Teška godina za srpsku poljoprivredu: Kako će država pomoći, i da li će suša uticati na cene - odgovara ministar Nedimović (VIDEO) (FOTO)

Posle rekordne 2016. godine, ove godine će poljoprivreda pretpreti štetu od milijardu evra. Kako država može da pomogne poljoprivredne proizvođače, ali i da li ćemo konačno dobiti sistemska rešenja za vremenske neprilike? Da li će loša sezona poskupeti pijacu, ali kako će uticati na privredni rast? Kada će konačno niknuti farme “Tenisa”, ali i kako komentariše kritike na račun predloga izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, samo su neka od pitanja koja smo postavili ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću.

KUKURUZ NAŠ NASUŠNI: Ovogodišnji manjak - 3,5 miliona tona ili 525 milona evra

Preporučujemo

Bolji dani za poljoprivredu: Oko 50.000 hektara oranica biće navodnjavano

• I jučerašnja, kao i prošlonedeljna kiša su zakasnele. Tropske vreline su učinile svoje. Međutim i grad je učinio svoje, pre svega u topolskom kraju. Različite su procene poljoprivrednih stručnjaka, kažu da će poljoprivredna proizvodnja ove godine biti manja za 20 odsto ili za milijardu evra. Da li i na koji način država može da pomogne poljoprivrednike?

Stvari treba potpuno jasno izbaciti na sto i reći kako stvari stoje. Činjenica je da ove godine imamo problem sa vremenskim neprilikama i da u odnosu na rekordnu 2016. godinu nećemo imati takve rezultate. Činjenica je i da moramo da obratimo posebnu pažnju, na probleme koji se pojavljuju u poljoprivrednoj proizvodnji sa smanjenjem prinosa, što će rezultovati smanjenjem prihoda kod poljoprivrednih proizvođača.

Ja sam uvek pristalica sistemskih mera, pre svega u tri pravcu, koji dugoročno treba ra reše probleme u poljoprivredi ili da pokušaju bar da ih reše, a svedoci smo da poslednjih 30 godina se o tome maltene nije pričalo.

Foto: Milena Đorđević

Prva stvar su sistemi za navodnjavanje. Ono što je za transport - autoput, to je za poljoprivredu - sistem za navodnjavanje. Ako nema vode, vi ste limitirani prinosima. Naročito u ovakvim godinama, kao što je ova, sistemi za navodnjavanje dolaze do izražaja. Mi ćemo, na primer, na nekim poljima imati prinose 3,5-4 tone kukuruza po hektaru, a tamo gde imamo razvijene sisteme za navodnjavanje nećemo ići ispod 8-9 tona. To je duplo veća količina koja se proizvodi, samim tim i duplo veći prihod može da se ostvari.

Sa druge strane, moramo mnogo da radimo na sistemu osiguranju. Svega 10,5 odsto poljoprivrednih površina u Srbiji je osigurano. Nešto je veći procenat u voćarstvu i povratarstvu, znatno manje u ratarstvu. Moramo mnogo da radimo na edukaciji ljudi, da budu svesni da mogu da dobiju povrćaj od države za svaku premiju osigranja, mi vraćamo 40 odsto. Bilo da je u pitanju opšte osiguranje, odnosno na posebno osiguranje.

I treća stvar, koju naročito moram da ukažem, jeste protivgradna zaštita. Mi imamo jedan sistem koji je dosta zasnovan na subjektivnim faktorima, na učešću čoveka i opredeljujuća je uloga protivgradnog strelca u odnosu na informacije koje on dobije iz Radarskog centra RHMZ, odnosno koordinate gde da gađe i mi nikad ne znamo rezultat tog gađanja.

Foto: Milena Đorđević

Mnogo subjektivnih faktora je tu uključeno u sistem. Od trenutka javljanja, gde se nalazi strelac, da li je na vreme došao u protivgradnu stanicu, da li je upotrebio baš prave koordinate...

Naša ideja je pošto živimo u 21. veku i potpuno je sve digitalizovano, da uvežemo softvere, koji jasno mogu da nam kažu gde se nalazi oblak i gde je oblak problematičan. U kojoj tački, ako na njega reagujete, možete da imate najbolji rezultat. Uspešnost protivgradne zaštite je 40 do 60 odsto. Ko kaže da je to 100 osto, taj nikada nije video protivgradnu zaštitu, S-300 nema 100 odsto uspešnosti.

