Predsednik Skupštine grada uveren: SPS i SNS će pobediti na beogradskim izborima, opozicija nam ne može ništa (VIDEO) (FOTO)
Iako je vreme godišnjih odmora, prestonica ne miruje. Gradi se na gotov svakom koraku, ali lokalna samouprava rebalansom budžeta je novac opredelila ne samo za infrastrukturne projekte, već i za socijalna davanja. Da li su ovo populističke mere u izbornoj godini i da li nas očekuje vruća politička jesen? Kako će vladajuća koalicija nastupiti na beogradskim izborima, ali i kako komentariše situaciju u SPS-u, samo su neka od pitanja koja smo postavili Nikoli Nikodijeviću, predsedniku Skupštine grada Beograda.
Beograđani u anketi biraju gde će biti premešten Stari savski most
Ulica Kneza Miloša dobila nov "nakit": Kada vidite šta je u pitanju, oduševićete se (FOTO)
- Pre nepunih mesec dana gradska Skupština je usvojila rebalans budžeta, kojim je gradska kasa “teža” za tri milijarde dinara. Do pre samo četiri godine Beograd je bio zadužen 1,1 milijardu evra. U međuvremenu dug je drastično smanjen, a eto sada ima prostora i za rebalans budžeta, zbog zarade i ušteda. Kako je to ostvareno?
Budžet Beograda jeste bio zadužen 1,1 milijardu evra i dug koji je vraćen za ove tri po godine je oko 400 miliona evra. Mi se nismo od 2013. godine na ovamo zaduživali kod stranih i domaćih banaka, već smo radili iz tekućih poslovanja i reorganizovali čitav sistem, javna preduzeća i sistem funkcionisanja gradske uprave i službi. Tako smo uspeli da uštedimo dosta novca i refinansiramo obaveze koje smo imali prema bankama i što je najvažnije uspeli smo da stvorimo zdrav sistem iz koga možemo dalje da razvijamo Beograd.
Ono što je nama bilo važno, jeste da pre svega smanjimo gubitke i troškove u javnim preduzećima. Gotova sva preduzeća su do 2013. bila subvencionisana od strane Grada Beograda, što je bilo jako loše. Uspeli smo za ove tri i po godine jeste da uvedemo red u funkcionisanje komunalnih sistema i oni danas donose prihode Gradu Beogradu. Od minusa koji je bio ogroman, danas možemo da računamo na između 4 i 5 milijardi dinara prihoda.
Nisu svi komunalni sistemi na nogu, ostali su GSP i Sava Centar i oni moraju da imaju određenu vrstu dotacija. Postoji mnogo razloga zašto je to tako. Kada je u pitanju Sava Centar, on je izgrađen pre mnogo godina i radio je po drugim principima. Zgrada je ogromna, energetski neefikasna i po tržišnim uslovima ne može da opstane. Zato imamo ideju o javno-privatnom partnerstvu. Neophodna je investiicija u rekonstukciju čitavog objekta, pre svega zamenu stakala, zatim novu mrežu koja će smanjiti potrošnju električne i toplotne energije. Nadam se da ćemo do kraja godine naći zajedničko rešenje. Bila je ideja da ponudimo javno-privatno partnerstvo na 20, 25 ili 30 godina zavisno od računice, da uvežemo hotelski sektor i privredu i dovedemo profesionalni menadžment koji će se baviti isključivo kongresnog i zdravstvenog turizma.
Kada je u pitanju GSP, svi znamo da imamo problem sa ovim preduzećem. Nažalost, najveći problem GSP-a potiče od neplaćanja karata i to je ono što GSP čini gubitašem. Jednostavno kada bi svi građani na dnevnom nivou plaćali cenu kartu i plaćali mesečne pretplatne karte, GSP bi u roku od tri godine imao sva nova klimatizovana vozila, bolji komfor, veći broj linija i bolji red vožnje. Moramo da tražimo efikasnije rešenje za naplatu karata i smanjenje broja ljudi koji se voze bez karte. Kada nađemo taj sistem i GSP će biti preduzeće koje neće biti gubitaš. Ovo nije problem samo ove vlasti, ovoj problem koji traje 30 godina. I mi tragamo za tim rešenjem još uvek, ali i pored toga se trudimo da građani ne budu kažnjeni, bar ne oni koji palaćaju redovno kartu.
Ove godine smo nabavili nove autobuse, kako bi zamenili one koji su stariji više od 10 godina i koji nisu klimatizovani. Nabavili smo prvih 5 elektro-autobusa, kao probni sistem, što se pokazalo da veoma efikasno i građani su ih prihvatili. Do kraja godine imaćemo još 30 zglobnih autobusa za GSP, a nabavili smo preko 50 solo autobusa ove godine.
