Popović otvoreno za Telegraf o "Rajskim papirima": PALE SU MASKE! Smeta im što volim Rusiju (VIDEO) (FOTO)

Najavio je veliku kinesku investiciju u Srbiju. Takođe, obavio je niz razgovara i sa ruskim kompanijama. Da li će ova prisnost sa Istokom, biti problem za evrointegracije, ali i kako komentariše navode da je ruski čovek? Kako da Srbiju uhvati korak sa svetom kada su u pitanju inovacione tehnologije, ali i kako komentariše navode da se njegovo ime pojavljuje u “Rajskim papirima”, samo su neka od pitanja koja smo postavili Nenadu Popoviću, ministru zaduženom za inovacije i tehnološki razvoj i predsedniku Srpske narodne partije.

Popović: Tužiću KRIK zbog lažnih informacija

Preporučujemo

• Da krenemo od najaktuelnije teme. Kako komentarišete navode istraživanja, koje u Srbiji objavio “Krik”, da se nalazite među ljudima, koji posluju preko “ofšor” zona?

U pravu ste, "Krik" je to objavio. Oni su objavili tri tvrdnje i sve tri tvrdnje su laž. Prva tvrdnje je bila da imam kompanije da ovim "rajskim ostrvima". Ja sam tvrdio, tvrdim i sada da nemam, niti sam ikada imao kompanije na tim "rajskim ostrvima" o kojima je ovde reč. Onda su se oni povukli, da kao nikada to nisu govorili, nego su pretpostavljali. To je prva laž.

Druga laž, koju su izrekli je da nemam kompanije na tim "rajskim ostrvima", jer me renomirana advokatska kuća "Eplbi" nije htela da uzme kao klijenta, zbog navodnog, kako su oni rekli, mojih "kontroverznih" poslova u Rusiji. To je druga ordinarna laž. Sa kompanijom "Eplbi", koja važi za jednu od najboljih svetskih kompanija za of-šor biznise, moja konsultantska kuća, takođe, jedna od tri najveće konsultantske kuće u svetu "PWC", imala je ugovor za mene, potpisan i odobren od strane "Eplbija". Nikakvih kontroverzi oko mog biznisa nije bilo, već su me sa velikim zadovoljstvom primili kao uvaženog klijenta, kao i stotine i hiljade drugih renomiranih klijenata. Sa njima smo imali i ugovor, imali smo i završen projekat, koji su oni predložili mojim konsultantima, a oni zajedno meni, i sve je bilo plaćeno komapnji "Eplbi". Ali, ja sam doneo odluku, da te predloge mojih konsultanata i kompanije "Eplbi" nikada ne realizujem, tako da to što su rekli "Kriku" je laž.

Foto:Telegraf

I treće. U "Kriku" su tvrdili da imam of-šor kompanije još na nekim destinacijama. Ja tvrdim ono što sam ponovio i pre nekoliko dana, da je to treća njihova laž. Na današnji dan, sve moje kompanije, registrovane su u Evropi i Rusiji. Cilj "Krika" je bio da ovim lažima uništi moju reputaciju, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu, i zato sam rešio da tužim "Krik" zbog ove tri konkretne laži.

• Agencija za borbu protiv korupcije saopštila je da ste prijavili imovinu i prihode na način kako je to propisano Zakonom, na dan stupanja na funkciju. Ima li bojazni od vanredne kontrole?

Apsolutno ne. Ja i sada, već po deseti put, pozivam i Agenciju za borbu protiv korupcije i sve druge organe u Srbiji, da ispitaju poreklo moje imovine. Smatram da je za svakog čoveka, koji se bavi politikom, vrlo važno da pokaže svoju imovinu na zakonitan način, onako kako je propisano zakonom i da institucije imaju pravo i obavezu da to prekontrolišu. Još jednom ponavaljam, pozivam sve organe da prekontrolišu poreklo moje imovine. Ali, tražim da se i nekim političarima koji pominju da se treba preispitati poreklo moje imovine, takođe prekontroliše imovina i njeno poreklo. Mislim da bi se tu otkrilo mnogo toga interesantnog.

• Videli smo da je Narodna stranka Vuka Jeremića tražila od Agencije za borbu protiv korupcije da preispita poreklo vaše imovine kao i imovine drugih funkcionera “režima Aleksandra Vučića”. Kako komentarišete ovaj zahtev?