Trajal iz Kruševca je razvio digitalizovan sistem protivgradnih raketa. On se napaja iz solarnih panela i ne treba elektična energija iz niskog napona. Aposlutno je uvezan bežičnim konekcijama sa 13 radarskih centara RHMZ. Mi u ovom trenutku imamo oko 1350  protivgradnih stanica. Ideja nam je da u naredne 2-3 godine razvijemo ceo sistem Srbije, pokrijemo i digitalizujemo, da iz radarskog sistema jedan čovek pomoću jednog softvera može da upravlja svakog protivgradnom stanicom i dejstvuje.

Foto: Milena Đorđević

Takođe, moramo da razvijemo regionalni sistem sa BiH i Hrvatskom, jer svako koje poljoprivrednik zna da se on brani na prostoru iza i ispred sebe. Ne brani, na primer, Bajna Bašta, prostor Bajne Bašte, već Bratunac. Naše pogranične opštine imaju probleme, ukoliko se ne reaguje na prostoru Republike Srpske i Hrvatske. Predložio sam kolegama iz RS i Hrvatske, da razvijemo sistem za zaštitu i njihovih i našeg prostora. Dok ne razvijemo ceo taj sistem, mi ćemo dodatni u 2018. godini subvencionisati te pogranične opštine, jer su one više izložene rizicima. S tim što moramo više da radimo sa lokalnim samoupravama, da one same učestvuju u ovom postupku. Imate, na primer Topolu, koja je izuzetno ambiciozna i radi na tome, ali imate i Opštinu Aranđelovac, koja ne želi da radi na tome, jer smatraju da to nije neophodno. A Topola ne može da brani samu sebe.

No, da se vratimo na sušu. Potpuno smo svesni problema, koji je vezan za soju u jednom delu Vojvodine, koji je primetan pre svega u opštinama Srbobran, Titel, Bečej, Žabalj, gde je ekstremna suša. Mi kao odgovorno ministarstvo pripremamo set mera, ali želimo da imamo egzaktne podatke, a ne da se bavimo procenama na bazi onoga šta neki od analitičara misle.

Foto: Milena Đorđević

• Kada ćete imati konačnu procenu kolika je šteta?

Kada bismo to posmatrali na najkonzervativniji način, mi ćemo to znati tek kada završimo žetvu, odnosno kolika je razlika u prinosima. Naravno, mi već na osnovu prvih pokazatelja prvih površina koje su budu obrađivale, mi ćemo znati.

Naše procene nisu toliko drmatične u pogledu kukuruza, kao što neki govore. Jesu loše. Mi ćemo ove godine sigurno imati odstupanja u odnosu na 2016. godinu, ali neće biti to 2012. godina kada smo imali drastičnu sušu. Mislim da ćemo biti najbliži proceni Žita Srbije, odnosno oko 3 miliona tona manje kukurza nego što smo imali u prethodnoj godini.

Pošto imamo negde oko milion hektara pod kukurozom, imaćemo neki prosečan prinos od 4-4,2 tone po hektaru. Nadam se da će biti bolje stanje, jer su ove procene koje su rađene pre 20 dana. Što se tiče soje, imao području gde je baš nepovoljno. Mnogi su govorili za pšenicu da ćemo imati katastrofalnu godinu, pa je ispala prosečna. U poljoprivredi morate posmatrati ciklus na 5 ili 8 godina. Ono što je najproblematičnije, to je što sve zavisi od vremenskih prilika.

Foto: Milena Đorđević

Kukuruz je kod nas u ukupnoj biljnoj proizvodnji zastupljen 35 odsto i samim tim generiše veliku proizvodnu vrednosti i moramo gledati da više ne budemo taoci pojedinačnih kultura, da disperzujemo što više rizike. Tradicionalizam je u poljoprivredi najizraženiji i moramo dosta da radimo na razvoju industrijskih kultura i svega onoga što nije direktno povezano sa berzom.

Naravno da radimo na merama zbog suše. Imamo već spremne neke alate, sa njima ćemo izaći sredinom septembra.

• Spomenuli ste te sistemske mere, koje treba sprovesti na nivou cele države i u dugoročnom periodu. Kada ćemo, figurativno rečeno, da prestanemo u nebo?

Mi imao generalno problem, što jako često pitamo šta ćemo dobiti iz državnog budžeta. Moj odgovor je da treba da uložimo u sistemske mere. Mi ćemo ove godine 51 hiljadu hektara staviti pod sisteme za navodnjavanje, to je dramatično više nego svih prethodnih 30 godina. Naravno, da to nije dovoljno. Nama treba ciklus od 5-6 godina da bismo došli na 300-400 hiljada hektara koji su pod sistemom za navodnjavanje.

