Povežite lik i glas: Rečenice vaših omiljenih pisaca naučili ste napamet, ali znate li kako su oni zaista zvučali? (FOTO)
Više i ne brojite koliko ste puta pročitali njihove redove. Oni vas sećaju na detinjstvo, na školske lektire, na podeljene tajne i deluje vam kao da i ih znate kao star drugove. Ali da li ste se ikada zapitali kako su zvučali vaši omiljeni pisci?
Bogati arhiv Radio Beograda otvorio je svoju 90 godina staru riznicu i omogućio nam da kroz ispovesti znamenitih ličnosti srpske i jugoslovenske kulture i istorije, saznamo još nešto o njima samima.
Ovde možete posluštati kako su zvučali ti velikani, ali i uživati u predivnim animacijama ATTIC studios tima.
DESANKA MAKSIMOVIĆ (1956. godina)
Tih i baršunast glas i intonacija kao da sve vreme govori nešto krišom, zadire u tajne koje su više svete time što su dečje, Desanka sa mnogo ljubavi priča o posetama Brankovini i boravsku kod svoga dede na selu. A ako pogledate video, ne smo da ćete uživati u njenom glasu, već i saznati šta se krilo "na ormanu, iza jabuke, a kruška sazreva kraj potoka".
IVO ANDRIĆ (1957. godina)
Strast o kojom Andrić govori o svojoj čežnji za neispitanom sadržinom koja se krije u knjigama, zaključanih iza staklenog izloga, mogla bi se smatrati izmišljenom, da ne potiče iz istog pera kao i "Jelena, žena koje nema". Poslušajte njegov glas, a onda uzmite u ruke "Na Drini ćuprija" i pokušajte da ga ne čujete dok šetate niz stranice.
ISIDORA SEKULIĆ (1958. godina)
Isidorin glas je vrlo jasan, baš kao i poruka koju ovim putem želi da poruči. To je glas osobe koja i kada govori čita, i kada priča, piše. Velika spisateljica uputila je pre 60 godina mlađim generacijama važnu poruku, a vi nam recite da li je ova priča aktuelna danas kao i tada.
MILOŠ CRNJANSKI ( 1966. godina)
Crnjanski ima glas koji je teško uhvatiti, kao da se odveć navikao na neki drugi jezik, pa se srpskom malo opire. To i ne čudi, jer zapis snimljen samo godinu dana nakon što su jugoslovneske vlasti piscu dozvolile da se iz Londona vrati u svoju zemlju.
Simpatičnost mu daje "kotrljajuće r", naročito u ovoj napetoj priči o životu na dalekom severu Evrope, Špicbergenu u Norveškoj. Tu, na samoj granici sa Severnim polom, žena nema, noć traje šest meseci, a muškarci dane provode kopajući ugalj pod zemljom.
BRANKO ĆOPIĆ (1974. godina)
Ćopićev glas je narodni, blizak, baš kao i njegovo pisanje. U ovoj duhovitoj, a ratnoj ispovesti on objašnjava kako je u čamcu "doplovio" cestom do valjevskog sela do Beograda. Kako ga je na Slaviji obdarena beogradska gospođa privila na grudi kao oslobodioca, a potom i o susretu sa "čudovištem sa Kalemegdana", koje je prekinulo njegov odmor sa popom Vukašinom.
MIROSLAV MIKA ANTIĆ (nepoznata godina)
Očekivano, glas Mike Antića je nestašan, kao i njegova priča o tome kako je kao dete voleo da viri kroz ključaonice i tuđe prozore. Navika ga nije zaobišla ni u staijim godinama. Njegov glas je pomalo hrapav u svojoj dubini, no istovremeno topao i mlad. Glas koji sasvim odgovara stihovima koje Mika urezao u sve nas.
Javite nam koji vam se najviše dopao.
(D.Savanović d.savanovic@telegraf.rs)
Video: Selaković na otvaranju 5. Rusko-srpskog kulturnog foruma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
zoro i prijatelji
Zemlja koja ima takve pisce moze da se ponosi sa svojom prosloscu.Nikad nije bilo da je pissc opisao jad i cemer svoga naroda i dobio Nobelovu nagrsdu.Kome je to u oktuznju koje nas ruzi poslo za rukom.Komsije vise respekta molom vas
Podelite komentar
Dia
Ponosna sam Što mi je pružena šansa da uživam u njihovim delima,Da ih čitam uvek iznova i nikada dosta te lepote,Hvala im što Su postojali ,Za sva Pokolenja koja će znati vrednost Pisaca i to Srpskih !!
Podelite komentar