Švedski ambasador za Telegraf: Ako hoćete u EU, onda morate da poštuje OVA pravila (VIDEO) (FOTO)

Pre malo više od 100 godina ova zemlja se suočavala sa masovnim migracijama, nezaposlenošću i drugim socijalnim problemima. Danas je jedna od najpoželjnih zemalja za život, sa uređenom državom, ekonomijom, koja čuva vojnu neutralnost. Da li je švedski recept moguće primeniti u Srbiji, kako generalno vidi stanje u našoj zemlji i šta nas još čeka na evropskom putu, samo su neka od pitanja, koja smo postavili Janu Lundinu, ambasadoru Kraljevine Švedske u Beogradu.

Ako se Amerika uključi u dijalog Beograda i Prištine, ona će biti Trampov izaslanik

Preporučujemo

• Ne verujem da politika veruje u sudbinu, ali je tako uredila da neko ko je, između ostalog, diplomirao na Filološkom fakultetu, bude na mestu ambasadora Kraljevine Švedske u Srbiji, u trenutku kada se obeležava sto godina diplomatskih odnosa dve zemlje, koji su započeti postavljanjem velikog srpskog pesnika Milana Rakića, za prvog ambasadora tadašnje Kraljevine Srbije u Stokholmu. Kako ocenjujete sadašnje odnose dve države?

Oni su odlični, rekao bih bolji nego ikad. Uvek smo imali dobre odnose. Bilo je problema tokom tih 100 godina, ali nikada nismo imali prekid odnosa i uvek smo mogli da razgovaramo o evenutalnim problemima.

Foto: Telegraf

Švedska i Srbija danas sarađuju veoma široko i duboko. U neke oblasti Švedska investira 10 miliona evra godišnje, kao recimo u unapređivanje čišćenja otpadnih voda, upravljanje otpadom i reformu u policijskom sektoru.

U Švedskoj živi 130 hiljada Srba, to je faktor od velikog značaja. Mislim da su treća grupa migranata po veličini u Švedskoj. To je bitno i lepo.

• Odnosi dve zemlje se danas najpre ogledaju kroz ekonomiju. Da li ste zadovoljni brojem švedskih investitiora u Srbiji? Najvidljivija je svakako “Ikea”.

“Ikea” je veliki korak napred i predugo smo čekali na njen dolazak. Ipak, to je dobar znak i za druge investitore da se “Ikea” ovde nalazi. Očekujem sada više investicija, jer nisam zadovoljan sa brojem investicija iz Švedske.

Pomenuo bih da i “Tetrapak” ima ovde veliku i međunarodno uspešnu fabriku u Gornjem Milanovcu za pakovanja. On čine nemali deo srpskog izvoza, koji se proizvodi sa švedskom tehnologijom. Takođe, tu je i “Sekuritas”, koji ima preko 4 hiljade zaposlenih u sektoru bezbenosti u Srbiji. Čuvaju preduzeća, javne ustanove i dobro rade svoj posao.

To su možda tri najbolja primera švedskih ulaganja, ali nadamo se da će doći još investitora. Zato je bitno nastaviti rad na vladavini prava u Srbiji.

Foto: Telegraf

• Da li ste mi odličan šlagvort. Osim, što ste filolog, Vi ste i pravnik. Kako ste zadovoljni položajem švedskih investitora, da li ste zadovoljni pravnom i poslovnom klimom u našoj zemlji i da li eventualno imate preporuke za srpske institucije, kada baš pominjete vladavinu pravu?

Što se tiče vladavine prava, rekao bih da pravila često postoje, ali da ih je teško primeniti, jer je sudski sistem u nekoj opštoj nevolji. Sudski procesi dugo traju. Predstavnici preduzeća ponekad dolaze kod mene, jer osećaju da ne mogu da na vreme ostvare svoja prava preko srpskog sudskog sistema. Onda pokušavaju da idu preko veza, da steknu prohodnost kod nekog ministra i da tim putem reše svoj problem.

Razumem taj put, to je potpuno razumljivo, ali suštini ne bi trebalo da to tako funkcioniše. Sudski sistem treba bolje da funkcioniše, da ta preduzeća svoja prava ostvare kroz njega, da su njihova prava zagarantovana.

Problema ima i kod običnih ljudi. Jedna naša koleginica u ambasadi, već dve i po godine pokušava da se razvede i to će možda trajati još dve i po godine, pre nego što se taj proces završi. U Švedskoj to traje 6 meseci maksimalno. Posle 6 meseci, razvod je činjenica, iako se jedna od strana u tom procesu protivi.

