imadete tretirati isključivo kao Hrvate bez obzira na njihovu izjavu."

Na potrebu pravnog poništenja akta o nasilnoj asimilaciji Bunjevaca i Šokaca u dva navrata poslednjih meseci ukazao je i profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Orlović. Profesor, inače član Odbora Skupštine Vojvodine za ustavnopravni položaj pokrajine, zajedno sa još dva člana tog odbora - Zoranom Vučevićem i Smiljanom Glamočanin Varga - zatražio je od predsednika parlamenta Ištvana Pastora da sazove sednicu Odbora radi donošenja predloga deklaracije kojom bi se poništio antibunjevački dekret.

Uoči donošenja Dekreta 1945, u Subotici i Somboru živelo je oko 40.000 Bunjevaca. Na poslednjem popisu evidentirano ih je svega 16.706.

NADOKNADA

- Pokrajinski parlament, kao ustavnopravni sukcesor Odbora iz 1945, trebalo bi da donese deklaraciju o poništavanju ovog asimilatorskog akta, jer je to jedina moralna i pravna nadoknada onima kojima je pravo na nacionalno izjašnjavanje tako grubo oduzeto - navodi Slobodan Orlović.

(Telegraf.rs/Novosti)