Ostala preduzeća su od gubitaša postali ozbiljne profitabilne firme, koje iz svog poslovanja mogu da investiraju u ovaj grada da bismo svakodnevno poboljšavali nivo i kvalitet komunalnih usluga u Gradu Beogradu. Danas mo otpočeli velike radove kada je u pitanju korimunalana infrastruktura. Mi smo jedini grad na dunavskom slivu, koji sve otpadne vode izliva u svoje reke. To je poražavajuća činjenica, ne zbog evropskih standarda, već nas samih. Prvo smo pokrenuli javno-privatno partnerstvo za izgradnju fabrike za preradu otpadnih voda. Kada završimo interceptor i konkurs za javno-privatno partnerstvo do kraja godine, verujem da već sledeće godine možemo da počnemo izgradnju fabrike u Velikom selu i još pet manjih fabrika uzvodno od Velikog sela. Mislim da ćemo uspeti da u narednih nekoliko godina sistem otpadnih voda u potpunosti stavimo pod kontrolu, što će biti veliki napredak, koji možda nije vidljiv golim okom. To su velike investicije od preko 300 miliona evra, to su skupe tehnologije.
Imate priliku da vidite i da preko 30 odsto Beograda nije pokriveno vodovodnom i kanalizacionom mrežom. Beograd nije samo šire gradsko jezgro. Naselja na samo 5 ili 10 kilometra od Trga Republike nemaju kanalizaciju. Prvi put smo doneli Strategiju razvoja vodovodne i kanalizacione mreže. Do 2025. godine čitav Beograd mora biti pokriven vodovodnom i kanalizacionom mrežom.
Morate da date ljudima, vodu, struju, asfalt, prevoz, školstvo i zdravstvo. To su osnovne stvari. Kada date svim građanima to, onda sistem nadograđujete. Upravo prema ovih šest parametara merite kvalitet života u nekom gradu.
To su frapante stvari koje smo zatekli i koje smo morali da stavimo u naš program rada, da bismo mogli da idemo dalje. Verujem da ćemo uspeti da realizujemo program. Uspeli smo da uradimo prošle godine 37 kilometara vodovodne mreže, da završimo Makiš 2, sada rekonstruišemo Makiš 1 i obezbeđujemo čitavom Beogradu stabilno snabdevanje vodom za narednih 20 godina.
Sada pokušavamo da spojimo tamo gde nema dovoljan kapacitet vode da napravimo nove vodovode. Imamo problem u podavalskim naseljima, Mladenovcu i u Kaluđerici. Sada radimo vodovod od Mladenovca prema Rakovici, koji je dugačak 52 kilometra, od čega smo završili 27 kilometara. To su stvari koje morate da uradite.
Radimo nove zdravstvene stanice, vrtiće, škole, opremamo kabinete, gledamo da uhvatimo korak sa ostatkom sveta. To su oni dnevni poslovi, koji vas teraju da svakodnevno učinite po nešto da nekome bude bolje u Beogradu. To je jedna stvar, a na to dolazi nadogradnja, veliki, krupni infrastrukturni projekti.
- Kada govorimo o investicijama, sada već slobodno možemo da kažemo da je Beograd jedno veliko gradilište. Šta će sve biti završeno do kraja građevinske sezone i koji projekti nas očekuju u narednom periodu?
Samo u toku ove godine do maja meseca izdali smo 40 građevinskih dozvola, što je ukupno oko 450 hiljada kvadrata novih objekata u Gradu Beogradu, što komercijalnih, što stambenih. Ono što je značajno da smo otkočili sistem. Skupština grada je usvojila oko 150 planova detaljne regulacije. Što je prethodnoj vlasti trebalo 10 godina, mi smo to uradili za 3 i po godine.
Ti planovi su važni, jer omogućuju da brže možete da izdajete dozvole, da uređujete jasna pravila šta gde sme da se radi i da oni koji dolaze da investiraju budu sigurni da će njihov novac biti obezbeđen i zaštićen od zloupotreba.
U ovom trenutku u Beogradu ima 500 gradilišta. Grade se ogromni projekti, pre svega kao privatne investicije. Važno je da dolazi kapital iz inostranstva i da je Beograd prepoznat kao atraktivna destinacija, u trenutku kada fali novac u čitavom svetu. To znači da su investitori stekli sigurnost i da postoji ekonomska perspektiva.