Znam da su ljudi ne strpljivi, ali mi moramo da napravimo drižavu kako treba. Davanjem ad hok kroz potrošnju, tri, pet, deset hiljada dinara po hektaru, samo da bi trenutno zadovoljili nekoga, to se pokazalo kao pogrešno. Sve je završavalo u potrošnji. Niti se povećavala konkurenost poljoprivredne proizvodnje, niti se ulagalo u neke velike sisteme.

Foto: Milena Đorđević

• Stižu vesti od preko Drine da će pijaca poskupeti u Bosni i Hercegovini za 50 odsto, zbog loše sezone. Da li će i potrošači u Srbiji imati razloga za bojazan od odlaska na pijacu i u markete?

Što se tiče povrtarskih kultura, naravno da ne, pogotovo što je kod nas u povrtarstvu naročito razvijen sistem za navodnjavanje. Što se tiče voćarstva, imali smo neke kulture, koje su naročito stradale. Ove godine je najizraženiji sa malinom. Ali, imamo druge voćarske kulture gde je cena mnogo veća nego što je bila prethodnih godina.

Vrlo je važna diverzifikacija poljoprivredne prozivodnje, da ne biste zavisili samo od jedne kulture, nego da uvek imate na raspolaganju dve ili tri i da kompenzujete rizik, koji se može pojaviti.

Što se tiče stočarastva, onoga što je najpotrebnije za stočarstvo, tu je činjenica da ćemo imati problem. Dobro je što imamo prelazne zalihe od prethodne godine, kada smo imali dramtično više prinosa, od 7,4 tone kukurza po hektaru i nećemo imati problema na lokalnom nivou, imaćemo čak i za izvoz. Činjenica je da će se na nekim prostorima pojavljivati problem, ali ćemo naše mere regionalizovati i gledati da pomognemo.

Foto: Milena Đorđević

Što se tiče kompletne stočarske proizvodnje, mislim da nećemo imati problema. U stalnoj smo komunikaciji sa stočarskim organizacijama, kako bismo kroz sistem subvencija, koje imamo kroz mleko, na vreme im obezbedili dovoljno novca da eventualni problem sa ishranom mogu da reše.

• Kada se sve uzme u obzir, koliko će loša poljoprivredna sezona uticati na privredni rast, pogotovo kada se uzme u obzir prošlogodišnja rekordna sezona?

Vrlo često se kaže da je poljoprivreda pokretač i razvojna šansa. Jeste, ukoliko imate prerađivačku industriju. Ukoliko samo prodajete jeftino sirovinu, vi ste sve vreme taoci zatvorenog kruga. Kao što smo, na primer, ove godine, da zavisite od viših sila.

Mi moramo da insistiramo na prerađivačkoj industriji u poljoprivredi. Nama negde oko 8-9 odsto BDP zavisi od poljoprivrede. To su mnogo veliki iznosi, jer direkto zavisite od primarne poljoprivredne proizvodnje.

Foto: Milena Đorđević

Mi moramo da napravimo da višak, koji imamo ide u preračivačku industriju, da pravimo veću dodatu vrednost. Plastično rečeno, da više ne prodajemo breskvu, kajsiju ili krušku kao sirovinu, da bi se u Sloveniji pravio dobar sok, nego da ga preradimo ovde i napravimo veću dodatu vrednost. Ista stvar je i sa kukuruzom i sa pšenicom.

Mi već imamo zainteresovane investitore da prerađuju 200-250 hiljada tona godišnje. To su ozbiljne količine. Tada ne bismo izvozili samo sirovine. Za poljoprivredu je jako važan razvoj plovnih puteva Dunava i Save, jer su troškovi prebacivanja robe na tačku koja je nama najvažnija, a to je Konstanca, mnogo jeftiniji, nego kada je u pitanju kamionski transport.

Na primer, hiljadu tona robe, koje se preveze baržom na reci, košta isto kao i 25 tona kamionskim putem. Znači 40 puta više robe prevezete rekom i samim tim pravite velike uštede. Ono što je 60-ih i 70-ih godina bio razvijen lučki sistem, mi to moramo da povratimo. Luke u svetu uglavnom postoje zbog žitarica.

