Mrzeo sam oca, voleo majku, ljubio jednu udatu ženu: Jesenja ispovest Rada Drainca (VIDEO)
Rodio se kao Radojko Jovanović 16. avgusta 1899. u Blacama u Toplici. Poznat pod umetničkim imenom Rade Drainac bio je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, esejist, novinar.
Vojislav Ilić napisao je najlepšu pesmu o jeseni, a ovaj zlatni oktobarski dan je idealan za nju
Predstavnik kosmopolitske struje u srpskoj poeziji između Prvog i Drugog svetskog rata. Stvarao je u vidu modernističnih težnji.
Rođen je u Blacama, u Topličkom kraju, u siromašnoj porodici Jovanovića. Na krštenju je dobio ime Radojko, koje je u dvadeset trećoj godini, zajedno s prezimenom Jovanović, zamenio književnim – Rade Drainac.
Školovao se u Francuskoj, a od 1926. i živeo je u Parizu gde je svirao violinu kao pratnja uz neme filmove. 1922. u Beogradu pokrenuo je i svoj časopis "Hipnos", koja je bila kruna njegove novinarske karijere.
Usled bolesti, vratio se u Srbiju. Po mobilizaciji, učestvovao je u borbama oko Užica. Od 1942. boravio je u sanatorijumu kod Soko Banje, gde ga je povremeno posećivao Ivo Andrić. Sa tuberkulozom u poodmaklom stadijumu, vratio se u Beograd, u Državnu opštu bolnicu, gde je umro 1. maja 1943.
Kao siromah, sahranjen je o državnom trošku, na Novom groblju, uz recitaciju njegove pesme "Nirvana" od strane glumca Milivoja Živanovića.
Drainac spada među najinteresantnije pojave u srpskoj književnosti između dva svetska rata. U njegovoj poeziji preovlađuju motivi platonske erotike, prolaznosti i Boga, motivi sna, kosmopolitskoga putovanja, slovenstva, pesnika i njegovog stradalničkog života u nepesničkom i neljubavnom svetu…
Poput mnogih velikih pesnika bio je bez novca, govorili su da je proćerdao život, da je boem i skitnica. Životario je, govorio je da kada bi se poezija jela on bi bio najslavniji kuvar na svetu. Pisao je svuda, po kafanama, u kupeu voza kao za pisaćim stolom… Na tim mestima nastale su njegove zbirke pesama, ukupno 15 objavljenih.
JESEN
Hteo bih sve da kažem kao da se rastajem sa svetom:
Mrzeo sam oca, voleo majku, ljubio jednu udatu ženu,
Predajem srce zrelome suncokretu
Što u tamnoj noći gubi svoju senu.
Sa moje stanice skoro će da krene voz;
Na ovoj zemlji, odista ima mnogo šarenih čuda,
Varljivih profeta, lažnih pesnika, prodanih duša.
Uhoda i luda:
Često i najokoreliji grešnik zaželi da sklopi oči
Pod zemljom i travom.
Ja nisam mudrac sa istoka: još manje su moje reči nove: —
Pevam kao što paščad laju…
Ne uzmite za zlo ove reči:
I sam sam život učinio lepšim nego što je bio,
Mene bi mogao samo kuršum za zlikovca da izleči,
Toliko sam se na zemlji razotkrio.
Toliko!
A već ako bi mi sudbina jednom bila milostiva,
Pa kad zaželi da skine moje životne skele,
Nek umrem u jedan suton kad jesen, inače dosadna
I siva,
Liči na pečeno tele.
Poslušajte recitaciju pesme Jesen:
(Telegraf.rs)
Video: Podkast "Glasno", EP 4: Gost Nemanja Dević
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.