Odbornici usvojili predlog Odluke o postavljanju osam skulptura Olge Jevrić i predlog Rešenja o imenovanju ulice po Janisu Janulisu

Na drugoj sednici Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda koja je održana 17. septembra, usvojena je inicijativa Milutina Folića, glavnog gradskog urbaniste, za postavku osam skulptura Olge Jevrić, koje bi bile postavljene u rekonstruisanom parku na Topličinom vencu. Park na Topličinom vencu uređuje se po zamisli svetski poznatog arhitekte Borisa Podreke. Park je, između ostalog, zamišljen kao omaž Olgi Jevrić, kako bi se skulpture naše najveće vajarke učinile vidljivim za prolaznike.

Skulpture koje će biti postavljene su sledećih naziva: Predlog za spomenik Ila, 1956-57, Komplementarne forme –Predlog za spomenik Ila 1956-57, Komplementarne forme I, 1957, Raspeti oblici, 1963-65, Forma pod pritiskom, 1963-65, Nadsvođena forma, 1964-65, Zahvaćeni prostor, 1964-65, Trinom, 1965.

Foto: Beoinfo

Olga Jevrić, rođena je 1922. godine, bila je jedna od najznačajnijih domaćih vajara i redovni član SANU-a. Diplomirala je na Muzičkoj akademiji 1946. godine. Četiri godine kasnije diplomira na Akademiji likovnih umetnosti i od tada je celokupni umetnički put posvetila vajarstvu. Već svojim ranim opusom Olga Jevrić je bitno uticala na pravce razvoja celokupne jugoslovenske i srpske umetnosti, bila je naš prvi umetnik koji je dospeo do pozicija „visokog modernizma“. Njena prva samostalna izložba u galeriji ULUS-a, na Terazijama u Beogradu 1957. godine, unela je u našu tadašnju skulpturu i umetnost radikalne promene.

Na formiranje tog specifičnog promišljanja skulpture snažno je uticao njen boravak u Parizu i Londonu tokom 1955. godine. Dobitnica je brojnih nagrada. Izlagala je i u Jugoslaviji i u inostranstvu. Značajne samostalne izložbe izvan granica zemlje bile su u Hergejtu (Engleska) i u Torontu (Kanada).

Printskin: Youtube/Kuca Legata

Njene skulpture nalaze se u galerijama i muzejima zemalja bivše Jugoslavije, kao i u Muzeju moderne umetnosti u Beču, Muzeju moderne umetnosti u Aleksandriji, u privatnim zbirkama u Regensburgu, Londonu, Njujorku i Torontu. Pomenute skulpture, pored mnogih drugih, poklonila je Gradu Beogradu i one se trenutno nalaze u Kući legata.

Printskin: Youtube/ Beogradzivi

Na dnevnom redu gradske skupštine našao se i predlog Rešenja o imenovanju jedne ulice po Janisu Janulisu. Podnosilac inicijative koju je usvojila Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica takođe 17. septembra, je sugrađanka Jelena Spasić.

Janis Janulis je bio seljak sa grčkog ostrva Krf koji je nesebično pomagao srpskoj vojsci kada se 1916. godine iskrcala na Krf posle albanske golgote, odnosno posle povlačenja preko Albanije i Crne Gore, koje je usledilo pošto je Srbija odbila kapitulaciju pred združenim napadom Nemačke, Austrougarske i Bugarske, koji je počeo oktobra 1915. godine. Janis Janulis je Srbima poklonio zemlju na kojoj su podigli logor, gde su se oporavljali i odakle su kasnije prebačeni na Solunski front. Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, odužujući se ovom srpskom dobrotvoru, podiglo je spomenik Janisu Janulisu u centru sela Agios Mateos.

U ovoj 2018. godini obeležava se 100 godina od završetka Prvog svetskog rata, dodeljivanje ulice idealna je prilika da se Grad Beograd oduži ovom dobrotvoru za sve zasluge koje je učinio za srpski narod. Predložena ulica koja će poneti ime Janisa Janulisa je Vojvode Toze i nalazi se na teritoriji gradske opštine Voždovac.

(Telegraf.rs/ PR)