To su stvari, na kojima mora da se radi, i radi se. Nadam se da će biti sve bolje i bolje. Kada pravni sistem funkcioniše, onda to stvara poverenje i u politički sistem.

Foto: Telegraf

• Vaša zemlje je članica EU. Strateški cilj naše zemlje je članstvo. Šta po, Vašem mišljenju, Srbija treba da ispuni, da bi postala članica?

Ima mnogo takozvanih “benchmarks”. Srbija treba da primeni zakonodavstvo EU, koje predstavljeno kroz 35 poglavlja. Mnogo tih poglavlja nije toliko teško za Srbiju. Srbija je evropska demokratska država i tu nema dileme.

Međutim, ima nekoliko poglavlja, koja nisu toliko jednostavna za primenu. Jedno se odnosi na vladavinu prava.

• To su poglavlja 23 i 24.

Švedska sarađuje sa srpskom policijom u vezi poglavlja 24 i radi se mnogo na strateškom planiranju u MUP-u, kao i na razvoju sistema za unapređivanje unutar dela Ministarstva, koji nije pod političkim uticajem. Radi se punom parom, ali to ne znači da je lako. Radi se već godinama i radiće se još godinama.

Švedska pomaže i oko poglavlja 27, koje se odnosi na ekologiju i održivost društva i gradova. Srbija danas prerađuje manje od 10 odsto otpadnih voda. Ubuduće će morati da prečišćava preko 90 odsto. To je proces, koji je počeo da se rešava, ali koji će trajati decenijama.

To ne znači da sve mora biti gotovo, pre nego što Srbija postane članica EU, ali mora da se počne i mora da postoji plan za izgradnju infrastrukture. Tako da jednog dana otpadne vode iz Beograda neće ići pravo u Dunav bez čišćenja, kako je danas slučaj.

Ali ni to nije ohrabrujuća činjenica da je EU spremna da podržava to i finansijski. Finansijska pomoć za izgradnju potrebne infrastrukture će imati na uticaj na svakodnevnicu srpskih građana i na privredu. Bez čiste vode, nema ni zdrave hrane. Ako je hrana nije zdrava, ne može da se izvozi. Vrlo je jasno da ovo ima efekat, da će imati efekat, ali će trajati dugo.

Foto: Telegraf

• Na tom evropskom putu specifičnost u vezi Srbije je poglavlje 35, koje se bavi pitanjem Kosova i Metohije. U Srbiji je počeo unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji. Međutim, pitanja teritorijalnih sporova nisu strana ni za skandinavske zemlje. Olandska ostrva su primer da je moguće rešenje na obostrano zadovoljstvo, odnosno nezadovoljstvo. Kako gledate na unutrašnji dijalog i da li će pred Srbiju biti stavljen uslov da mora prizna nezavisnost KiM, iako ni sve zemlje EU nisu je priznale?

Da počnem sa Vašim poslednjim pitanjem – ne, ne stavlja se uslov da Srbija prizna Kosovo. Stavlja se uslov da Srbija sprovede sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Kosovom. Radi se na tome kroz dijalog sa kosovskim vlastima i mislim da je dobra ideja i o unutrašnjem dijalogu, koji je započeo na inicijativu predsednika države.

Generalno bih rekao da je vrlo dobro da međusobno razgovaraju Srbi i Albanci. Istorijski gledano, od vremena Dušanovog zakonika i Leke Dukađinija nije bilo mnogo kontakata između Srba i Albanaca ili mi se tako čini. Broj međuetničkih brakova je izuzetno mali između dva naroda. Uopšte ne govorim da su Srbi krivi, već da je potrebno stvoriti prostor za kontakt između običnih ljudi.

Formiranje Sekretarijata za omladinsku saradnju u Tirani, na čijem je čelu Srbin je izuzetno pozitivan korak i nadam se da će Švedska to podržavati, kao što već čine Nemačka i Francuska.

Opet govorimo o vrlo dugoročnim procesima, ali i istorija Srba i Albanca je duga.

Što se tiče Olandskih ostrva, kada je Oland priznat 1934. godine od strane Lige naroda, kao finska teritorija, to uošte nije obradovalo Švedsku. Pošto svi Olanđani govore švedski i ponekad sebe etnički definišu kao Šveđane. Ali, prihvatili smo tu odlukui danas zaista niko ne obraća pažnju na to. Olanđani putuju slobodno, mogu da rade i uče u Švedskoj, kao da su Šveđani, i mi možemo da putujemo i radimo u Finskoj, kao da smo Finci. Taj konflikt nije bitan, iako je u to vreme bilo Šveđana, koji su smatrali da treba ratovati kako bi povratili tu teritoriju od Finske.