I ja lično zahtevam da Agencija i drugi nadležni organi ispitaju poreklo moje imovine, nemam ni najmanji problem sa tim, ali posle toga neka ispitaju i poreklo imovine Vuka Jeremića. Neka ispitaju kako je Vuk Jeremić, kao ministar u Vladi Srbije, koji je tada imao 33 godine, kupio stan od milion evra u centru Beograda. Sumnjam da je taj stan mogao da kupi od ministarske plate. A onda pozivam nadležne organe da ispitaju odakle mu 7 miliona evra sa kojima je finansirao kampanju za predsedničke izbore prošle godine. Neka podnese nadležnim organima dokumentaciju odakle mu taj novac i od koga ga je dobio. Za mene je lako utvrditi poreklo mog novca. Sve što sam zaradio, zaradio sam kao čovek koji već 25 godina radi u privredi, sarađujući sa najvećim evropskim i svetskim kompanijama. I što je najvažnije, sve sam to stekao mnogo pre nego što sam postao ministar.

Da se vratimo na KRIK, želeo bih da dodam, da nije sve ovo oko "Krika" samo bilo otkriće "rajskih kompanija" kako su oni hteli da pokažu. Iza toga stoji nešto mnogo dublje, a to se pokazalo u njihovom poslednjem izveštaju, gde su se bavili time, kako neko kao ja, ko je rusofil i voli Rusiju, što je potpuna istina, kao što pretpostavljam da 99 odsto Srba voli Rusiju, i time se ponosim, kako neko ko je rusofil, može da bude u Vladi, koja ima trasiran put ka EU, a ja sam zagovarao da Srbija ne bude članica Unije.

Foto:Telegraf

Želim da napomenem, da kao ministar u Vladi zadužen za inovacije i tehnološki razvoj, apsolutno podržavam sve odluke koje se tiču našeg puta ka EU, jer se na tom putu zaista dešavaju odlične stvari. Novi zakoni koji su potpuno usklađeni sa regionom, evropskim i drugim svetskim državama, to su međunarodni zakoni koji mogu mnogo dobrog da donesu Srbiji. To je jačanje institucija, što je prevashodno važno za Srbiju, kao zemlju sa mladom demokratijom i taj proces su prošle sve zemlje, koje su nekada bile u socijalističkom režimu. Jačanje institucija, sloboda, demokratskih vrednosti, to je sve ono, što ja oduvek podržavam.

O tome da li ćemo sutra ući u EU, nećemo samo mi odlučivati. S jedne strane odlučivaće sama EU, koja treba da nas primi tamo, a s druge strane o tome će odlučivati kada dođe vreme i građani Republike Srbije.

Želim da napomenem, napad "Krika" na mene ima pre svega političku pozadinu, i to se otkrilo u njihovom poslednjem izveštaju, kada su baš spomenuli ove stvari vezane za politiku. Oni govore da se bave istraživanjima, a smeta im moje rusofilstvo i moj navodni odnos prema EU. Najviše im smeta to što sam ja ministaru Vladi Srbije. To nema veze sa istraživanjima, to je ulazak u politiku i time su "pale maske". Ovaj napad na mene je pre svega izveden zbog toga što imam jake nacionalne pozicije i u trenutku kada Republiku Srbiju napadaju sa svih strana, kada žele da ne budemo vojno-neutralna država kao što smo sada, kada žele da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, kada se vrše ogromni pritisci i zbog kupovine ruskih aviona tipa "mig-29", svi ti pritisci su sada krenuli i na mene, sa ciljem da dezavuišu na taj način moju političku poziciju unutar Vlade i naravno celu Vladu.

Ti pritisci se, pogotovo poslednjih meseci, vrše i zbog ruskog humanitarnog centra u Nišu. Zbog toga što mnogi žele da taj Centar, koji mnogi doprinosi Srbiji, ne bude baš u našoj zemlji, nego da ode iz Srbije, iako su ti ljudi doprineli mnogo u bezbednosti i humanitarnoj pomoći svim našim građanima.