Foto: Milena Đorđević

• Ni ova godina nije prošla bez protesta proizvođača malina. U subotu su ponovo protestovali u Ivanjici. Kažu da hladnjačari ne poštuju dogovor postignut na sastanku u Vladi Srbije. Da li će ikad uspeti da se u Srbiji uspostavi model, da svi budu zadovoljni, da ne bude mešetarenja?

Sistem postoji, da je tržište to koje opredeljuje cenu. To što neko to ne želi da čuje, to je nešto drugo. Mi smo se ponudili kao Ministarstvo poljoprivrede da učestvujemo u tom posredovanju, jer oni u početku nisu razgovarali jedni sa drugima.

Oni su 15 puta sedeli zajedno, razgovarali i od cene koja je bila 110 dinara po kilogramu, njihovom komunikacijom i razmenom informacijama, mi smo došli do 155-160 dinara.

Država ne može da određuju cenu, nije ovo sistem centralno-planske privrede iz 70-tih godina. Na nama je da radimo sa proizvođačima, da im budu što dostupnije informacije, a sa otkupljivačima da razvijamo tržište.

Foto: Milena Đorđević

Međutim, ne radimo mi sami, nego se razvija i naše okruženje. Cena maline je bila dobra 2-3 godine, pa se i tržište proizvodnje povećavalo. Ali je jako važno da mi na tržištu potražnje imamo dovoljnu potražnju. Ono što je činjenica da mi imamo bolju perspektivu nego pre dva meseca. Što više godina bude odmicala, biće još bolje stanje. Zato je važna akontna cena, da se ne isplaćuje odmah, nego da imaju ugovore proizvođači sa otkupljivačima.

Mislim da smo na dobrom putu da postignemo na jesen jedan sveobuhvatan dogovor za budućnost između jedne i druge strane.

• Malinari imaju pritužbe i da će morati da plaćaju doprinose za sezonske radnike. Potpisali ste u Vladi Srbije Memorandum o saradnji na realizaciji projekta Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika sa GIZ-om i NALED-om. Zašto je važan ovaj projekat?

Taj projekat je jako važan, jer imamo dva problema. Jedan je sa sivom ekonomijom, jer se dosta novca nalazi u sivoj zoni. Niko nema zaštitu u tom sistemu, niti berači, niti proizvođači. Na primer, prilikom branja jabuka, imate jednog berača, prosečne starosti 50 godina, najčešće nezaposlenog ili koristi neki vid socijalne pomoći  i on nema nikakvu zaštitu na licu mesta. Ako se povredi na radu, nema nikakvu zaštitu, ne idu mu penzijsko i invalidsko, nema nikakva prava, osim prava na naknadu, koja se najčešće ispalćuje na crno.

Foto: Milena Đorđević

Sa druge strane, imate problem samih prozivođaća, gde ako se desi nešto nekom radniku, on će ili da mu isplati odšetni zahtev na crno od nekoliko hiljada evra ili mora na sud da se tužaka. Potpuno jedan nesiguran sistem.

Nama je ideja da u sledećoj godini počne da živi ovaj novi sistem, da korak po korak rešavamo. Imamo između 80 i 100 hiljada ljudi u sivoj zoni. Oni nemaju nikakva prava. Mi ćemo, kao Ministarstvo, ući u proces podsticanja da se uđe u sve to. Mislim da bez razložno se diže bilo kakva panika, da u sušnoj godini hoće neko nešto da nametne.

Mi moramo debirokratizujemo poljoprivrednu proizvodnju.

• Malopre ste spomenuli značaj postojanja prerađivačke industije, međutim nepune tri godine traje priča oko dolaska nemačkog “Tenisa”. Da li smo blizu finiša, odnosno realizacije ove investicije?

Mi smo u ovom trenutku završili dva projekta, jedan je Zrenjanin, drugi je Kikinda, sa aspekta procedure. Ostalo je da se razvije treća farma, da bi moglo da se počne sa izgradnjom. Nadam se da ćemo u narednih 15 sve to završiti, odnosno da ćemo od 1. novembra imati "Tenis" u celom sistemu i krenuti sa izgradnjom tih farmi.

Foto: Milena Đorđević

"Tenis" je važan jer nam donosi tržište od 6 hiljada kilometara prostora, koje sa svojim brednom pokriva.

Zemljište će biti dato po većoj ceni, nego što je prosečna cena u Srbiji, od 190 evra. Imaćemo investiciju po hektaru od blizu 8 hiljada evra. Prihode koje će država ostvariti po hektaru, na osnovu raznih poreza, biće 970 evra.