Foto: Telegraf

• Na putu ka EU, Srbiju očekuje i usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Ovde se to čita kroz promenu politike prema Rusiji, odnosno uvođenje sankcija Moskvi. Da li će pred Srbiju biti stavljen taj uslov?

Mislim da je rano odgovoriti na to pitanje na taj način, jer članstvo Srbije u EU će tek za nekoliko godini biti činjenica. Predsednik Evropske komisije rekao je da je 2025. okvirna godina za pristupanje. Verujem da će zbog mira u svetu, nadam se i verujem, da će se odnosi između Rusije sa jedne strane i EU i SAD sa druge strane poboljšati do tada i da neće više biti tih sankcija. Nadam se tome, ne govorim da znam, već se nadam da će se pronaći neki put napred. Radi se na tome.

Ponekad se sastaju američke i ruske diplomate u vezi Ukrajine u Beogradu. To je izuzetno bitno, jer se radi na rešavanju tih problema. Ako bude normalnih odnosa na tom nivou, onda će pitanje poglavlja 31 biti mnogo manji problem i za Srbiju, koja se nekako nalazi između tih polova.

Ovo jeste je složeno pitanje, ali smo svi svesni da će aposolutno mnogo morati da se razogovara o tome. Švedska je pokrenula bilateralne razgovore sa Srbijom o tom pitanju i nadam se da će se pronaći rešenje ovog problema. Jasno je da Srbija ne može da kaže “mi nećemo uvesti sankcije, nas se to ne tiče”. EU je kao klub ili porodica. Ako želite da budete deo tog kluba ili porodice, treba da poštujete te porodice. To je dosta čvrst zahtev. Nije ovo “al a carte” sasvim.

To je jedno, ali je drugo da još ima vremena da se pregovora o tom pitanju. Ne treba biti opsednut time da Srbija danas nije uvela sankcije Rusiji, a EU jeste. Naravno, Švedska jeste. Hteo bih da naglasim, mi smatramo da je prekršeno međunarodno pravo u vezi istočne Ukrajine i to je razlog sankcija.

Videćemo, kako će se nastaviti sve. Nije ni Srbija, čini mi se, sasvim prihvatila rusku intervenciju na Krimu. Je l tako ?

Foto: Telegraf

• Videćemo šta će o tome reći najviši zvaničnici Srbije, posebno imajući u vidu komunikaciju sa ukrajinskim ambasadorom. Međutim, ovih dana se dosta govori o stolicama na kojima Srbima sedi, bar to tako vide SAD. Kako Vi vidite poruke koje je preneo Brajan Hojt Ji, ali i zahtev Rusije za dodelu diplomatskog statusa Humanitarnom centru u Nišu?

Kad-tad će Srbija morati da prihvati pravila EU. Ukoliko postane članica moraće da prihvati pravila EU. Istovremeno, bitno je istaći, da Srbija kada bude postala članica EU, ona će biti u stanju da utiče na pravila Unije.

Čuje se u EU glas “malih” država. “Male” države imaju relativno veći glas nego “veće” države, jer se čuje glas i država koje imaju nekoliko stotina hiljada ljudi ili manje od 10 miliona građana, skoro isto kao što se čuje glas “velikih” država. EU vrlo često radi po principu konsenzusa. To je ponekad problem, jer se ne može ponekad brzo rešiti situacija, ali kada se EU opredeli za nešto, onda to ima podršku svih zemalja Unije.

Naravno, ima oblasti, gde je realnost malo mutna u tom pogledu. Rekao bih da je u oblasti migracija danas upravo tako, jer postoje vrlo različiti stavovi unutar EU. Ali, pregovara se i sve članice EU su svesne da bi bilo još gore, da ne razgovaraju i pokušavaju da međusobno reše probleme. To je ono što će i Srbija videti.

Pretpostavimo da nema kontakata i gde suverene države u Evropi same pokušavaju da reše problem migacija, bez pomoći iz Brisela ili svih drugih zemalja EU, to bi tek bio pakao. Mi smo spremni da priznamo činjenicu da je EU spora, ali bez nje bi bilo još gore. To je barem švedski stav.

