Haški tribunal ne zna šta će sa dvoje srpskih radikala

Tročlano sudsko veće Haškog tribunala na čelu sa sudijom Alfonskom Orijeom odlučilo je danas da slučaj protiv dvoje srpskih radikala optužnih za nepoštovanje suda, vrati predsedniku Tribunala koji treba da odluči šta će dalje sa njim biti.

Nema odlaganja presude Ratku Mladiću? Tužilaštvo se protivi zahtevu odbrane, tvrde da je "zdravstveno stanje generala stabilno"

Preporučujemo

Bramerc u Beogradu, priprema šestomesečni izveštaj za SB UN

U svojoj odluci Orijeovo veće je konstatovalo da Tribunal prestaje da radi 30. novembra, te da čak i da je radikalima određeno suđenje u odsustvu taj postupak ne bi mogao da se sprovede.

- Neizvršenje odluka od strane Srbije u ovom slučaju (za hapšenje i izručenje optuženih Vjerice Radete i Petra Jojića) ostalja dve mogućnosti - ili da se predmet odbaci ili da se preda drugom sudu - navodi se u odluci sudskog veća.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Dalje se navodi da bi obacivanje slučaja bila nagrada za Srbiju jer nije poštovala svoje međunarodne obaveze i vladavinu prava, te se predsedniku Tribunala sugeriše da slučaj prebaci Rezidualnom mehanizmu - telu koje će nastaviti rad Tribunala, odnosno okončati započete postupke koji su u žalbenoj fazi.

U ovom slučaju bio je optužen i Jovo Ostojić koji je preminuo, pa je postupak protiv njega obustavljen u avgustu ove godine.

Foto: SRS

Tribunal je potom usvojio izmenjenu optužnicu kojom se sada tereti samo drugo dvoje optuženih radikala - Vjerica Radeta i Petar Jojić, protiv kojih su Tribunalovi nalozi za hapšenje i poternice raspisane preko interpola i dalje na snazi.

Haški tribunal je inače zatražio u januaru 2015. godine od Srbije da uhapsi i izruči Ostojića, Radetu i Jojića, zbog optužbi da su zastrašivali i podmićivali svedoke u postuplu protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, koji je u međuvremenu prvostepenom presudom Tribunala oslobođen svih optužbi.

Kako je Odeljenje Višeg suda u Beogradu u maju 2016. godine zaključilo da nema uslova za njihovo izručenje prema srpskim zakonima, izručenje je odbijeno.

Tribunal je u međuvremenu raspisao poternice za njima preko Interpola, a tražio je i od Srbije da promeni svoje zakonodavstvo radi izručenja radikala.

Viši sud je naime zaključio da prema srpskom Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom nisu ispunjeni uslovi za predaju i hapšenje radikala, kao i da delo za koje se terete nije propisano ni Statutom tog Haškog tribunala .

Taj sud smatra da je pravna obaveza Srbije da isporučuje samo okrivljenjene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, što kod radikala nije slučaj.

Haško tužilaštvo je optužilo Radetu, Jojića i Ostojića za krivično delo nepoštovanje suda to delo jer su navodno vršili pritisak na dvojicu svedoka tužilaštva da svedoče u korist Šešelja, nudeći im protivusluge.

Šešelj je u martu prošle godine prvostepenom presudom Tribunala u Hagu oslobođen svih optužbi za ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba i za proterivanje Hrvata iz Vojvodine.

U tom slučaju u toku je drugostepeni postupak povodom žalbe haškog tužioca.

(Telegraf.rs/Tanjug)