Hoće li imena jataka Ratka Mladića ostati državna tajna?

Izricanje presude haškom osuđeniku Ratku Mladiću zakazano je za 22. novembar, što su pojedini mediji i nevladine organizacije iskoristili kako bi uputili  zahtev za skidanje oznake tajnosti sa optužnice protiv njegovih takozvanih jataka.

Hag izriče presudu Ratku Mladiću 22. novembra

Oni tvrde da je odluka o proglašenju tog dokumenta državnom tajnom "nezakonita i usmerena na prikrivanje uloge državnih organa u skrivanju optuženih za ratne zločine".

U Tužilaštvu, međutim, kažu da je odlukom Drugog opštinskog javnog tužilaštva još 27. marta 2006. godine, u fazi istrage, ceo predmet protiv jataka Ratka Mladića proglašen državnom tajnom.

Ta oznaka je pratila i optužnicu iz jula iste godine, iako je, međutim, celo suđenje bilo javno, a optužnica više puta javno i pročitana.

Prema obrazloženju tadašnjeg tužioca, u odluci u koju je Tanjug imao uvid, navodi se da je predmet proglesio državnom tajnom jer bi "odavanje podataka iz predmeta, imalo štetne posledice za političke, ekonomske i vojne interese, kao i za krivični postupak koji se vodi".

Foto: Tanjug / AP

Ta "oznaka" pratila je i optužnicu protiv jataka i na njoj stoji i dalje, potvrdili su Tanjugu i u tužilaštvu i advokati odbrane.

Međutim, ceo postupak pred sudom je bio javan, jer je sud na početku glavnog pretresa, odnosno suđenja, odbio predlog tužioca da isključi javnost.

Pomenuta optužnica, tačnije njen dispozitiv, na sudu je čitana više puta, jer su se sudska veća menjala, pa su suđenja kretala ispočetka u više navrata.

Inače, do stavljanja oznake tajnosti došlo je još u toku istrage, radi zaštite iskaza svedoka niza svedoka iz bezbednosnih službi, kao i drugih dojnih i državnih dokumenata koji su korišćeni u postuku.

Odluku Drugog opšinskog tužioca povrdio je i tadašnji istražni sudija, koji je izdao naredbu kojom nalaže "svim saslušanim licima, ili onima koji prisustvuju saslušanjima ili gledaju spise iz istrage, da čuvaju kao tajnu činjenice i podatke koje su zaznali", uz upozorenje da odavanje tajne predstavlja krivično delo.

Ovaj predmet je pravosnažno okončan presudom kojom je nakon 11 godina od pokretanja krivicnog postupka, Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno oslobodio 10 optuženih za pomaganje i skrivanje Ratka Mladića.

Jedini koji je osuđen u tom procesu je general Marko Lugonja, koji je osuđen na uslovnu kaznu zatvora od šest meseci sa rokom provere od godinu dana, jer je inače jedini tokom procesa priznao da je skrivao Mladića u svom stanu.

U tužilaštvu kažu da je u toku trećestepeni postupak, te da se spisi predmeta i fizički nalaze pred sudom koji postupak u tom stepenu.

Inače, Mladićeva odbrana podnela je zahtev za odlaganje presude kako bi ga pregledali srpski lekari, ali je sudsko veće Haškog tribunala taj zahtev odbilo uz obrazloženje da je njegovo zdravstveno stanje stabilno.

(Telegraf.rs)