3 greške NGO-ovskog žargona zbog kojih vas niko ne razume

Komunikacija organizacija u neprofitnom sektoru poslednjih godina je postala nejasna, bez suštinskog sadržaja i često bez bilo kakvog značenja. Ipak, nastavljamo da koristimo “en-dži-o-ovski" jezik pun žargona, birokratskih termina i opštih mesta jer osećamo potrebu da se koristimo terminina specifičnim za delatnost kojom se bavimo i koja nam pruža ulazak u krug odabranih.

Ako je suditi prema rečniku, čini se da projekti, aktivnosti i generalno delovanje neprofitnog sektora nikada nije bilo značajnije, inovativnije i imalo više uticaja na zajednicu. Štaviše, pitanje je da li bi važne stvari kojima se neprofitni sektor bavi uopšte postojale, da ne postoje komplikovani termini preuzeti iz korporativnog sveta da se one i opišu.

Preporučujemo

Šta reče? Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

Počeci ove uprljanosti jezika mogu se pronaći u trenutku kada sve veći broj organizacija u Srbiji počinje da koristi i uči o pisanju projekata, posebno kada su u pitanju prijave na međunarodne projekte. Projektni rečnik, kao i u svakoj profesiji i oblasti, zahteva posebnu vrstu profesionalnosti, ozbiljnosti i izvanrednog poznavanja materije o kojoj se piše, što često ume da predstavlja veliki stres za prijavitelje.

Pisanje samo po sebi ume da bude izuzetno naporan i dugotrajan proces, a projektno pisanje taj stres ume da podigne na još veći nivo.

Kao rezultat toga i nedovoljnog poznavanja materije, a u želji da se dokaže što veće znanje, dolazi do kontraproduktivnog efekta – pribegava se komunikaciji i žargonu koji često ni zaposleni unutar sektora ne razumeju. Dodatni problem nastaje onog trenutka kada se ovakva komunikacija prenosi i na publiku (opštu javnost) čiji jedini utisak na kraju bude zbunjenost.

Izdašna upotreba žargona, birokratski rečnik i opšta mesta - tri su najčešće greške Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

Kada je u pitanju komunikacija u neprofitnom sektoru, organizacije prave greške koje se mogu svrstati u 3 velike grupe: izdašna upotreba žargona, birokratski rečnik i opšta mesta.

GOVORI LI NEKO NGO-VSKI?

Razvoj kapaciteta, stejkholderi, impakti, evaluaciija, akceleratori, ideacija i klasteri - samo su neki od primera žargona koji je nesvesno ušao u svakodnevnu konverzaciju, preneo se na društvene mreže i komunikaciju sa publikom a koji, onima koji ga upotrebljavaju, daje na samopouzdanju, otvara vrata mnogim krugovima i čini nas delom “community-ja”.

A šta ovi termini zapravo znače i kada bi trebalo da se upotrebljavaju?

Neki termini su nam ušli u upotrebu Foto: Pixabay

NVO rečnik je postao toliko neodvojiv deo naše svakodnevice da smo počeli da ga koristimo i češće nego što je potrebno, a neretko i pogrešno. Tako ćemo čuti da je ekspert neko ko je pročitao više od četiri stručna članka o obasti kojom se bavi, inovacija zapravo znak za nepostojanje iste, a razvoj kapaciteta odlazak na konferenciju.

U ovu grupu spadaju i mnogi anglicizmi koji, istina, često nemaju verodostojan prevod na srpski jezik, ali i kada imaju, ostaju u svom izvornom obliku.

Ovom problematikom smo se i sami bavili pri pokušajima da javnosti u Srbiji objasnimo i značenje termina crowdfunding i došli do zaključka da ne postoji uvek prihvatljivo rešenje. Ako bismo zaista želeli da prevedemo termin crowdfunding na srpski, mogli bismo da koristimo dva rešenja: grupno finansiranje ili finansiranje kroz zajednicu, ali da li bi to javnosti jasno stavilo do znanja o čemu govorimo?

Preterana upotreba birokratskog rečnika Foto: Pixabay

Iako vam se možda čini kao nepotreban napor, izbacivanje žargona iz komunikacije je veoma bitno, zato što on:

1. Stvara konfuziju kod čitalaca 

Neprofitni žargon nije čak ni univerzalan u celom sektoru, a postaje još više zbunjujuć van njega. Pre nego što iskoristite neki od žargonskih termina, razmislite zapravo o tome šta želite da kažete. Nepoznata reč ili fraza će u najboljem slučaju biti zbunjujuća, a u najgorem slučaju potpuno promeniti vašu poruku. Jasna i koncizna razmena poruka je uvek najmoćniji način komunikacije. Sačuvajte neprofitni žargon za službene pauze za kafu; držite ga dalje od bilo kakvih spoljnih poruka!

2. Stvara distancu između vas i vaših podržavalaca 

Lako je ušuškati se unutar svoje zajednice i zaboraviti da većina ljudi van nje ne razume vaš rečnik. Ovo potencijalno stvara jedan od najvećih problema u neprofitnoj komunikaciji - nerazumevanje između vas i vaše publike. Ako se vaši podržavaoci osete nedovoljno kompetentnim i stručnim da komuniciraju sa vama, prestaće da prate vaš rad. Komunicirajte tako da vas svi razumeju i uvek se trudite da stvarate inkluzivno okruženje koje neće izlovati one koji vole vašu organizaciju i to čime se bavi.