Zar mislite, da bi "Hilton" ili "Kempinski" gradili hotele u Beogradu da nemamo potencijal. Mi smo seli i sa novim vlasnicima lokacije kod bivšeg hotela Jugoslavija, kako bi se otkočio proces gradnje. Imate priliku da vidite "Skajlajn" koji se gradi u Kneza Miloša, da se gradi "Ada mol", jedan od najlepših kompleksa koji će imati futuristički izgled, izgrađen je "Bigfešn" na Paliluli, još veći biće izgrađen na Vidikovcu, u prostoru bivše fabirke "Rekord" u Rakovici je izrađen ritejl centar, do septembra će biti završen centar u Rajićevoj ulici kao svojevrsna atrakcija, a kruna svega biće "Beograd na vodi", koji se radi dobrom dinamikom.
Svi oni skeptici koji su se bunili protiv ovog projekta, govorili da je to naša bajka, sada polako priznaju da Savska promenada postaje jedno od najlepših delova Beograda. Sada i najveći hejteri dolaze tamo. Imate prilike da vidite da su dve stambene zgrade gotove, završeno je iseljavanje "Laste", tamo će početi da se grade nove stambene zgrade, vrlo brzo će biti gotovo iskopavanje temelja za "Kulu Beograd" i nadam se da će za nekoliko meseci biti vidljiva golim okom.
Polako ljudi počinju da taj projekat doživljavaju kao svoj. Bilo je muke, ali smo izdržali sve napade i pritiske, jer smo znali da ćemo da realizujemo taj projekat i koliko će benfita doneti Beogradu.
- Kada govorimo o urbanističkim planovima, koje ste pomenuli u prethodnom odgovoru, upravo Strategija razvoja Beograda do 2021. godine izazvala je burnu raspravu na poslednjoj sednici Skupštine grada?
Prihvatam da razgovaramo argumentovano i na osnovu činjenica. Nemojte da kritikujete, ali nemojte da kritikujete samo radi kritike. Ne možete da dođete na Skupštinu grada, kao što to čini opozicija i kažete to ne valja. A, za šta ste vi? Šta je vaša vizija Beograda? A, šta bi ste vi uradili u putnoj infrastrukturi? A, kako vidite projekat metroa? A, gde je vaš pravac razvoja Beograda u narednih 10 godina? To nikada neće čuti, ali šta god dobro da učinite ili predložite, oni samo kritikuju. Svoje rešenje vam nikada neće predložiti.
A, šta ne valja što sutra hoćemo da razvijamo metro? Šta je u tome loše? Da li imate problem sa tim da Beograd ima metro? Ili vam se ne sviđa trasa? Trasa nije ona koja je bila predviđena kada je opozicija bila na vlasti. Ona je predložena na osnovu preborojavanja saobraćaja, mreže saobraćaja, razvijenosti infrastrukture, ali i buduće pravce razvoja Beograda.
- Kada govorimo o toj poslednjoj sednici Skupštine grada, odlučeno je da višak novca bude raspoređen na socijalna davanja, investicije, asfaltiranje ulica, a deo kolača pripašće i skoro svim beogradskim opštinama. Međutim, da se zadržimo za trenutak na socijalnim davanjima. Vi se od početka zalažete za odgovornu socijalnu politiku na realnim osnovama?
Da krenemo od početka Vašeg pitanja. Mi nemamo višak novca, mi imamo veći prihod u budžetu i to je jako dobro. Viška nikada nećemo imati, koliko god novca da imamo mi ćemo znati kako da investiramo, pošto imamo spremne projekte i znamo kako novac građana da uložimo.
Ono što izuzetno raduje, da posle mnogo godina imamo rebalans ne zato što su prihodi smanjeni, već povećani. Prihodi su povećani pre svega zbog većeg broja zaposlenih i imate povećane transfere od poreza na zarade. To znači da se u Beogradu otvaraju nova radna mesta, prvi put smo spali ispod 100 hiljada, trenutno smo na 92 hiljade nezaposlenih.
Drugo, jesu pregovori sa EBRD, gde smo uspeli da refinasiramo jedan kredit, tako da smo uspeli da uštedimo u budžetu oko 3 milijrde dinara i to su jako dobre stvari. Taj novac ne ide samo za socijalna davanje, ide i za obrazovanje i za infrastrukturu.
Ono što je bitno u vezi socijalne politike, jeste da bude zasnovana na realnim osnovama. Da biste nekom dali socijalnu pomoć, vi taj novac prvo morate da zaradite, pa tek onda date. Ako niste zaradili šta onda dajete. Zatekli smo sistem gde je neko davao velika socijalna davanja, a nije ih zaradio. Onda smo došli do situacije da su dugovi, odnosno neisplaćena rešenja za socijalnu pomoć za 11 meseci.
