Mogerini pozvala premijere Zapadnog Balkana na večeru: Šta će im saopštiti?
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini nastavlja započetu tradiciju neformalnog okupljanja lidera sa Zapadnog Balkana u sedištu Evropske diplomatske službe u Briselu. Direktna razmena mišljenja između lidera Zapadnog Balkana i konsultacije sa EU kako bolje, brže i dalje na evropskom putu i unutar regiona – to su teme koje Mogerini želi da konkretizuje pred sam kraj godine, prenosi Dojče vele.
Haradinaj ne odustaje: Ide u Brisel da postavi "nove zahteve" Evropskoj uniji
Ona tako ostaje dosledna u svojoj više puta naglašenoj posvećenosti regionu i zalaganju da do kraja njenog mandata svih šest zemalja naprave konkretan i nepovratan napredak u približavanju EU.
- Moj prioritet tokom narednih 12 do 18 meseci biće Zapadni Balkan odmah nakon pitanja evropske bezbednosti i odbrane - poručila je Mogerini još u junu ove godine.
Njen glas bezrezervne podrške Zapadnom Balkanu i proširenju podržan je u godini na izmaku i od strane najznačajnijih institucija i zvaničnika EU. Evropski savet je u martu poručio regionu da „vrata EU ostaju otvorena“ i obećao podršku na tom putu. Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker u svom govoru o Stanju Unije takođe je izdvojio proširenje na Zapadni Balkan kao jednu od važnih tema za EU u narednom periodu.
- Ukoliko želimo stabilnije susedstvo moramo ponuditi kredibilnu perspektivu proširenja zemljama Zapadnog Balkana. Tokom ovog mandata Evropske komisije i Evropskog parlamenta neće biti novog proširenja jer uslovi za prijem nisu ispunjeni. Ali u budućnosti Evropska unija će imati više od 27 zemalja članica - izjavio je tada Junker.
On je najavio i izradu Strategije o uspešnom pristupanju Srbije i Crne Gore EU do 2025. godine što je i prva konkretna vremenska odrednica koju je Brisel uputio Zapadnom Balkanu kada je proširenje u pitanju. Očekuje se da će šefica diplomatije EU u ponedeljak uveče u Briselu naglasiti potrebu da region svojim radom adekvatno odgovori i iskoristi jasno pruženu šansu.
PLANOVI EU DO 2025. GODINE
Pored pregleda dešavanja u godini za nama osnovna tema razgovora radne večere premijera sa Zapadnog Balkana biće koraci koji očekuju region u 2018. godini.
- Predstojeća godina biće ključna. Evropska komisija radi na Strategiji za verodostojnu perspektivu proširenja Zapadnog Balkana koja će biti usvojena u februaru 2018. godine - najavljuje Kristijan Danijelson, generalni direktor Direktorijata Evropske komisije zadužen za susedstvo i pregovore o proširenju.
- U aprilu ćemo imati redovni Paket proširenja gde ćemo dati ocene o tome gde se zemlje nalaze i gde bi trebalo da budu kada je reč o ulasku u EU. O tome će raspravljati i zemlje članice na samitu u junu. U međuvremenu, imaćemo i važan samit EU-Zapadni Balkan u Sofiji - dodao je Danijelson.
Očekuje se da će Federika Mogerini informisati premijere sa Zapadnog Balkan dokle se stiglo sa izradom Strategije o proširenju na kojoj radi Evropska komisija. U Briselu se nezvanično saznaje da bi Komisija u tom dokumentu trebalo da pruži konkretne odrednice za pristupanje Srbije i Crne Gore.
U za sada još radnim dokumentima navodi se 2025. godina kao godina mogućeg pristupanja Srbije EU, uz uslov postizanja sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom do kraja 2019. godine i zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do 2023. godine.
