Bio je stidljivi dečak koji je pisao smešne pesme, a onda je dobio Nobelovu nagradu: Zbog praznoverja njegove babe su nastala velika dela

Na današnji dan, 1927. godine rođen je Gabrijel Hose Garsija Markes, a umro je 17. aprila 2014. Markes je bio kolumbijski pisac, novinar, izdavač i politički aktivista. Rodio se u gradu Arakataka, u oblasti Magdalena. Uglavnom je živeo u Meksiku i Evropi. Smatra se najpoznatijim piscem magičnog realizma, žanra u kome se prepliću mitovi i magija sa realnošću svakodnevne egzistencije.

Ovo je erotski rukopis koji Markes nije želeo da objavi za života!

Preporučujemo

Najviše je doprineo tome da latinoamerička literatura dođe u centar pažnje svetske kulturne javnosti šezdesetih godina 20. veka. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1982. godine. Njegovo najpoznatije delo, "Sto godina samoće", prodato je u više od 30 miliona primeraka. U njemu je opisan život izolovanog južnoameričkog sela gde su neobični događaji predstavljeni kao sasvim obični.

Garsija Markes je bio tiho i stidljivo dete, opčinjeno pričama svog dede, ali i pod snažnim uticajem praznoverja svoje bake. Sve klice budućih dela nikle su u kući u kojoj je živeo, u pričama o građanskom ratu, masakru, dolascima i odlascima tetki i nezakonitoj kćeri dede. Deda mu je umro kad je imao 8 godina, a kada mu je baka oslepela otišao je da živi sa roditeljima u Sukre. Imao je reputaciju stidljivog momka koji je pisao smešne pesme.

Foto: Wikipedia/F3rn4nd0

Godine 1940. dobio je stipendiju za nadarenu decu koju su dodeljivali jezuiti. Maturirao je 1946. i po želji roditelja upisao je Nacionalni univerzitet prava u Bogoti. U ovom periodu upoznao je svoju buduću ženu, tada 13-godišnju devojčicu, koja je obećala da će mu ostati verna i da će ga čekati. Venčali su se četrnaest godina kasnije.

Garsija Markes se nije interesovao za svoje studije. Dobio je kopiju Kafkine knjige Metamorfoza koja je ostavila dubok utisak na njega jer je shvatio da književnost ne mora da prati strogu naraciju i radnju. Tada počinje da piše i njegovu prvu priču objavljuju liberalne novine.

Kao novinar nikada nije uradio intervju. Radio je izveštaje, ali nikad intervju sa pitanjima i odgovorima.

Povodom današnjeg dana i Gugl je posvetio naslovnu stranu velikom Nobelovcu:

Foto: Printskrin Google

(Telegraf.rs)