U narednim danima ćemo izaći sa kompletnim projektima, koji će biti realizovani, po osnovu prava prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta. Meni će sutra biti zadovoljstvo, kada turski investitori dođu, da im prezentujemo da imamo tu mogućnost, to je standard u svetu, niko ne prodaje zemlju, nego se daje u zakup radi investicije.

• Kada govorimo o dolasku stranaca, moramo da pomenemo ono što Vas očekuje u četvrtak u Skupštini Srbije, a to je odbrana predloga izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kojim se predviđa da državljani članica EU mogu da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji, ali pod strožim uslovima. Pre svega, koje uslove će morati da ispoštuju strani državljani, da bi postali vlasnici poljoprivrednog zemljišta u našoj zemlji? U javnosti su se pojavile kritike da nije konsultovana Evropska komisija, ali i da nema prepreka da stranci kupuju njive u Srbiji preko firmi?

Evropska komisija je konsultovana, pa nismo mi tri minuta u ovom poslu, pa da ne znamo da imamo tu komunikaciju, ali je opredeljujuće kako da zaštitimo srpskog seljaka, srpskog poljoprivrednika, da što više zemljišta ostane na raspolaganju srpskim državljanima u skladu sa najdominatnijim evropskim procedurama. Pa, nismo mi prvi koji ovo rade.

Foto: Milena Đorđević

Mi smo najsavremeniju praksu koristili u našim rešenjima. Domaće kompanije će moći da kupuju bez ikakvih problema, kao i prethodnih 10 godina. Ono mora da registrovano kao srspko privredno društvo, koje plaća poreze u Srbiji. Ukoliko želi strano pravno lice da kupi nešto, neko pravno lice u Srbiji, ono ima dve opcije - ili da se registruje kao srpsko pravno lice i da li postoji poseban međunarodni sporazum između Srbije i te strane zemlje odakle je preduzeće. Član 85 Ustava Srbije kaže da strano pravno lice u skladu sa zakonom i drugim međunarodnim sporazumima može eventualno da dođe u situaciju da kupi, ali to ovde nije slučaj. Neko očigledno nije čitao član 63, stav 2 SSP.

Mogu da postavim kontapitanje, zašto ti koji su pregovarali o SSP -u su nas doveli u situaciju, da mi prvi moramo da uđemo u sistem liberalizacije tržišta poljoprivrednog zemljišta. Druge zemlje su imale pravo na prelazni period kada uđu u EU. Mi nismo ušli u Uniju, a već imamo obeveze.

Imamo i ove što mi kažu, vi zabranite da pravna lica, kojima su osnivači strana fizička lica, zabranite im. Pa, šta hoćete da domaćim tajkunima ostavimo sve na raspolaganje? Ali, o tome u Skupštini.

Foto: Milena Đorđević

• Dobro ste se pripremili za duele u Skupštini?

Ovo je jedno od najosetljivijih pitanja, sa kojim se srpska poljoprivreda sreće, u pogledu zaštite nacionalnih interesa. Mi smo takve uslove dali, da mogu slobodno da kažu da smo bili prilično konzervativni i rigorozni, što se tiče uslova.

Deset godina mora da ima nastanjenje, deset godina mora ima poljoprivredno gazdinstvo, tri godine u aktivnom stanju, maksimalno može da uzme dva hektara. Mi smo formalno to omogućili, suštinski mora mnogo zadataka da ispuni fizičko lice koje je državljnin EU da kupi srpsku zemlju. Takođe, pravo prvenstva, kada neko želi da proda, ima država Srbija.

• Međutim, pre duela u Skupštini, sutra Vas očekuje Agro-forum na kome se očekuje učešće 150 turskih poljoprivrednih firmi?

Jako važna tema, pa zbog razvoja prerađivačke industrije. Jako sam zadovoljan, što će novi turski ministar poljoprivrede u prvu posetu doći u Srbiju, da pokaže koliko mu je važan srpski agrar, kao i turskim kompanijama prerađivačka preduzeća u našoj zemlji.

Nama je to jako važno, da privučemo strani kapital i za prerađivaču industriju da ne bismo jeftino prodavali sirovine. Mi ćemo dati sve od sebe da bar nekoliko kompanija od ovih 150 završe u Srbiji. Koliko je važna ova tema govori, da će sutra najviši zvaničnici primiti turskog ministra.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)