Šurda iz Vrućeg vetra bio je stvaran lik: Živeo je u Vlasotincu, a svi su dolazili kod njega da slušaju anegdote

Na seriji Vruć vetar odrasle su generacije, a brojne replike izgovorene u seriji ušle su u anale. Široj javnosti malo je poznato da je lik Šurde, koga je maestralno dočarao Ljubiša Samardžić inspirisan stvarnom osobom, bricom iz Vlasotinca.

NAJVEĆA TAJNA "VRUĆEG VETRA": Ljubiša Samardžić nije trebalo da glumi Šurdu, ovaj glumac je bio PRVI izbor!

Kako bi u seriji što bolje prikazali atmosferu u tog vremena, scenarista i reditelj odlučili su da neke od kultnih scena upravo snime u Vlasotincu.

Scenarista Siniša Pavić, koji je inače vlasotinački zet, doveo ih je u ovaj kraj ne bi li autentično preneo atmosferu, duh i glavnu nit priče koju nosi Vruć vetar. Pavić kaže da je insistirao da se bar delić priče o Šurdi, koji je poreklom iz Vlasotinca, snima u rodnom gradu njegove supruge, sa kojom je zajedno radio scenario.

- Došla je cela ekipa, nekih 35, 40 ljudi i proveli smo ovde nekih nedelju dana u hotelu Grozd. On je tada tek otvoren, bio je nov potpuno i tu još nije bila napravljena brana, nego je pored reke bio bazen, koji je bio zatrpan. E u tom bazenu olimpijskih razmera su reditelj Aca Đorđević i njegov snimatelj igrali tenis, jer je Aca bio teniser i to mu je bila rekreacija - priča Pavić.

Printskrin: Vruć vetar

Osim hotela Grozd, na čijoj terasi je Šurda pevao "A sad adio", snimana je i panorama starog Vlasotinca pre poplave – kada su u centru pažnje bile topole koje je kasnije voda odnela, kaže Pavić, kao i Šurdina šetnja na keju pored reke Vlasine. Šurdin dolazak u rodni grad, šetnja Vlasotinačkom kaldrmom, Šurda "kao gastarbajter" i njegov dolazak sa Bobom – scene su koje su Vlasotinčani željno isčekivali da vide na ekranu, pišu Južnevesti.

Scenarista se nakon skoro 40 godina od snimanja priseća da lik Šurde nije nastao slučajno. Naime, Vlasotinački berberin Didža, koji je pre poplave imao lokal kraj Vlasine, kaže Pavić, bio je čovek kod koga ljudi nisu dolazili samo da se obriju, već i da čuju njegove zanimljive priče. Bio je to, objašnjava on, čovek koji je voleo život, bio je interesantan i to je i privlačilo ljude da dolaze, a bio je i sjajan pevač.

- Uveče u hotelu na obali Vlasine, gde se pevalo svake večeri, Didža bi kad zatvori radnju dolazio i uvek je posle jednog špricera uzimao mikrofon i pevao, a pevao je dobro. Tako sam se ja zainteresovao, odlazio sam kod njega i slušao ga - dodaje Pavić.

Prinskrin: Youtube/Steva Jagodina

Šurda je bio nalik njemu – imao je duhovite opaske, ali je to bio čovek koji nije zadovoljan svojim životom, jer "nema mesta nigde", nije ni u Beogradu, ni u Vlasotincu, on je negde između. U potrazi za srećom odlazi i u Nemačku, ali se vraća, stalno menja zanimanja, živi kod ujaka, a ne kod oca.

- On je tragač za nekim svojim mestom. I padaju mi na pamet svi ti ljudi koji liče na tog čoveka. Mnogi koji nisu zadovoljni onim što rade. A mnogo je takvih ljudi koji nisu zadovoljni onim što rade, svojom profesijom i želeli bi da budu nešto drugo - ističe Pavić.

Da komedija koja je snimana davne 1979. godine i dalje živi, potvrđuje to što skoro sve generacije koje su bar jednom pogledale priču o mladom berberinu iz Vlasotinca, prepričavaju dosetke iz serije poput "rad je pretvorio majmuna u čoveka, a sada od čoveka pravi konja", "nisam za rabotu, ja sam više za Grčku", kao i popularno Šurdino "lele.

(Telegraf.rs/Južne vesti)