Foto: Telegraf

Kada čitam u srpskim medijima o Hojt Jiu, ja tako ne vidim stvari. Stvari vidim kroz vremensku dimenziju, koja je nekako trajna i onda postoji prostor za rešavanje problema. Ne mora se danas, odmah i sada, sve opredeliti po čvrstoj liniji. Niko ne govori da će Srbija u budućnosti morati da prekine odnose sa Rusijom i da bude nekakav neprijatelj Rusije. Ima mnogo zemalja unutar EU, koje imaju dobre odnose sa Rusijom. I Srbija će ih imati.

Sankcije su tu problem, ali se nadam da će se kad-tad naći političko rešenje, koje znači skidanje tih sankcija. Tako vidim i komentarišem izjave Hojt Jia, smatram da je to njegovo mišljenje.

Pitanje Humanitarnog centra u Nišu je pitanje koje se mora rešiti između Rusije, Srbije i EU. Nemam stav o tom pitanju. Ne znam šta je tačno dogovoreno sa Rusijom, kada je Centar otvoren. Ne znam tačno šta je tačno rekla EU po tom pitanju. Kada se posmatra to pitanje, može se gledati principijalno i može se biti čvrst, ali istovremeno je za mene lično to dosta mala stvar.

Foto: Telegraf

• Švedska ne pripada nijednom vojnom savezu. S druge strane sve istočnoevropske zemlje su pre EU postale članice NATO alijanse. Da li Srbija u tom procesu može postati izuzetak?

Švedska je izuzetak, ako tako gledate stvari, kao i Finska. Imate zemalja koje su članice EU, a nisu članice NATO. To lepo ide za nas.

• Lepo ste rekli, lepo ide za vas, ali sve istočnoevropske zemlje su pre EU postale članice NATO alijanse?

Ako ste lepo slušali američku zvaničnicu u NATO, Rouz Gotemeler kada je bila u Beogradu, ona je jasno rekla da niko ne gura Srbiju u NATO. NATO je tu, Srbija bi bila dobrodošla, ako ispunjava uslove NATO i NATO smatra da bi to bilo dobro za opštu bezbednost na Balkanu.

Švedska ima princip da mi nemamo stavove ili primedbe na pitanje da li će određena zemlja u Evropi hteti u NATO ili ne. Mi poštujemo slobodni izbor svake države, što se tiče izgradnje puta ka bezbenosti. Mi smo poštovali rešenja baltičkih država ili Poljske da postanu članice NATO i poštovaćemo put koji izabere Srbija.

Mi već ponekad razgovaramo sa srpskim predstavnicima o tome kako Švedska organizuje odnose sa NATO, pošto imamo jako blisku saradnju sa Alijansom. To vidim ima i Srbija. Može se odlično sarađivati sa NATO. Mislim da je jedina razlika između članstva u NATO i bliskog odnosa sa Alijansom u obavezi teritorijalne odbrane i solidarnosti, on što je formulisano po članom 5 Severnoatlantskog sporazuma.

Taj korak Švedska nije načinila, ne mora ni Srbija Velika je odluka poslati sopstvenu decu i mlade muškarce da brane drugu zemlju. Što se teorijski mora, ako postanete članica NATO. Švedska učestvuje u operacijama NATO, ukoliko postoji rešenje UN. Mi poštujemo UN i mi vidimo prednosti međunarodnih mirotvornih misija pod vođstvom NATO. Alijansa ima ogromnu organizaciju koja može da bude pozitivan faktor u raznim konfliktnim situacijama. NATO ne mora da bude negativan faktor, iako potpuno razumem Srbe s obzirom na događanja iz 1999. godine. Ovde vlada drugačija atmosfera i to je potpuno razumljivo.

Foto: Telegraf

• Kao primer skladnih odnosa, prosperiteta, visokog životnog standarda pominju se u celom svetu skandinavske zemlje, članice Nordijskog saveta. Da li iskreno mislite, da je uz sve razlike i razmirice na Balkanu, moguće primeniti taj recept ovde?

Da, da. Ali, postoji jedna velika primedba. Nordijski model je osnovan na dosta velikom poverenju između političara i naroda. Danas to poverenje ne vidim ovde. Na tome treba raditi, to je dugoročan i mukotrpan proces.

Ja sam proveo 33 godine u nekoj vezi sa Srbijom. Došao sam prvi put 1984. kao treći sekretar Ambasade u Beograd. Iz tog vremena se ne sećam mnogo prilika kada je jedan ministar u nekoj Vladi u Beogradu, bilo saveznoj ili republičkoj, podneo ostavku zbog pitanja poverenja u vezi finansijskih netransparentnosti ili nekog drugog problema.

