Da li nas u Unesku više nema, nego što nas ima? Srbi ne cene svoje kulturno nasleđe, a očekuju da ga poštuje svet

Na Uneskovoj listi svetske baštine Srbija je zaštitila deo svog kulturnog nasleđa, ali neki stručnjaci kažu da imamo da ponudimo mnogo više i da nas u Unesku više nema, nego što nas ima.

U školama će se igrati kolo, a sledeće godine se uvodi i pevanje uz gusle

Preporučujemo

Istoričar Đorđe Ristić kaže da Srbija ima pokretno, nepokretno, te nematerijalno kulturno nasleđe koje nije prepoznato u samoj državi, a zbog toga ni u globalnim okvirima.

SRBIJA - KOLEVKA EVROPE

- Ako je Srbija nečim bogata to je kulturno nasleđe. Lepenski vir je lokalitet koji predstavlja prvo ljudsko naselje na teritoriji Evrope. Govorim da Srbija može da se pozicionira kao kolevka Evrope. Takođe Manasija, koja ove godine puni 600 godina postojanja, koja je jedna od najlepših srednjovekovnih utvrđenja u Evropi, posebno manastirsko utvrđenje. Ona može da se nađe pod zaštitom Uneska - kaže Ristić navodeći podugački spisak lokaliteta.

Dejan Ristić i Rade Mrlješ, Foto: Telegraf

On je na predavanju "Kulturno nasleđe Srbije: Srbija i Unesko" u kragujevačkoj Narodnoj biblioteci "Vuk Karadžić" rekao da je ulaganje u kulturu nama nešto što se mora, ali u svetu se pokazalo da je reč o vrlo isplativom ulaganju.

- Beč godišnje zaradi više od kulturnog turizma nego cela Austrija te iste godine. Italija je prošle godine zabeležila oko 50 miliona posetilaca muzeja i arheoloških lokaliteta. Dakle, kulturni turizam je nešto što Srbiju zaista može da pozicionira na mapi Evrope i sveta. Mi itekako imamo šta da ponudimo, ali

moramo da znamo čime raspolažemo, da to zaštitimo i da uložimo u to. A najisplativija ulaganja, to svetska iskustva pokazuju, jesu ulaganja u kulturno

nasleđe. Jednokratna su, nešto obnovite i posle samo na odgovoran način upravljate- tvrdi Ristić.

Stari Ras, Foto: Wikipedia

Razlog što neke naše arhitektonske celine nisu na Unesko listi je što nemaju odgovarajući stepen zaštite, za šta je potreban novac. Rade Mrlješ, arhitekta -

konzervator, rekao je u Kragujevcu da naši stručnjaci, ali i institucije, malo kada učestvuju u Uneskovim programima istraživanja, zaštite i same prezentacije

kulturnog nasleđa.

- Najveći problem su postale formalnosti koje koče rešavanje imovinsko pravnih odnosa. Naravno, samo izvođenje tih radova zahteva jako velika ulaganja i

novčana sredstva. Mi imamo dosta objekata kulturnog nasleđa koji tek čekaju na realizaciju konzervatorsko-restauratorskih radova- rekao je Mrlješ.

Srpsko molo, Foto: Telegraf

ZAŠTITIMO PA POPLAVIMO

Istoričar Đorđe Ristić podseća da ne samo što ne održavamo ono što imamo, nego i uništavamo. Tako je 2015. godine zatrpana ranohrišćanska bazilika kod Bele Palanke, svedok početaka hrišćanstva na Balkanu. Preko nje je prešao auto put. Stari Ras, prestonica srpske srednjovekovne države Raške, sačuvan je i prvi stavljen na Unesko listu 1979. Poplavljen je pre nekoliko godina. Jedni su tvrdili da je razlog slučajno presečena cev za vodu, drugi da je to izgradnja ribnjaka kraj obližnje kafane!?

- A to je prestonica prvih šest vladara iz dinastije Nemanjića. Neko je slučajno potopio kolevku sopstvene države? To je za svet bio skandal - tvrdi Ristić. Rade Mrlješ napominje da Švajcarci, bez referenduma, ne donose nikakve odluke o kulturnom nasleđu i da kod njih ne mogu da se dogode situacije kao kod nas sa bazilikom.

Srpsko pokretno nasleđe, Foto: Telegraf

Srpsko nepokretno nasleđe, Foto: Telegraf

ŠTA SMO ZAŠTITILI I KAKO

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) ima tri reprezentativne liste svetskog kulturnog nasleđa - nepokrenog, pokretnog, te

nematerijalnog kulturnog nasleđa. Na listi nepokretnog kulturnog nasleđa sveta Srbija ima sedam lokaliteta. Tri su na teritoriji centralne Srbije i četiri na Kosmetu.

Na listi pokretnog kulturnog nasleđa Srbija je zaštitila Miroslavljevo jevanđelje, arhivsku građu Nikole Tesle i Telegram objave rata Austrougarske Srbiji. Istoričar Đorđe Ristić napominje da je Srbija načinila grešku kada je kandidivala arhivsku građu Nikole Tesle u Beogradu, a ne i bibliotečku građu i njegove izume. Tako smo zaštitili samo trećinu zaostavštine Nikole Tesle, tvrdi Ristić.

Na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa naši su porodična slava i kolo od prošle godine. To je za ponos Srbiji, ali Hrvatska je zaštitila čak 15 nematerijalnih dobara, Bugarska pet, a Makedonija tri.

(Marija Raca)