Iza izreke koja je ispratila milione ljudi u smrt stoji Srbin

„Arbeit macht frei“ ili prevedeno na srpski jezik "Rad oslobađa", jedna je od najpoznatijih nemačkih izreka. Nažalost, u istoriji je zabeležena kao natpis ispisan na nacističkim koncentracionim logorima. Međutim, ni ovaj izraz kao i mnoge druge poznate simbole nacizma nisu smislili Adolf Hitler i njegovi zločinci, već jedan lužički Srbin. Ovih dana ovaj izraz ponovo je akutelizovan u srpskoj javnosti.

VELIKA POBEDA SRBIJE: Kosovo se ove godine nije kandidovalo za Unesko

Preporučujemo

NAJNOVIJE ISTRAŽIVANJE: Evo koliko građana Srbije podržava učlanjenje u Evropsku uniju (GRAFIKA)

Lužički Srbin po imenu Johan Hajnrih Bečić (Johann Heinrich Bettziech), poznatiji kao nemački politički ekonomista i novinar Johan Beta, zapisao je u svom delu „Novac i duh“ 1845. godine: Ne donosi vera blaženstvo, ne vera u egoistične ciljeve popova i plemstva, već rad donosi blaženstvo, rad oslobađa.

Foto: Wikimedia

Gotovo sto godina kasnije nacisti Adolfa Hitlera zloupotrebili su ovaj izraz, istakavši ga na zloglasne koncentracione logore u kojima je tokom njihove vladavine Evropom stradalo 11 miliona logoraša, od toga 6 miliona Jevreja.

"Ovaj svojevrstan tajni izraz koji znači žrtvovanje u načinu da beskonačan rad znači duhovnu slobodu" postavljen na ulaze logore od Dahaua preko Terezinštada do Zaksenhauzena bio je uvod u muke za sve one koje su nacisti smatrali nepoželjnim.

Foto: Tanjug/AP

Izgladneli i zlostavljani masovno su umirali od bolesti i iznemoglosti. Na mnogima su vršeni i medicinski eksperimenti. Bolesni, nemoćni i nesposobni za rad, ukoliko nisu likvidirani na putu, ubijani su u logoru, a transporti zarobljenika za neposrednu likvidaciju, odmah po dolasku, odlazili su u gasne komore i kremtorijume.

Foto: Tanjug/AP

Ovaj zloslutni izraz nenadano se našao ovih dana u fokusu srpske javnosti. Naime, naslovna strana nedeljnika NIN, na kojoj je fotografija kapije nacističkog logora sa natpisom "Arbeit macht frei"i naslovom "Radni logor Srbija", izazvala je burne reakcije, a uredništvo lista se izvinilo čitaocima koje je to povredilo.

Nezadovoljstvo naslovnom stranom iskazao je Savez jevrejskih opština Srbije. Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je ocenio da ovaj nedeljnik "duguje izvinjenje i žrtvama Holokausta, zbog neukusnog poređenja", ali i građanima Srbije, zbog prelaska "etičke granice koja odvajkada deli civilizaciju od njenog antipoda".

Foto: Telegraf

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković osudila je ilustraciju na naslovnoj strani NIN-a i navela da je upotrebom fotografije koncentracionog logora Dahau taj list uvredio sve žrtve Holokausta, ali i građane i građanke Srbije.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić pozvao je sva novinarska udruženja da se izjasne povodom ovog slučaja, ocenivši u izjavi za Tanjug da je indikativno da, "kada su država i državni interes u pitanju, nisu preterano ažurna".

Ministar odbrane Aleksandar Vulin je, povodom naslovne strane NIN-a, rekao da ne postoje novine na svetu koje bi sebi dopustile da se igraju uspomenom na milione pobijenih u Holokaustu".

- Od uredništva NIN-a ne očekujem i ne tražim ništa, ali od vlasnika NIN-a očekujem da se izjasne da li stoje iza naslovne strane svog izdanja, da li se kao strani investitor u Srbiji osećaju kao nacisti i da li su njihovi radnici logoraši - naveo je Vulin.

U izjavi za medije glavnog urednika Milana Ćulibrka i kolegijuma NIN-a, navodi se da im "nije bila namera da uvrede žrtve Holokausta, već da kritikuju Vladu Srbije", kako kažu, "za nepoštovanje važećih zakona o radu i štrajku, koje je sama predložila".

(Telegraf.rs)