Francuzi konačno shvatili zašto je OPASNA "Velika Albanija": Najveća analiza projekta koji potresa Balkan

Bivši albanski ministar spoljnih poslova Besnik Mustafaj izazvao je svojevremeno pravu pometnju kada je izjavio: Ako Kosovo bude podeljeno, nećemo biti u mogućnosti da garantujemo kosovsku granicu sa Albanijom, kao ni granicu sa albanskim delom Makedonije. Novi status Kosova je ponovo pokrenuo pitanje granicâ na Balkanu i niko ne može sa sigurnošću predvideti dalji tok događaja, piše francuski "Le Mond diplomatik", a prenosi "Nedeljnik".

Pacoli spašava Haradinaja, obojica će zavisiti od Srba s Kosmeta, a oni slušaju samo jednog čoveka! Pogodite koga

Preporučujemo

SRBIJA DOBILA PRVU RUNDU: Kosovo odustaje od Interpola

U večernjim časovima 21. maja, na dan referenduma o nezavisnosti Crne Gore, u Ulcinju, najjužnijem gradu crnogorskog primorja, vijorile su se, jedne pored drugih, crnogorske i albanske zastave. Crna Gora svoju nezavisnost najvećim delom duguje glasovima nacionalnih manjina: pedeset hiljada Albanaca u toj maloj zemlji već dugo su građani Crne Gore.

Za Ibrahima Cungua, bivšeg policijskog načelnika za Ulcinj i lokalnog vođu Socijaldemokratske partije, "moguće je biti Albanac i građanin Crne Gore".

Foto: Profimedia/Alamy

Ipak, crnogorski Albanci su izuzetak na Balkanu. U Makedoniji, Albanci i Makedonci nemaju poverenja jedni u druge. Politička i kulturna prava Albanaca su priznata, a Ohridskim sporazumom iz avgusta 2001. okončan je nasilni sukob između makedonskih snaga bezbednosti i albanske Oslobodilačke nacionalne armije.

Kao i makedonski Sloveni, Albanci danas imaju status "drugog konstitutivnog naroda" makedonske republike. Albanski je drugi zvanični jezik u svakoj opštini u kojoj Albanci čine preko 20% ukupnog stanovništva.

- Pre 2001, albanski srednjoškolci su teško upisivali fakultete, ali se stanje u međuvremenu popravilo - kaže Afrim Kerimi, direktor albanske srednje škole u Kumanovu.

Foto: Tanjug/AP

Međutim, nisu isceljene sve rane iz sukoba iz 2001. Mnogi su i dalje razočarani mirovnim sporazumom, a gerilske borce ponovo svrbe prsti.

Elastična politika amnestije dodatno podstiče resantiman; u takvom kontekstu, ne čudi što se neprestano pojavljuju male gerilske grupe, često u vezi sa kriminalnim formacijama. Jednu takvu grupu je 2003. formirao Avdil Jakupi, poznatiji kao "komandant Čakala"; druga, pod vođstvom Agima Krasnićija, 2004. je na šest meseci zauzela selo Kondovo nedaleko od Skoplja.

Ni Albanci iz Preševske doline nisu zadovoljni ishodom mira. Žele da učestvuju u pregovorima oko Kosova jer imaju bojazan da bi u suprotnom bili skrajnuti u slučaju regionalnog sporazuma.

Foto: Tanjug/STR

Albanski gerilski pokret nastao je u Makedoniji i Preševskoj dolini 2001. zbog Kosova. Potpirujući lokalne sukobe, borci i pristalice ideje Velike Albanije imali su cilj da podsete svet da status međunarodnog protektorata nije rešio kosovsko pitanje. Ako se buduće odluke međunarodne zajednice ne budu poklapale sa interesima ovih aktera, neće im biti teško da ponovo zapale ceo region.

Albanski nacionalni pokret razvio se tek potkraj 19. veka, dakle, mnogo kasnije u poređenju sa narodima okolnih zemalja. Nakon balkanskih ratova 1912-1913, Kosovo je podeljeno između Srbije i Crne Gore, pri čemu je prva dobila i veliki deo današnje Makedonije. Londonski ugovor je stvorio „malu Albaniju" otprilike na teritoriji današnje Albanije, ali je u isto vreme mnogo Albanaca izostavio iz nove države.

Postoje dve različite struje albanskog nacionalizma: jedna se zalaže za Veliku, a druga za etničku Albaniju.

Velika Albanija obuhvata razne oblasti koje su nekada naseljvali Albanci ili drugi njihovi pretpostavljeni preci Iliri. Sa druge strane, etnička Albanija se odnosi na teritorije na kojima su Albanci većinsko stanovništvo.

Nacionalisti često predviđaju važan faktor u svemu tome, a to je da i rugi, pored Albanaca, žive u tim krajevima.

Posle opasnih ambicija Velike Srbije i Velike Hrvatske, da li je došlo vreme za Veliku Albaniju? Niz radikalnih, mada marginalnih borbenih grupa otvoreno to i zagovara, iako nemaju značajnu javnu podršku. I dalje vlada veliko nepoverenje između Albanije i Albanaca sa prostora bivše Jugoslavije, s obzirom na to da ih je istorija odavno razdvojila.

Foto: Profimedia/AFP

Jedini odgovor na izazov Velike Albanije su, kao i u slučaju evropske integracije. Perspektiva nacionalnog ujedinjenja koja otvara pitanje promena granice, potencijalno je opasna za ceo region, mada problem nacionalne, prekogranične "Albanije" svakako zbog toga nije ništa manje stvaran.

Trebalo bi omogućiti svakome ko piše na albanskom da se obrati potencijalnim čitaocima u Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i na Kosovu. Takođe, studenti Albanci bi trebalo da mogu slobodno da biraju da li će studirati u Tirani, Tetovu ili Prištini. Da bi sve to bilo moguće, granice će ipak morati da budu mnogo otvorenije nego što je to slučaj danas, zaključuje se u analizi Žan-Anro Deransana i Lorena Geslina.

(Telegraf.rs/Le Mond Diplomatik/Nedeljnik)