Nekada kultno mesto Beograda danas propada, a ima svog dvojnika 442 kilometra dalje koji je simbol tog grada (FOTO)

Beogradski bioskop "Balkan" nosi ovo ime punih 90 godina i decenijama je bio važan deo kulturnog života. Na žalost, poslednjih petnaest godina proživljava najteže trenutke i trenutno je zatvoren, a njegova sudbina je i dalje neizvesna. U isto vreme njegov imenjak iz Zagreba ima sasvim drugačiju priču.

Paraćin dobija Kulturni centar od 1.700 kvadrata, po ugledu na čuveni londonski "Siti hol" (FOTO)

Preporučujemo

Bioskop "Balkan" se nalazi u srcu Beograda i u njemu su se tokom skoro jednog veka odigrali važni događaji za istoriju i kulturu Beograda i Srbije. Zgrada, koja je prvobitno bila namenjena hotelu "Bulevar", podignuta je između 1867. i 1870. godine. Nju je počeo da zida Đorđe Pašona, proizvođač alkoholnih pića, ali mu je vremenom ponestalo novca, pa je 1900. prodao poznatom duvandžiji Vanđelu Tomi.

"Balkan" od 1928. godine

Zgrada se sastoji se iz tri posebne celine između današnjih ulica Makedonske, Braće Jugovića i Bulevara despota Stefana, uz koji je kasnije dozidan deo zgrade u čijem se prizemlju nalazila velika sala za igranke i svadbe.

#belgradeDečanska u delu između Nušićeve (Skopljanske) i Makedonske, u dnu sa leve strane zgrada u kojoj se nalazio bioskop Balkan / 1926. pic.twitter.com/uMixosE37m— Misko Misko (@todDM53izjASpRe) September 23, 2017

Upravo u ovoj sali je 1899. godine, prikazan prvi film, a od 1909. do 1911. godine u taj prostor se smestila opera pod rukovodstvom Žarka Savića, zbog čega je i čitav hotel postao poznat pod nazivom "Opera". Stalni bioskop u hotelu počeo je sa radom 1912. godine pod punim imenom "Grand bioskop porodice Gomon u hotelu Opera", a naziv "Balkan" dobio početkom 1928. godine. Inače, bioskopi su tada spadali u kategoriju najviše oporezivanih lokala i radnji ali uprkos tome su bili u ekspanziji.

Tih godina su u Zagrebu imućna braća Alfred i Leo Miler sagradila bioskop za koji su tvrdili da je najlepši, najvažniji i najmoderniji na ovim prostorima. Leo Miler kao veliki filmofil koji se oprobao i kao glumac u prvim hrvatskim filmovima želeo je pravu namensku bioskopsku dvoranu ispod čije pozornice bio je smešten orkestar od 16 ljudi.

Bioskop je nazvan "Balkan-Palace" i svečano je otvoren 8. aprila 1925. projekcijom filma "Nibelunzi" Frica Langa te domaćeg filma "Dalmacija, zemlja sunca". Početkom Drugog svetskog rata Leo je stradao u Jasenovcu, a bioskop je u međuvremenu promenio ime u "Balkan".

Bioskopi radili punom parom

Oba "Balkana", beogradski i zagrebački su posle rata postali državno vlasništvo, a posleratni period obeležili su brojni filmski spektakli pa su bioskopi radili punom parom.

Tako je bilo do devedesetih godina kada je sveopšti sunovrat postao vidljiv na svim nivoima, pa ni dva "Balkana" nisu zaobišle posledica nemarne i pogubne politike koja je zadesila dva naroda. Zagrebački "Balkan" je u skladu sa tadašnjom hrvatskom politikom brže promenio ime u "Europa", dok je beogradski zadržao ime.

Foto: pixabay.com

Nakon što su se stišale ratne strasti i posle promene državnog sistema, nastavilo se sa ubeđenjem da bioskopi nisu profitabilni te da bi bilo najbolje da se zatvore ili da se ovi prostori prenamene za nešto atraktivnije i unosnije.

"Daj mi kino" u Zagrebu

Kada je ova mračna senka počela da se nadvija nad "Europom" (bivšim "Balkanom") u Zagrebu i kada mu je 2006. godine zapretila prenamena, reagovala je tamošnja filmska i kulturna javnost koja je izvršila pritisak na gradske vlasti da otkupe ovu dvoranu i da zadrži bioskopsku delatnost. Organizovana je akcija pod nazivom "Daj mi kino" koju je pokrenuo "Zagreb film festival" i Hrvatski filmski savez i ona je vrlo brzo urodila plodom. Grad je naredne godine otkupio bioskop i početkom 2008. poverio ga na upravljanje "Zagreb film festivalu" čiji je osnivač i direktor, reditelj Boris Matić postavio cilj da od njega napravi regionalni centar filmske umetnosti.