Foto:Telegraf

• Doći ćemo i do tih tema u razgovoru. Da se vratimo na Vaša zaduženja u Vladi Srbije. Ono što se da primetiti u proteklih oko četiri meseca Vašeg rada je da ste gotovo stalno na terenu. Bilo u susretu sa obrazovnim ustanovima, bilo sa privrednicima, ili sa ambasadorima, ili u inostranstvu. Iz Kine ste doneli vest, da će se u Borči na levoj obali Dunava graditi prvi industrijski park u Srbiji, vredan oko 300 miliona evra, koji će biti baza za hiljadu kompanija. Ovo zvuči gotovo neverovatno. Zašto su Kinezi odabrali Srbiju i kakav je plan realizacije?

Kinezi su odabrali Srbiju zbog izvanrednog odnosa i dogovora koji su postigli srpski i kineski predsednik Vučić i Sji Đinping. Kinezi su zaista dočekani u Srbiji na najbolji mogući način. Garancijama našeg predsednika i Vlade Srbije su im otvorene sve mogućnosti za saradnju, a Srbija je dobila jako mnogo ulaskom Kineza u Železaru u Smederevu. Kompanija "Hestil", koja je jedna od najvećih na svetu je vlasnik Železare i iz Smedereva svakodnevno 5 hiljada radnika izvozi proizvode po celom svetu.

Kineski industrijsko-tehnološki park će biti pozicioniran u Borči pored Pupinovog mosta na 320 hektara državne zemje, i to će biti udeo u investiciji Republike Srbije, a ceo projekat će biti finansiran od strane tri velike kineske banke, jedne od najpoznatijih u svetu. Projekat će biti realizovan u tri faze. Prva faza je 120 miliona evra, druga 100 miliona i treća, poslednja, 80 miliona evra. To prema preliminarnoj studiji izvodljivosti označava oko 300 miliona evra, koji će biti uloženi u roku od 5 godina u ovaj najveći industrijsko-tehnološki park u ovom delu Evrope.

Studija izvodljivosti predviđa da će u parku biti oko 1000 kompanija, a da će direktno raditi preko 10 hiljada ljudi, a indirektno nekoliko desetina hiljada ljudi. Preko 40 najvećih kinsekih kompanija je već potpisalo memorandum sa željom da svoje delove proizvodnje i razvojno-istraživačke centre, a naglašavam ovo razvojno-istraživačke centre, otvore ovde u srcu Srbije, kao njihov evropski projekat. Srbija bi bila njihov “hab” za celu Evropu.

Naravno, vrlo je važno da kažemo, da bi Kinezi, koji su danas tehnološki i inovacioni lideri u svetu, najveći deo svog znanja preneli u ovaj industrijski park. Osim poštovanja prema našem predsedniku i Vladi, Kinezi jako cene ogroman inženjerski potencijal koji Republika Srbija ima, pogotovo u informacionim tehnologijama i u inovacijama.

Foto:Telegraf

• Međutim, to nije jedini plan Pekinga za Srbiju. Postoji mogućnost da postanemo Regionalni centar za inovacije u okviru inicijative “Pojas i put”?

Tokom mog boravka u Kini, sa rukovodstvom kineske državne asocijacije, koja se bavi implementiranjem razvojnih programa u okviru inicijative "Pojas i put", razgovarao sam i izneo predlog da Srbija postane inovacioni centar u okviru celog sistema saradnje KIne i zemalja Centralne i Istočne Evropre u formatu 16+1, odnosno inicijative "Pojas i put".

Ta inicijativa je naišla na veliko odobravanje kinske strane i ja se nadam da ćemo u toku sledeće godine imati mogućnost da dokažemo da smo sposobni da imamo ovaj centar i da će sve zemlje iz ovog projekta prihvatiti da Srbija bude taj centar. Mislim da Srbija sa svojim znanjem, potencijalom i ugledom u ovom segmentu, tehnološko-tehničkom, a pogotovo inovacionom, ima sve šanse da postane Centar za inovaciju u okviru programa "Pojas i put".

• Već ste pomenuli Vaše konekcije sa Rusima. Razgovarali ste i u Rusiji sa predstavnicima njihovih državnih komapnija, koje se bave najsavremenijim tehnologijama. Ima li zainteresovanosti u Moskvi za ulaganje u Srbiji?

