BALTIČKI TIGROVI KIDIŠU NA SRBIJU: Šta Litvanija, Letonija i Estonija hoće od nas?

Krajem oktobra u Beogradu će početi pregovori sa Spoljnopolitičkim odborom EU o poglavlju 31, koje se odnosi na usaglašavanje spoljne i bezbednosne politike Srbije i EU. Ovo poglavlje je posebno osetljivo za Srbiju, jer je vojno neutralna, ima bliske odnose sa Ruskom Federacijom i nije Moskvi uvela sankcije. To naročito smeta takozvanim "baltičkim tigrovima" odnosno, Litvaniji, Letoniji i Estoniji.

Brnabić: Za Srbiju je pristupanje EU poput maratona

Preporučujemo

Oni su nas bombardovali zbog Kosova, neće priznati grešku: Dačić o stavu Evropske komisije da se ne mogu porediti KiM i Katalonija

Brisel u gotovo svakom izveštaju o napretku Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji notira kao obaveznu stavku usaglašavanje spoljne politike i bezbednosne. To pitanje je sažeto u poglavlju 31.

Tu se pre svega misli na politiku EU prema Rusiji, odnosno uvođenja sankcija. Pojedinim evropskim zemljama takođe smeta što Srbija održava vojne vežbe sa Rusima, a poznato je da se oštro protive davanju imuniteta Ruskom centru u Nišu.

Posebno su osetljive na ova pitanja baltičke zemlje, odnosno Litvanija, Letonija i Estonija, koje gaje poseban animozitet prema Rusiji zbog zajedničke istorije u SSSR.

1. Rusija, 2. Ukrajina, 3. Belorusija, 4. Uzbekistan, 5. Kazahstan, 6. Gruzija, 7. Azerbejdžan, 8. Litvanija, 9. Moldavija, 10. Letonija, 11. Kirgistan, 12. Tadžikistan, 13. Jermenija, 14. Turkmenistan, 15. Estonija. Foto: Wikipedia/Donk

S tim u vezi, još tokom leta, litvanski šef diplomatije Antanas Linkevičijus je izneo stav da politika proširivanja EU mora da se preispita na način da se zemaljama koje "dele vrednosti i politiku EU poput Ukrajine" otvori mogućnost članstva u EU, a ne da to imaju i zemlje koje "vojno vežbaju s Rusijom".

Ova primedba se posebno odnosi na Beograd. Iako Linkevičijus nije izričito pomenuo Srbiju, jasno je da se Litvanija teško miri sa činjenicom da Srbija, kao kandidat za članstvo u EU možda jedina, ima dobre odnose sa Rusijom.

U diplomatskim krugovima tvrde da je Litvanija vodeća, među pomenutim zemljama, koja se protivi otvaranja poglavlja 31, dok Beograd ne uvede sankcije Moskvi. Naime, Viljnus važi za glavnog saveznika SAD u tom regionu, kroz kog Vašington želi da pošalje važne poruke.

Ništa manje direktan nije bio ni šef letonske diplomatije Edgars Rinkevičs. On je, u intervjuu za portal europeanwesternbalkans.com, rekao da je za njegovu zemlju od izuzetnog značaja usklađivanje politike sa Briselom.

- Za nas je od izuzetnog značaja da se sve države kandidati pridruže spoljnoj i bezbednosnoj politici EU, posebno posle 2014, a posebno nakon nelegalne aneksije Krima. I znamo da postoji jedna zemlja koja to nije uradila - Srbija - rekao je Rinkevičs.

Foto: Telegraf

Inače, pregovori o otvaranju poglavlja 31, dolaze baš u vreme estonskog predsedavanja EU, treće zemlje, koja ima burnu prošlost u SSSR.

- Konstanta politike EU je da se sve države-članice pridržavaju zajedničke spoljne i bezbednosne politike - kaže za naš portal Dragan Ðukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku.

Foto: Medija centar Beograd

On napominje da je izvesno da će se od nas tražiti usklađivanje sa tom politikom.

- Uslovaljavanje je već na sceni - kaže za Telegraf.rs karijerni diplomata Zoran Milivojević i napominje da će ta tema tek doći do izražaja, jer slede razgovori pomenutom poglavlju i samim tim će pritisak baltičkih država rasti, imajući u vidu njihovu politiku prema Rusiji.

- Oni su isključivi po tom pitanju i treba očekivati pritisak na Srbiju - ističe Milivojević.

On objašnjava procedure i kaže da kada se otvori poglavlje 31, tek tada se stiču uslovi da se Srbijom razgovara o usklađivanju spoljne i bezbednosne politike.

Foto: TV Pink

- Kompletno usklađivanje je moguće samo onog trenutka, kada se potpiše pristupni ugovor. Dakle, ne postoji naša obaveza da 100 odsto usklađujemo, ili konkretno u slučaju Rusije uvedemo sankcije. Kada otvorimo poglavlje 31, u njemu će biti prelaznih merila za njegovo zatvaranje i onda to usklađivanje dobija jednu drugu dinamiku. Ali, to opet ne znači da ste vi u obavezi da definitivno sve uskladite. Sve do pristupnog ugovora, jer vi njime postajete članica i partner, koji ima ugovorne obaveze - kazao nam je Milivojević.

Ističe da smo, s druge strane, potpuno nezavisni i u odnosu s Rusijom i nemamo nikakve obaveze.

Takođe, ovaj diplomata napominje da niko ne zna šta će biti do trenutka, kada bismo trebali da potpišemo pristupni ugovor.

- Ko zna šta će tada biti. Postiji pritisak u Evropi da se sankcije skinu. Evropske države su sve više nezadovoljne, Nemačka posebno. Razne političke partije, poput Narodne u Austriji, poslovni ljudi u Francuskoj traže da se sankcije skinu. Nije u interesu Evrope da to traje. Zašto bismo mi sada podlegali nekim pritiscima i radili nešto što je suprotno našim interesima - rekao je Milivojević za naš portal.

(Telegraf.rs)