Jedan vaš ministar se loše ponašao prema jednoj novinarki pre nekoliko godina, on je morao da da ostavku, makar na godinu dana. To je primer onog što se dešava vrlo često u nordijskim zemljama.

Čim ministar radi nešto što pogoršava poverenje prema njemu lično i prema Vladi, što je indirektan efekat, on podnese ostavku. To može da bude i dosta mala stvar, recimo jedna ministarka je izgubila položaj kada nije platila račun za televiziju, dok je druga ostala bez funkcije, jer je platila čokoladicu državnom kreditnom karticom.

Foto: Telegraf

Vrlo stroga pravila važe za ministre i to uopšte ne mora da bude zakonski prekršaj, dovoljno je da ministar radi nešto što nije u skladu sa onim što ministar predstavlja i što ministar kaže ili što Vlada kaže.

Na primer, jedna ministarka je morala da da ostavku, jer je učestovovala u privatizaciji sopstvene stambene zgrade, kada je njena partija bila protiv takvih privatizacija.

Na taj način naši političari pokušavaju da steknu poverenje naroda. Želim da naglasim ovo. Ovo je možda bitnije od vladavine prava. Vladavina prava je samo mali deo ovoga. Ponekad mi se čini da se ne vidi ovde ta kritična razlika između nordijskih i jugoistočnih zemalja Evrope. Ne radi se samo o Srbiji, to je generalni problem istočne Evrope.

Foto: Telegraf

• Kada već govorimo o skandinavskim ministrima, nedavno je u poseti Srbiji bila švedska ministarka spoljnih poslova zajedno sa finskim kolegom. Posle toga je u poseti bio i generalni sekretar Nordijskog saveta. Da li to skandinavske zemlje pokazuju veće interesovanje za Srbiju i ovaj region?

Jasno je da Švedska, Finska, Norveška i Danska podržavaju put Srbije ka EU. Naše posete i naši programi za saradnju govore o tome. Mi zaista verujemo da je u nordijskom interesu i interesu EU da je jugoistočna Evropa bude deo Unije.

To je zaista u našem interesu, jer kao što je nekadašnji nemački ministar Genšer jednom rekao, ne može Nemačkoj nikada biti dobro, ako je komšijama loše. Ponekad je ovde loša situacija.

Još uvek mnogo mladih ljudi odlaze odavde, jer misle da je bolja budućnost negde drugde. To može ponekad kratkoročno da bude dobit za Švedsku. Švedska uživa u velokoj migraciji i to je dugoročno vrlo pozitivan faktor za našu privredu, naš privredni razvoj je sjajan, ali nije dobro za izvorne zemlje, kao što je Srbija.

Srbija gubi oko 0.5 odsto svog stanovništva svake godine. To nije dobro za srpsku privredu, nije dobro za Srbiju da ljudi odlaze. Mi mislimo da Srbija u EU, može da bude mesto odakle će ljudi imati pravo da odlaze, ali i hteti da ostanu, a možda će i doći ljudi da žive ovde. Ovde je lepo. Klima je sasvim drugačija, nego što je na severu, ljudi su prijatniji, hrana je odlična.

Ovo je privlačno mesto, istorijski gledano. Mora da se vrati na to. Mislim da je članstvo u EU, najbolji način za to. Poboljšaće se ekonomsko blagostanje na taj način. Ukoliko Srbija ne bi postala članica evropske porodice, ne bi nestala, ali bi se produžio odliv ljudi u EU. Teško je onda izaći iz tog začaranog kruga. To može da doprinese i postojanju organizovanog kriminala.

Mi se nadamo da će ti problemi biti manji, kada Srbija postane članica EU, jer ćemo tada moći još bolje da sarađujemo. Postoji ubeđenje na severu, da će članstvo jugoistočnih zemalja ojačati EU dugoročno, ali će pre toga morati da se reše problemi i da se poboljša situaciju kada je u pitanju vladavina prava i poverenja u društvu.

Foto: Telegraf

• Pasionirani ste šahista. Šah voli i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Da li ste imali priliku za partiju i ako jeste, koje bio bolji?

Nisam imao priliku da igram sa predsednikom Vučićem, ali sam igrao sa Srđanom Darmanovićem, crnogorskim ministrom spoljnih poslova, pošto sam akreditovan i za tu zemlju. On dobro igra šah.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)