U toku dve posete Ruskoj Federaciji razgovarao sam sa ministrom komunikacija, čovekom koji je zadužen za digitalizaciju i digitalnu ekonomiju RF gospodinom Nikiforovim, koga sam pozvao da poseti Srbiju, i u narednim mesecima će doći do realizacije te posete. Nikiforov, koji je jako mlad ministar, jedan je od ključnih ljudi u potpunoj inovaciono-tehnološkoj revoluciji, koja se dogodila u Rusiji u poslednjih desetak godina, pogotovo u gradovima. Moskva je danas postala lider u pametnim tehnologijama, u komunikaciji građana sa državnim i gradskim aparatom preko najnovijih digitalnih platformi. On je takođe izrazio veliku želju da ruske kompanije dođu i otvore svoje razvojne centre u Srbiji, kao mestu gde uz pomoć naših inženjera, naše nauke, našeg znanja, pogotovo u informacionim tehnologijama, gde smo lideri u ovom delu Evropu, pokušaju da učine mnogo više i na evropskom tržištu.

Takođe, izdvojio bih razgovor sa predstavnicima korporacija "Rosnano" i "Rosatom", dve državne korporacije, koje imaju velike budžete i koje preko svojih "venčur kapital" fondova plasiraju značajna sredstva u druge zemlje. "Rosnano", kompanija koja se bavi nano-tehnologijama, plasirala je veliki deo tih sredstava u Izrael, Indiju, planiraju da plasiraju i u Iran, mesta gde mogu da naiđu na odličan fundament za razvoj start-ap kompanija i inovacionih rešenja za nano-tehnologije.

Srbiju su takođe prepoznali kao zemlju sa izuzetnim potencijalom i potencijalom za nova inovaciona i tenološka rešenja u oblasti nano-tehnologije. Nadam se da ćemo uskoro organizovati posetu predstavnika ove kompanije, koja bi takođe mogla u Srbiji da pokrene deo svojih aktivnosti za ovaj jugoistočni deo Evrope.

Foto:Telegraf

• S obzirom na to da ste iz prvi ruke mogli da se uverite gde su svetski centri, kada su u pitanju inovacije, na koji način država Srbije može da pomogne tehnološki razvoj naše privrede i nauke, odnosno da dostignemo nivo 4. industrijske revolucije, što je premijerka Brnabić označila kao jedan od prioriteta Vlade?

Sve što Republika Srbija radi u sferi inovacija, inovacionih tehnologija i inovacionog preduzetništva, ima za cilj da stvarimo osnovu za razvoj industrije 4.0, odnosno za sprovodjenje četvrte industrijske revolucije, koja podrazumeva digitalizaciju svih procesa u državi. Ne samo digitalizaciju državne uprave, nego pre svega svih procesa u industriji. Od projektovanja, proizvodnje, logistike, transporta, kako bismo onaj zaostatak, koji se stvorio poslednjih 20 godina zbog ratova, sankcija, mogli da nadomestimo korišćenjem masovne digitalizacije, pogotovo u industriji. Koncept industije 4.0, koji je prihvatila cela EU, mi pokušavamo da na svaki mogući način promovišemo i to je bio cilj mojih poseta Briselu i Budimpeštu, gde je sedište instituta EU za inovacije i nove tehnologije.

• Više puta tokom razgovara ste istakli da naši inženjeri i naša pamet treba da budu uključeni u sve te projekte. Kako sprečiti odliv domaćih stručnjaka?

U Srbiji postoji izvanredan akademski potencijal. Izvanredni studenti pogotovo tehničkih fakulteta, koji izlaze sa fakulteta i automatski dobijaju odlične poslove. Nažalost, mnogo manje u Republici Srbiji, a mnogo veći broj odličnih studenata napušta Srbiju i odlaze da rade za velike kompanije u inostranstvu. Važno je da ti mladi ljudi pronađu posao, veliki deo njih će se verovatno i vratiti u Srbiju, ali ono čime se aktuelna Vlada bavi jeste da iznađemo način kako da ih zadržimo u Srbiji.

Posle izrastanja iz inkubatora Univerziteta u Beogradu u Tehnološki park, koji danas ima oko 60 start-ap kompanija koje uspešno rade, Vlada Srbije gradi dva velika naučno-tehnološka parka. Jedan je u Nišu pri Elektronskom fakultetu, gde će na prostoru od preko 20 hiljada kvadarata biti sva infrastruktura koja je potrebna inovacionoj i start-ap zajednici, a naravno i fakultetima. Ovde će se u okviru jednog zajedničkog prostora razvijati savremeni inovacioni eko-sistem, gde i Univerzitet i nauka i privreda i inovacije i star-ap kompanije mogu zajedno da rade.