Stvara distancu između vas i drugih Foto-ilustracija: pixabay.com

3. Gubite dragoceno vreme 

Umesto jednostavnog komuniciranja jezikom koji svi razumeju i koji bi trebalo da vam dolazi sa lakoćom, organizacije često, u želji da zvuče stručnije i ozbiljnije, pribegavaju žargonu koji većina ne razume. U sektoru u kome je vreme novac, a resursi često jako ograničeni, ovakav pristup ume da bude poguban jer zahteva dodatno pojašnjavanje čitaocima i “prevođenje” poruke u onu koja je svima razumljiva. Zašto samo ne bismo pričali svakodnevnim jezikom?

4. Neprimereno je situaciji 

Ako već ne možemo da ga u potpunosti izbacimo iz konverzacije, ono što možemo da uradimo je da naučimo kada je primereno da koristimo žargon i gde mu je mesto, a gde ne. Ostavite žargon za pisanje projektnih predloga i razgovore na konferencijama, a u komunikaciji sa svojom publikom se držite jednostavnog rečnika.

ŠTO JEDNOSTAVNIJE, TO BOLJE

Pored žargona, komunikaciju u neprofitnom sektoru odlikuje i preterana upotreba birokratskog rečnika koji, čini se, eksponencijalno raste sa profesionalnim napredovanjem. Šta više, mnoštvo primera iz javnog diskursa potvrđuje pretpostavku da što je prilika ili situacija formalnija, to govornik ili onaj ko vodi komunikacije unutar organizacije teži da se koristi što komplikovanijim izrazima.

Mnogo reči, malo sadržaja Foto-ilustracija: pixabay.com

Primeri?

Setite se koliko često čujemo da se priča o strategijama, umesto planovima, najavljuje se “nastupanje perioda” umesto pojednostavljene verzije “došlo je vreme”, razgovor se “obavlja” umesto jednostavno razgovara i mnogi drugi primeri.

Birokratski žargon ima svoje mesto i upotrebnu vrednost, ali ona najčešće nije u okolnostima u kojima ih neprofitne organizacije koriste.

Sama definicija kaže: “Administrativnim ili birokratskim stilom pišu se molbe, žalbe, tužbe, zapisnici, zakoni, izveštaji, dopisi, obrasci, računi, ali i pisanja o istoj temi koja se ponavljaju. Odlikuje ga šablonsko pisanje i potpuno izbegavanje dvosmislenih i stilski oblikovanih reči i izraza”.

Ovde se ogleda prava problematika ovakvog stila komunikacije - u neprofitnom sektoru, gde se velika pažnja i naglasak stavljaju na odnos sa ciljnom grupom, pokušajem identifikacije i personalizacije poruke, birokratski rečnik predstavlja potpunu suprotnost takvoj nameri.

Opšta mesta nemaju nikakav značaj, vrednost, sadržaj, jačinu Foto-ilustracija: Profimedia

Iz perspektive čitaoca, ovakve poruke su suvoparne, nekomunikativne i dosadne, što znači da željena poruka neće ni dopreti do ciljne publike.

MNOGO REČI, NIMALO SADRŽAJA

Možda najučestaliji i potencijalno najopasniji primer komunikacije u neprofitnom sektoru je upotreba opštih mesta. Usavršena od strane političara, opšta mesta nemaju nikakav značaj, vrednost, sadržaj, jačinu i služe, skoro isključivo, za identifikaciju nesigurnosti i nespremnosti onih koji ih koriste.

Prava stručnost, veština, znanje i posvećenost poslu vide se u sposobnosti organizacije da komunicira svoju poruku tako da svi mogu da se razumeju.

Izbacivanje opštih mesta iz upotrebe zna da bude teško, ali se višestruko isplati.

Kratkoročno, opšta mesta umeju biti jako efikasan način da se stekne utisak poznavanja teme o kojoj se govori ali, kada se zagrebe ispod površine, sadržaj ne postoji. Stoga, pre nego što podelite svoju priču razmislite - šta je zaista potrebno da objašnjavate, a šta je vašoj publici već poznato, kao i šta to vašu organizaciju čini autentičnom i jedinstvenom. Najveća snaga vaše organizacije je jasna, jednostavna i iskrena poruka koja će biti svima razumljiva.

ZAKLJUČAK

Ukoliko ste ikada u dilemi na koji način bi trebalo vaša organizacija da komunicira, prethodni saveti su dobar početak.

Žargoni, birokratski rečnik, anglicizmi i opšta mesta doprinose kreiranju sadržaja koji, osim što zauzima prostor i oduzima vreme, nema nikakav efekat. Oni kojima je namenjena će je svrstati u niz drugih, sličnih sadžaja koje viđaju na svakom koraku, poruka neće biti primljena a vaše uloženo vreme se neće prevesti u željenu akciju.

Zato, izbacite nepotrebno i nerazumljivo, setite se kome se obraćate i šta je vaša poruka.

Vaša publika će vam biti zahvalna.

(Sanja Lazić/ Catalyst Balkans)