Da biste presipali iz šupljeg u prazno onda počinjete da jedete sopstvenu materiju. Onda prestajate da plaćate svoje obaveze kao Grad prema Beogradskim elektranama, Vodovodu, Čistoći, Zelenilu... I onda da bi se održala lažna socijalna politika, zatekli smo da 2013. godine enormene dugove Grada Beograda prema sopstvenim javnim preduzećima.
Kada to uradite, onemogućujete javna preduzeća da dalje investiraju. Beogradskim elektranama je Grad dugovao gotovo 9 milijardi dinara, zato nisu mogli da remontuju postojeću mrežu, koja je bila stara po 40 godina i sklona pucanju pri velikim promenama temperature. To je sve domino efekat lažne politike socijalnih davanja, novcem koji nste zaradili.
Da bismo izbegli taj domino efekat u jednom trenutku smo smanjili socijalna davanja i prekinuli nerealnu politku. To nije lako, ali je odgovorno prema građanima Beograda. Tada smo rekli kada stavimo finansije na zdrave godine, onda ćemo početi da dajemo i realna socijalna davanja onima kojima je pomoć najpotrebnija. I to sada radimo. Upravo to je naša politika, odgovornost prema građanima i odgovornost prema trošenju novca građana.
Vodili smo računa da u ovim vremenama ekonomske konsolidacije Grada Beograda teret te konsolidacije ne snose oni koji su najsiromašniji. Mi njima nikada nismo oduzeli one prinadležnosti, koje imaju od Grada. Ali, na svu sreću, danas se nalazimo u situaciji da smo zaradili dovoljno novca da možemo da pomognemo ljudima.
- Možemo da kažemo da je ovo gotovo izborna godina. Da li se ta povećanja mogu shvatiti kao populistička mera?
Nije, jer sam objasnio da je ovo odgovorno ponašanje prema građanima. Politički marketing bi bio kada bi počeli da se dodvoravamo građanima i dajemo im ono što nemamo. Kada bi počeli da radimo, kao oni pre nas. Dajemo ono što nismo zaradili, da jedemo sopstvenu materiju, radi kupovine socijalnog mira počeli da se ponašamo neodgovorno. E to je onda populizam.
Demagogija je kada povećavate nadoknadu trudnicama i porodiljama, a znate da ne možete da ima isplatite 12 meseci, jer nemate jedan jedini dinar. E to je demagogija. Danas svako ko dobije rešenje da ostvari neko pravo kod Grada Beograda, može svoje pravo da ostvari u roku od jednog dana. To nije demagogija, to je odgovoran odnos prema građanima.
- Neizbežna su ona klasična politička pitanja. Tada premijer, a sada predsednik Aleksandar Vučić je najavio da će gradonačelnik Siniša Mali otići sa funkcije pre kraja leta. Da li imate saznanja, da li i kada će se to dogoditi?
Gospodin Siniša Mali i ja smo najbliži saradnici, kao gradonačelnik i predsednik Skupštine grada, i morate da radite na dnevnom nivou. Vi ujutru prvo što morate je da vidite da li vam je krenuo prevoz, da li vam rade sve institcuje, obdaništa, škole, gde ima problema - morate da intervenišete, onda počinjete da se bavite onim važnim, krupnim pitanjama - investicijama, novcem, zapošljavanjem, infrastrukturom - i u tom poslu koji je preobiman, jedan dan od 24 sata je malo - nemate vremena da se bavite tim političkim temama.
U svakom slučaju, dok god smo tu, mi ćemo svoj posao raditi odgovorno i za račun građana Beograda. Kada će se desiti da neko od nas ode, ili ostane - nije bitno. Hoćemo da budemo pošteni prema ljudima koji su nas izabrali i da do poslednjeg trenutka radimo onako kako najbolje znamo.
Verujte mi, mi nikada u Skupštini grada na tu temu ne razgovaramo. Radimo do poslednjeg trenutku, a politika je nešto drugo.
- Pomenuli smo malopre da je ovo maltene izborna godina. Kakvi su planovi SPS u vezi sa izborima u Beogradu? Da li ćete imati svog kandidata ili će možda vladajuća koalicija izaći sa jedinstvenim kandidatom?
Još uvek je rano da govorimo o tim stvarima, SPS i SNS su ostvarili jednu dobru i bliskuu saradnju, posebno u ovoj godini, kada smo imali zajedničkog kandidata za predsednika Republika i videli ste da smo odneli veličanstvenu pobedu na izborima.