Foto:Telegraf

Takođe, u Novom Sadu je u toku izgradnja inovaciono-industrijsko-tehnološkog parka u saradnji sa Tehničkim fakultetom i Univerzitetom u Novom Sadu i Pokrajinom Vojvodinom. To će biti verovatno najmoderniji tehnološki park u ovom delu Evrope, gde ćemo imati kompanije, koje su već izrasle i posluju jako dobro, izvoze svoje proizvode u sve delove sveta. Ove kompanije su izrasle kao softverske i IT kompanije iz Tehničkog fakulteta u Novom Sadu. I naravno, veliki deo tog parka biće namenjen mladima, na taj način želimo da ih zadržimo u Srbiji, da svoj potencijal promovišu kroz star-ap kompanije u svojoj zemlji.

Njima će u tim tehnološkim parkovima biti apsolutno pružena sva konsultantska usluga, kako se to radi u Izraelu, Švajcarskoj i Finskoj. U okviru tih parkova imaće mentorsku podršku, stručnu podršku za finansije, otvaranje kompanija, biznis planiranje, kao i za sve marketinške i druge delatnosti, kako bi sa svojim inovacionim proizvodima, mogli da izađu na tržište.

U programiranju strukture ovih parkova, rukovodili smo se isključivo iskustvom i znanjem najsavremenijih naučno-tehnoloških parkova koji danas postoje u svetu - Izraelu, Švajacarskoj i Finskoj, jer su oni lideri u inovacijama i start-ap kompanijama. Izraelske kompanije su osmislile sms-poruke, USB fleš drajv i mnoge druge stvari koje koristimo u svakodnevnoj komunikaciji.

Prema tvrdnjama stručnjaka, ne samo naših, kao i prema rezultatima naših inžinjera, kako u svetu, tako i u Beogradu, u domaćim kompanijama, poput "Comtrade-a", vidimo izuzetan potencijal mladih i zato smo i ovaj koncept prilagodili baš tome da otvorimo mogućnost da mladi mogu u start-ap centrima da pokažu svoje znanje. Nije važno, ne moraju da uspeju prvi, drugi, peti put, ali će uspeti deseti put. Start-ap kompanije su taj model, koji motiviše mlade da odmah posle neuspeha krenu u novi projekat. Uspeh dolazi posle nekoliko neuspeha, kao i u sportu, mora mnogo da se trenira, da bi se preskočila lestvica.

Foto:Telegraf

• Neizbežna su politička pitanja, na koja ste Vi krenuli da odgovarate tokom intervjua, a to je upravo ta saradnja sa Kinom i Rusijom. Kako je strateško opredeljenje Srbije članstvo u EU, da li na bilo koji način ta prisna saradnja sa Istokom može biti prepreka za članstvo u Uniji?

Mislim da ona može biti samo komplementarna, jer to povezuje jedno drugo. Danas sa Rusijom i sa Istokom najviše sarađuju zapadne kompanije. Najveći izvoznici u Kinu i Rusiju pojedinačno gledano su Nemačka i naravno EU, kao jedna široka zajednica. Nedavno je baš Putin primio 50 najvećih industrijalaca iz Nemačke, koji su svi bili za ukidanje sankcija Rusiji i da se što više poveća eksport iz Nemačke, jer oni kao ljudi koji su potpuno u digitalizaciji, industriji 4.0, koji razmišljaju o svojim građanima, žele da plasiraju svoje tehnologije, rešenja, znanja i proizvode na jedno ogromno tržište od 200 miliona ljudi. To nije samo tržište Rusije, to je tržište Carinske unije između Rusije, Belorusije, Kazahstana, Jermenije, Kirgirstana, a uskoro i Vijetnama.

