Da nije bilo Pupina, čuvena "Kosovka devojka" možda nikada ne bi nastala: Ovo niste znali o životu dva velikana

Izložba "Dakle, Vi ste taj Uroš Predić", povodom 160 godina od rođenja jednog od najvećih srpskih slikara realizma, koja je za dva meseca trajanja u zrenjaninskom Narodnom muzeju privukla rekordan broj od preko 7.000 posetilaca, a koja se trenutno može videti u galeriji SANU u Knez Mihailovoj ulici otkriva i zanimljiv segment posvećen odnosu dvojice velikana - Uroša Predića i Mihajla Pupina.

NAJVEĆA TAJNA MIHAJLA PUPINA: Nije hteo da umre dok se ne pomiri sa Teslom!

Preporučujemo

Mihajlo Pupin i Uroš Predić upoznali su se u osnovnoj školi i ostali prijatelji do kraja života.

Kako Uroš navodi u svojoj "Autobiografiji" kada pominje Pupina, "iako četiri godine stariji, bio je moj drug iz đačkog doba u Crepaji gde smo zajedno pohađali nemačku školu kao pripremu za prelaz u Pančevačku realku".

Mihajlo Pupin/Foto: Wikimedia/Public domain

Malo je poznato da je svetski poznati naučnik Mihajlo Pupin u đačkim danima bio zainteresovan za slikarstvo. Narodni muzej u Zrenjaninu čuva jedini poznati njegov crtež na kome je portret Pupinovog učitelja iz Idvora Koste Isakovića. Da je kojim slučajem Pupin postao umetnik sigurno bi ga u tome podržao prijatelj Uroš Predić.

Njih dvojica su razvili veliko prijateljstvo koje nije prestalo ni u trenucima kada su živeli daleko jedan od drugog. Po završetku pančevačke gimnazije, Uroševa sledeća životna stanica bio je Beč, a Mihajlova Prag, pa Amerika. Prvi put nakon odlaska u inostranstvo sreli su se 1887. godine kada je Pupin posetio svog druga u Orlovatu, odnom selu Uroša Predića.

Pri svakom susretu Pupin je ubeđivao Predića da s njim pođe u Ameriku, navodeći mu za primer uspeh Paje Jovanovića, ali Uroš je svaki put kategorično odbijao iako nije finansijski "najbolje stajao".

Uroš Predić/Foto: Wikimedia/Каталог фототеке САНУ

Takođe je svaki put odbijao novac od Pupina, jer nije želeo milostinju, a Mihajlo kako bi mu pomogao kupovao je njegove slike, kojima više nije znao ni broj, pa ih je poklanjao muzeju.

Vrhunska dela Uroša Predića - Siroče na majčinom grobu i Hercegovački begunci - sa Svetske izložbe u Parizu 1889. otkupio je Mihajlo Pupin ne dozvolivši da završe u nekoj privatnoj kolekciji. Smatrao ih je izuzetno važnim za Srbiju i poklonio ih je Narodnom muzeju u Beogradu.

O Pupinovoj ponudi da ode u Ameriku, Predić je svoju odluku obrazložio u "Autobiografiji".

- Nisam ga poslušao, kao čovek bez velikih ambicija, vezan ljubavlju za svoj rod i zadovoljan onim što se ovde može postignuti dobrovom voljom i savesnim radom - napisao je Predić. Sa poslednjeg susreta je i nastao prvi portret Mihajla Pupina koji se danas čuva u Matici srpskoj.

(Telegraf.rs/j.kulas@telegraf.rs)