Pokazali smo svima da bez obzira na neke razlike, koje su ideološke prirode, možemo u interesu Srbije da sarađujemo vrlo dobro i uspešno. To Aleksandar Vučić i Ivica Dačić demonstriraju dobro 5 godina, ne vidim razlog da se saradnja SPS i SNS ne nastavi i u budućnosti. Da li ćemo ići na jednoj ili dve liste, zavisiće pre svega od naše procene, kako bolje i svrsishodnije i za nas i za SNS da izađemo na izbore.
- Koliko će na taktiku vladajuće koalicije uticati nastup opozicije?
Opozicija nikada ne može da utiče na nas. Jednostavno, koju god taktiku da izaberu, jednu, dve ili šest kolona, SPS i SNS će pobediti na ovim izborima. Pobedićemo, jer se nećemo takmičiti u politikanstvu, napadima, izmišljotinama, aferama, takičićemo se u rezultatima.
Naš program će biti naša politika i rezultati. Ono što hoćemo da građani biraju između programa i rezultata, a ne izneđu politikanstva, lažnih obećanja, kleveta i svega ostalog. Kada pričamo o lokalnoj politici, građani moraju da shvate da li smo uradili dovoljno za njih ili je očekuju nešto drugo.
Gradonačelnik i ja ćemo vrlo brzo predstaviti program i rezultate gradskih vlasti od 2014. do 2017. godine. Videćete, trebaće nam mnogo vremena da predstavimo šta smo radili, koje sve projekte imamo pripremljene i kako Beograd treba da izgleda u naredne četiri godine.
Verujem da ta politika nema alternativu i da će građani znati da prepoznaju kvalitet, ko je vodio računa o njima i realnim potrebama ljudi, ko se nije razbacivao lažnim obećanjima.
Mislim da niko ne može da nas pobedi u Gradu Beogradu, išli mi na jednoj ili dve liste, a to će biti stvar naših procena.
- Prošle nedelje SPS je obeležio 27 godina postojanja. To je bila prilika i za određene kadrovske promene. Prema pisanjima medijima, nije bilo idilično na svečanoj sednici Glavnog odbora. Naime, novi potpredsednik Novica Tončev uputio je niz kritika na račun beogradskih socijalista. Pre svega da li su tačni napisi, a zatim da li su opravdane kritike da većinu funkciju u stranci nose prestonički kadrovi?
Sednica je bila idilična. Na samoj sednici nam niko nije uputio nikakvu kritiku, da li nam je uputio putem medija, posle sednice to je drugo pitanje. Na samoj sednici je bilo lepo i svečano. Ono što mi je jako drago jeste da 27 godina malo šta u Srbiji tako dugo traje, a vidite, ta ideja levice, socijalne pravde, jednakosti i solidarnosti, uspeva i u najtežim vremenima da se održi. Neki su nam bili predvideli tragičnu sudbinu 5. oktobra, hteli da nas odvedu na smetlište istorije. Na njihovu žalost, oni su tamo završili, a ne mi. Mi smo opstali zato što zaista imali ideju u koju verujemo. To je ono što okuplja nas socijaliste.
Ne moramo uvek da mislimo isto. To je ono što nas socijaliste razlikuje od drugih, može da se diskutuje na različite teme. Voleo bih da više diskutujemo na partijskim organima, a manje preko medija. I to ćemo se truditi u budućnosti da svim partijskim drugovima skrenemo pažnju, da jedni drugima šaljemo poruke preko medija.
Ne smatram da postoji ikakav jaz među nama. Posebno ne smatram da se Beograđani i Beograd osećaju ugroženim, još manje smatram, kako to u šali naš drug Novica Tončev, da postoji beogradizacija partije. Nije to beogradizacija partije, jer ni Ivica Dačić nije beogradski kadar.
To pitanje, koje je Tončev postavio, možemo da razgovaramo i o tome. Da li treba da budu više uključeni u donošenja odluka unutar stranke i regioni? Ja ne mislim da je Beograd najzastupljeniji, posebno ne mislim po sastavu naših organa. Beograd ima samo jednu petinu članova Glavnog i Izvršnog odbora i manje od jedne petine članova Predsedništva u odnosu na broj stanovnika i teritoriju, tako da postoje parametri još od Slobodana Miloševića, koje nismo mi izmislili.
Verujem da će Tončev doprineti razvoju SPS, demokratizaciji, većem učešću socijalista sa juga, zato je izabran za potpredsednika stranke. Moram da kažem da je imao sjajan rezultat u Surdulici, ja mu na tome čestitam. Ja nisam zatvoren po pitanju saradnje sa socijalsta Beograda sa ostalim socijalistima, čak ću da mu ponudim da bude šef izbornog štaba na Starom gradu.
M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.