Naš put u EU je nesporan, Srbija se kreće na tom putu. Da li će do članstva doći i kada, građani će sami da odluče, kao i da li će pristati na neke dodatne uslove ili ne. Sigurno da ovaj put, koji je trasiran, prihvatanjem novih zakona, modeliranjem procesa, ali naravno štiteći naš srpski interes i vodeći računa o sadržaju naše ekonomije i političkoj situaciji, jeste pozitivan. Ja ću uvek jačanje institicija navesti uvek kao jedan od najvažnijih primera, koji treba da prihvatimo od EU, ali i od SAD i Rusije. Sigurno da taj put ka EU ničim neće biti ometan, našim odličnim odnosima sa Istokom. Šta više mi kao centar, gde možemo da privučemo investicije sa Istoka, koji je danas najpoželjnija destinacja svih evropskih kompanija, sigurno da možemo tu da imamo veliku ulogu.

Građani Srbije su verovatno jedini građani u Evropi, kojima ne treba viza ni za Rusiju, ni za Kinu, već mogu da putuju slobodno. Takođe, jedina smo zemlja u svetu, koja sve što se proizvede ovde, zbog čega i imamo dosta investicija iz EU, sve možemo da plasiramo na veliko rusko tržištve i tržište Evroazije bez carina. Tu smo automatski u startu jeftiniji 20 procenata, što je velika konkurentska prednost za srpsku ekonomiju.

Foto:Telegraf

• Spomenuli ste tokom razogovara da volite Rusiju. U političkoj javnosti vlada ubeđenje da ste ruski čovek. Kako komentarišete te navode i dal i to može biti prepreka u razgovorima sa Briselom odnosno predstavnicima EU?

Svi znaju, moji evropski partneri, sa kojima sarađujem preko 25 godina a koji se poznaju sa političarima, svi znaju da sam Svi znaju, moji evropski partneri, sa kojima sarađujem preko 25 godina, a koji se poznaju sa evropskim političarima, svi znaju da sam Srbin, koji najviše voli Srbiju i misli jedino o svojoj zemlji. Naravno, Rusija nam je najveći prijatelj. Rusija nas nikada nije bombardovala, uvek je bila uz nas i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, i kada su nas 1999. godine bombardovali. Rusija je naš najveći prijatelj. Ali, da ne govorimo samo o emocijama. Rusija je jedan od naših najvećih ekonomskih partnera, sa potencijalom da postane jedan od vodećih partnera Srbije u ekonomiji i privredi. Tu šansu moramo da iskoristimo.

Osim što nas Rusija nikada nije bombardovala i što su uvek bili uz nas, oni su nam poslednjih godina najviše pomogli u istorijski važnim događajima za našu zemlju. I to zahvaljujući divnom odnosu prema Srbiji, i odličnom odnosu predsednika Vučića sa predsednikom Putinom. Moram da ponovim da je predsednik Vučić, jedini evropski predsednik, koji se preko deset puta sastao sa predsednikom Putinom u poslednjih nekoliko godina. Zbog tih odličnih odnosa i ljubavi prema srpskom narodu, Rusija nas je poslednjih godina spasila u nekoliko ključnih stvari važnih za budućnost Srbije. Pre svega u očuvanju našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta, čuvajući Kosovo, jer su blokirali ukidanje Rezolucije 1244 u SB UN, a nedavno su takođe blokirali da Kosovo, lažna država Kosovo, postane član UNESKO.

Takođe, ništa manje važno je da je Rusija sprečila da pred Ujedinjenim nacijama Srbija bude optužena za genocid. Prvi put u istoriji neka država bi bila optužena za genocid. Nije bila optužena ni nacistička Nemačka, Ruanda, ustaška Hrvatska, nijedna druga zemlja, već bi deci koja na guglu ukucaju reč "genocid", prvi pojam koji izađe bio Srbija. E, to je sprečila Rusija. Da nas niko, nikada ne može optužiti za genocid. Ja ću uvek osećati najveću zahvalnost i prema Rusiji i pogotovo prema ruskom narodu i naravno prema Vladimiru Putinu, koji je sprečio ovakve stvari.

Foto:Telegraf

• Međutim zamerke Zapada postoje na Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu, pogotovo u smislu davanja diplomatskog statusa. Da li ti može biti kamen spoticanja u pregovaračkom procesu?

