Dan kada je Makedonija zvanično postala srpska
Pre 104 godine, na današnji dan, 10. avgusta potpisan je Bukureški mir, kojim je stavljena tačka na Drugi balkanski rat, sukob nekadašnjih saveznika u borbi za oslobađanje poluostrva od Otomanske imperije, odnosno Srbije, Crne Gore, Grčke i Rumunije sa jedne strane i Bugarske sa druge. Tadašnja Kraljevina Srbija je posle sukoba sa Bugarskom udvostručila svoju teritoriju sa oko 40.000 km² na 87,780 km² i dobila je populaciju oko 1.500.000 ljudi.
Svi govore o borbi Amerike i Rusije za Srbiju, a ove dve sile iz senke ostvaruju svoj plan
NOVO NAČERTANIJE: Zašto je za Srbe važna Deklaracija o opstanku nacije i šta je njen cilj
Nepunu godinu ranije četiri balkanske kraljevine – Srbija, Crna Gora, Grčka i Bugarska – započele su kao saveznice rat za konačno oslobođenje svojih sunarodnika koji su vekovima obespravljeno živeli pod Osmanskim carstvom. Ratna dejstva su trajala od 8. oktobra do 3. decembra 1912. godine, kada je potpisano primirje, da bi konačno 30. maja 1913. godine bio potpisan Londonski mirovni ugovor, kojim je i zvanično okončan taj, kasnije nazvan, Prvi balkanski rat.
Završetkom Prvog balkanskog rata Osmansko carstvo je konačno potisnuto sa Starog kontinenta. Međutim, predstavnici velikih sila su na pregovorima u Londonu zaboravili na taj doprinos balkanskih zemalja, pa pod pretnjom sile nisu dozvolili da se mirovnim sporazumom ozvaniči stanje na terenu. Tako je srpska vojska morala da se povuče sa Jadrana (luke Drač) posle pomorske demonstracije sile koju su izvršili austrougarski, francuski, nemački, engleski i italijanski razarači, dok je u interesu zapadnih sila stvorena nova država Albanija.
Srbija se osećala oštećenom, te je nagovestila reviziju ugovora o savezništvu sa Bugarima iz 1912. godine, predlažući da svako zadrži osvojene teritorije iz Prvog balkanskog rata, a da u slučaju spora arbitrira ruski car, kako je bilo i predviđeno istim dokumentom. Ali Bugari su bili izričito protiv.
Ne uvažavajući činjenicu da im je srpska vojska pomogla u odlučujućim bitkama (naročito u bici za Jedrene), što ju je koštalo 17.000 mrtvih vojnika, Bugari su tražili da od ukupno 130.000 km2 oslobođenih u ratu, njima pripadne čak 85.000 km2 ili dve trećine, dok su za Vardarsku Makedoniju, koju je Srbija tražila zbog svog življa (doduše, u etnički izmešanom prostoru) i direktnog prolaza do solunske luke, rekli da je „reč o čisto bugarskim krajevima i gradovima”.
I srpski i bugarski oficiri tražili su da se spor reši silom. I dok se srpski predsednik vlade odupro zahtevima svojih oficira, na drugoj strani, kralj Ferdinand od Saks-Koburg Gote, nemački princ koji je zalaganjem Austrougarske izabran za bugarskog vladara, jedva je dočekao takvu inicijativu. I ovoga puta podržan iz Beča, naredio je iznenadni napad na srpske položaje na reci Bregalnici, u nameri da brzim dejstvima svoje vojske istera Srbe iz Makedonije.
Tako je samo mesec dana nakon formalnog završetka Prvog balkanskog rata započeo i Drugi balkanski rat. Ali prednost iznenadnog napada i znatnu brojčanu premoć bugarski generali anuliraju velikom strateškom greškom: u očekivanju brze intervencije zapadnih sila u njihovu korist razvlače trupe da bi zaposeli što veću teritoriju i nakon odlučnog srpskog otpora i protivnapada trpe veliki poraz.
Bukureškim mirovnim ugovorom (pregovori su trajali od 30. jula do 10. avgusta 1913. godine) Srbija je dobila Vardarsku Makedoniju, Kosovo i istočni deo Raške oblasti, čime je teritorijalno gotovo udvostručena (sa 48.300 km2 na 87.800 km2), dok joj se broj stanovnika povećao sa 2,9 na 4,5 miliona, Crna Gora je dobila deo Metohije i Raške oblasti i Vasojeviće, Grčka – deo Trakije, Egejsku Makedoniju, Epir i neka ostrva, Rumunija – južnu Dobrudžu, Turska je posebnim mirom uspela da povrati Jedrene i deo Trakije, dok je Bugarska izgubila skoro sve teritorije zadobijene u Prvom balkanskom ratu, izuzev dela Pirinske Makedonije i skromnog pristupa severnoj obali Egejskog mora.
To je bio samo privremeno rešenje - 10 meseci kasnije borbe su obnovljene s početkom Prvog svetskog rata.
(Telegraf.rs)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
T19
Most u Skoplju na Vardaru napravio neki Dušan, zovu ga kameni, a sad moze da se desi da ga je napravio Filip 2. ili Aleksandar makednski. Nisu oni krivi naši veliki komunisti nam napraviše sve ovo a mi ih još uvek velicamo jer su im sinovi i unuci vladali do 2014.
Podelite komentar
Stefan
Nije postala srpska,nego je Srbija oslobodila,u oslobodilackom ratu,staru Srbiju(KiM i Makedoniju).
Podelite komentar
Bane
Nista u zivotu nije zauvek.
Podelite komentar