Nezvanično, Evropska komisija u ovoj Strategiji predviđa kandidatski status za BiH do kraja 2019. godine i „zamah u pregovorima o članstvu“ Albanije i Makedonije ukoliko Tirana sprovede pet reformskih prioriteta, a Skoplje reši problem imena sa Grčkom. U Briselu očekuju da će ova Strategija biti „ohrabrenje“ i „ukazati na put“ kojim zemlje Zapadnog Balkana treba da nastave u cilju približavanja i ulaska u EU.
VEČERA, ALI NE I DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE
U Briselu naglašavaju da iako institucije EU „naporno rade u okvirima politike proširenja“, zemlje regiona moraju da budu te koje će dati „osnovnu snagu i tempo“ tom procesu radeći na sopstvenim unutrašnjim reformama, prvenstveno u cilju efikasnog i nezavisnog pravosuđa, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, funkcionalnosti demokratskih institucija i slobode medija i izražavanja.
Očekuje se da Mogerini još jednom podseti lidere Zapadnog Balkana da će reforme u oblasti vladavine prava kao i regionalna saradnja ostati ključ za napredak na evropskom putu. Iako u Evropskoj službi za spoljne poslove navode da će na marginama radne večere u Briselu biti mogućnosti i za bilateralne razgovore kako premijera sa šeficom diplomatije EU tako i premijera međusobno, naglašava se da nije planiran odvojeni sastanak srpske i kosovske strane o normalizaciji odnosa.
U Briselu ipak ne isključuju mogućnost da dijalog Srbije i Kosova može biti pomenut kao deo zajedničkih razgovora o regionalnim odnosima. Radna večera u Briselu biće prilika da se po prvi put zvanično sretnu premijerka Srbije Ana Brnabić i premijer Kosova Ramuš Haradinaj.
Istovremeno, ovo će biti prvi susret Haradinja i Mogernijeve posle prošlomesečnog debitantskog nastupa Haradinaja u Briselu koji je doveo do spekulacija o sukobu mišljenja šefice EU diplomatije i premijera Kosova oko načina vođenja dijaloga između Beograda i Prištine.
U saopštenju Evropske službe za spoljne poslove izadatom povodom dananjeg susreta navodi se da je EU posvećena jačanju svog angažmana u regionu kako bi se osigurali dalji koraci zapadnobalkanske šestorke u cilju nepovratnog napretka ka EU.
Planirano je da večera šest premijera sa Zapadnog Balkana i šefice EU diplomatije počne oko 19:30 u zgradi Evropske spolljne službe u Briselu. Radnoj večeri prethodiće bilateralni susredti premijera sa visokom predstavnicom EU. Premijerka Srbije Ana Brnabić predviđeno je da se sastane sa Federikom Mogerini oko 18:40. Nakon bilaterale, a pre početka radne večere premijerka Srbije da će u Briselu izjavu za medije.
(Telegraf.rs/DW/Tanjug)
Video: Ovako se Miša Majtan pripremao za plivanje za časni krst
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
PIXI
Ova voli da kuva,koliko vecera,ruckova a mlate praznu slamu,ko je ovde lud
Podelite komentar
Mico"rezultTe.
Ne postoji "premjjer",kosova!! To zapamtite...
Podelite komentar
Ivan
Vidite šta je interesantno u celoj priči. Nigde se ne pominje ulazak Kosova u Eu. Ako Srbija postane članica pre Kosova oni mogu da se slikaju sa evropskim putem. Totalno će se raspasti i svi Albanci će napustiti Kosovo. Srbija kao članica Eu će imati mnogo više evropske podrške i verovatno da će članice eu ponovo preispitati svoje priznanje Kosova. Nama će se vratititi i Republika srpska, ne treba o Kosovu razmišljati kratkoročno i nije Kosovo uzeto zauvek. Već sada imamo neko poštovanje u Evropi, treba to iskoristiti na pravi način. Albanci su primitivan narod i nije teško pokazati svetu njihovo pravo lice.
Podelite komentar