Pre svega treba reći da je to humanitarni centar. Centar koji je važan za Srbiju, a koliko je važan, pokazalo se za vreme poplava i u nekim drugim situacijama. Naravno, niko ne bi želeo da se opet dogode takve nepogode, ali siguran sam da bi se u tom slučaju ponovo videla sva važnost tog centra za našu zemlju. Stotine Srba su prošle obuku kroz taj centar. Vrlo je važno istaći da je on postao i regionalni centar, gde dolaze na obuku pripadnici sektora za vanredne situacije iz drugih bivših jugoslovenskih republika, kojima taj centar uopšte ne smeta. Šta više to je najmoderniji centar baš za obuku za vanredne situacije u ovom delu Evrope.

Taj centar bi mogao mnogo bolje da funkcioniše, kada bi ljudi iz Rusije koji tamo rade, a njih je samo pet, dobili diplomatski status, kao i sam centar, jer bi onda sva pomoć koju dobijamo, novac, materijalna sredstva i oprema bili jeftiniji. A od toga najveću korist imaju građani Srbije.

Pripadnici centra u Nišu su od 2012. godine do danas razminirali više od 4 miliona kvadratnih metara i uklonili 1500 mina i eksplozivnih naprava. To je sve ostalo posle NATO bombardovanja. Zamislite apsurd da vojnici NATO, koji su posejali te bombe imaju diplomatski imunitet u Srbiji, a oni koji čiste našu zemlju od tih NATO bombi nemaju taj imunutet. Za mene je to nerazumljivo i ja smatram, da kao što druge međunarodne organizacije imaju imunitet, da pripadnici Humanitarnog centra u Nišu treba da dobiju diplomatski imunitet.

• Slede beogradski izbori. Kakav je plan Vaše partije za nastup na njima? Da li ćete nastupiti samostalno ili koaliciji?

SNP ima odličnu organizaciju u Beogradu. Kada budu raspisani beogradski izbori razgovaraćemo sa našim partnerima, sa SNS, o zajedničkom nastupu. Sa njima imamo odličnu saradnju i funkcionišemo odlično u republičkoj Vladi. Mi ćemo predložiti našu viziju Beograda. Pre svega mislimo da Beograd treba da napravi odlučan skok u inovacijama i tehnološkom razvoju, da postane, kako se popularno govori, "pametan grad". Sa tim svim novim tehnološkim dostignućima koja treba da budu implementirana u Beogradu i u transpotnoj, komunalnoj infrastrukturi, komunikaciji građana sa gradom i svim službama. To je jedna interaktivna komunikacija, koja funkcioniše u svim najvećim gradovima u Evropi, a naročito u Moskvi, koja je lider u toj komunikaciji sa građanima. Srbija može mnogo toga od drugih da nauči i primeni.

Primenom inovacija i tehnoloških dostignuća život u gradu postaje lakši, kvalitetniji, ali ono što je najvažnije za građane postaje i jeftiniji. Siguran sam da ćemo sa tim našim predlozima, u saradnji sa SNS, doneti nove mogućnosti za Grad Beograd.

Foto:Telegraf

• Kada pominjemo koaliciju, kako ste zadovoljni funkcionisanjem Vlade Srbije?

Mislim da Vlada funkcioniše odlično i što je najvažnije Vlada funkcioniše timski. Pokazalo se u ovih 120 dana, da su se stekli uslovi za rast plata u javnom sektoru od 10 odsto, penzije će biti povećane 5 odsto, a svi penzioneri će dobiti pomoć od 5 hiljada dinara. To je znak da su javne finansije u Srbiji na zdravim nogama. Pre neki dan sam razgovarao sa ministom Vujovićem, neću da ga citiram, on će sam otkriti te detalje, ali mislim da će rezultati biti mnogo bolji na kraju godine. Predsednik Vučić, sa premijerkom Brnabić i ministrom Vujovićem će o tome govoriti, ali su definitivno javne finansije na zdravim nogama.

Vlada funkcioniše kao tim i kada su pitanju nacionalni interesi i njihova zaštita, i po pitanju Kosova i Metohije i po pitanju Republike Srpske. Sigurno se da smo u ovih četiri meseca imali jednu potpuno monolitnu saradnju, na liniji zaštite nacionalnih interesa, i ono što je za građane važno - i u jačanju ekonomske staibnosti, jačanju finansijske stabilnosti. Posebno smo radili za mlade, za otvaranje novih radnih mesta. Treba reći da su od tih radnih mesta, najveći broj njih visokotehnološka, koja će tek u budućnosti pokazati svoj pravi značaj za ekonomiju Srbije.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)