U isto vreme u Beogradu borbe za spas bioskopa skoro da nije ni bilo. Nakon euforije i velikih očekivanja posle promene državnog sistema, počela je da se širi sveopšta apatija u društvu tako da je biznismen iz Londona Nikola Đivanović bez većeg otpora kulturne javnosti 2007. kupio "Beograd film" koji je u to vreme imao 14 bioskopa na atraktivnim beogradskim lokacijama, među kojima je bio i "Balkan".

Foto: Telegraf.rs

"Bioskopi su odavno umrli, ja ću ih samo sahraniti"

Tako su svi bioskopi u Beogradu prodati bez ikakvog odobrenja ili konsultacije sa ljudima kojima je to profesija i uz očiglednu nebrigu tadašnjih gradskih vlasti, ministarstva kulture...

- Bioskopi "Beograd filma" odavno su umrli, pre skoro 20 godina, a ja ću ih samo sahraniti - glasi Đivanovićeva rečenica koja je dugo odzvanjala u ušima, a on je 2011. završio u zatvoru zbog malverzacija i preprodaje bioskopa.

Posle privatizacije, jedini bioskop koji je dobio kratkotrajno veštačko disanje bio je "Balkan" i to zahvaljujući reditelju Darku Bajiću koji je zakupio ovaj prostor. Najlepša beogradska bioskopska dvorana dobila je savremenu tehniku, sedišta, pod i plafon su sanirani, a ornamenti na zidovima su sačuvani. Svečano otvaranje je bilo 21. marta 2008. godine i bioskop je sa Bajićem na čelu radio dve godine sve dok nije počelo da se nazire da bi beogradski "Balkan" poput zagrebačkog mogao da bude spašen od propasti, onda je vlasnik je odlučio da ga zatvori zbog renoviranja prostora.

Bez ijednog dinara pomoći za "Balkan"

- Tokom dve godine smo moja kćerka Darija i ja taj bioskop gradili i stvarali, doveli do toga da "Eurosinema" to prepozna i oduševi se, u svom izveštaju nas postavi kao jedan od najvećih i glavnih bioskopa u Evropi koji ne pušta filmove radi nekakvih nametnutih uslova. Oni su želeli da ulože i novac, ali tada je došlo do zatvaranja bioskopa zbog renoviranja - kaže Darko Bajić za "Blic". On dodaje da tokom te dve godine niko od gradskih ni državnih vlasti nije ni sa jednim jedinim dinarom pomogao bioskop.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

- Bioskop Balkan je tada radio, stvarao svoj novi repertoar, imao je publiku koja je dolazila, imao je više od 350 kratkih malih emisija koje su govorile o repertoaru. Mi smo to sve radili iz sopstvenih sredstava. Ja sam snimao jednu televizijsku seriju, bila je u pitanju neka sapunica, i pristao sam da je radim kako bih zaradio pare koje sam uložio u taj bioskop. Ne žalim što sam uložio te pare, i dalje mislim da je to bila dobra investicija za kulturu ovog grada, ali to što niko ni jedan dinar od države nije uložio u taj bioskop je sramota. I ta sramota stalno funkcioniše - navodi Bajić.

Jedan zablistao, drugi propada

On objašnjava i zašto je u Zagrebu njegov kolega Boris Matić uspeo da kino "Balkan" pretvori u fantastičan bioskop, kino "Europa".

- Tamo su gradske vlasti kao i njihovo ministarstvo i Filmski centar podržali taj bioskop i Boris Matić je upravo po tome izuzetno cenjen u celoj Evropi i taj bioskop funkcioniše bez problema - ističe Darko Bajić.

Tome u prilog ide i podatak da je bioskop "Europa" pre dve godine dobio nagradu za najbolji evropski bioskop od strane mreže evropskih bioskopa "Europa Cinemas".

Za to vreme "Balkan" u centru Beograda stoji zatvoren, najavljeno renoviranje se odužilo zbog spora između investitora i izvođača, pa je onda objavljen oglas za iznajmljivanje zakupcu koji bi renovirao ovaj prostor, ali kako nije bilo zainteresovanih, od izdavanja se odustalo, a radovi su nastavljeni. Prema poslednjim informacijama vlasnika, ako obnova bude tekla po planu, u čuvenom bioskopu u ulici Braće Jugovića filmovi će početi da se prikazuju u oktobru ove godine.

Video-snimak pozorišne predstave u autobusu pogledajte ispod:

(Telegraf.rs/Blic)