Prelepe bliznakinje Jove Radovanovića iskreno o odrastanju uz velikog šoumena: Svi iz "Sedmorice mladih" su se okupljali kod nas (FOTO)

Jova Radovanović je rođen na Zvezdari 1940. godine, u predvečerje Drugog svetskog rata. Rođen kao umetnik, i tako ušao i u Ginisovu knjigu rekorda - kao član benda sa najdužim stažom od 33 godine. Benda "Sedmorica mladih". Pre nekoliko godina rešio je da "povuče ručnu" i da završi blistavu karijeru. Sada vreme provodi sa unucima, a kao svedoci svih uspeha velikog šoumena danas stoje njegove kćerke bliznakinje, Ivana i Zorana i sećaju se dana kada su se u njihovoj kući okupljali svi iz benda.

Svi naši dočeci nasušni: U Novu godinu nas uvodili Rokeri s Moravu, Sedmorica mladih, Emilija i Giga Moravac (VIDEO)

- Naša kuća je uvek bila mesto sastanaka "Sedmorice mladih". I ne samo njih, celo detinjstvo su nam u kući bili glumci, pevači, pesnici, slikari, jednom rečju, umetnici. Svi dogovori sa bendom su se pravili baš kod nas. A i, kad oni nisu bili tu, opet je bilo veselo, jer je tata takav po prirodi. Pa i sad, sa svojih 75 godina - iskrena je 5 mlađa bliznakinja, Zorana.

Foto: Privatna arhiva

Ali, nije baš sve bio smeh. Zajedno sa bratom Milošem, njih dve se sećaju vremena kada je Jova bio "otac na službenom putu". Tada ga nisu viđale po nekoliko meseci.

Veliki glumac u šetnji sa suprugom Koviljkom i decom/ Foto: Privatna arhiva

Foto: Privatna arhiva

- Od njegovih silnih putovanja ostala nam je trauma. Tada nije bilo mobilnih telefona, pa prvo čekamo da se javi i kaže da je dobro stigao. Onda čekamo da sve završi i krene nazad kući. Dobar deo detinjstva nam je protekao u toj strepnji i brizi. I danas, sestra i ja imamo tu usađenu brigu, ne samo za roditelje, nego i jedna za drugu, za brata, naše porodice - kaže starija Ivana.

One su bile te koje su ga preslišavale za emisije, jer nikada nije želeo da ode negde nespreman.

- Upravo zato su ljudi godinama mislili da je stalno pijan, jer je pijanca igrao toliko verno, do savršenstva. A kap alkohola nije okusio. To samo govori koliko ozbiljno shvata svoj posao - objašnjava Zorana.

Supruga Koviljka bila je njegova najveća podrška/ Foto: Privatna arhiva

Sećaju se i kako su im u šetnji prilazila druga deca i molila ga za autogram. Pamte i onaj pravi humor, kog više nema, i tremu koju je njihov otac imao pred svaki nastup i emisiju. Zato što nije želeo da izneveri publiku.

- Deca su ga zaustavljala na svakom koraku, a mi smo strpljivo čekale. Kad odrastate sa poznatom ličnošću, vama je to normalno, jer za drugo ne znate. Takođe, išli smo sa tatom na sve njegove probe, koncerte, nastupe. Dok su druga deca čekala u redu da uđu u salu, mi smo već sve znale unapred. Živele smo njegovu muziku, njegove uspehe, njegove aplauze, bili smo deo svega toga - priča Ivana.

Foto: Privatna arhiva

Ali, ne zaboravljaju ni krizu devedesetih godina, kada su ga iz samoposluge zvale prodavačice da dojave da je stigla kafa.

- I tu je, otprilike, bio kraj svim njegovim privilegijama. Drugih nije bilo, jer on nije čovek koji bi takve stvari zloupotrebljavao. Nekad smo mu nas dve govorile da to nije uvek vrlina, da treba da iskoristi popularnost, ali on jednostavno nije takav. Bio je tu da nas drži črvsto zajedno, čak i u najgorim trenucima. Sećam se, kad je bilo bombardovanje, tata i brat su bili jako smireni, čak toliko da sam mislila da s njima nešto nije u redu - iskrena je Zorana.

Bliznakinje kažu da je Jova najteže podneo raspad Jugoslavije. Voleo je toliko tu našu veliku državu da je zbog nje mrzeo svoja službena putovanja. Nije želeo da se udaljava od Jugoslavije. Njenim raspadom prošao je i kroz ličnu dramu, jer se tada razišao i bend koji je doživljavao kao svoju porodicu i utočište.

- Svako je otišao na svoju stranu, većina "Sedmorice mladih" je prestala da se bavi muzikom, a on je na neki način ostao sam. A imao je još toliko toga da kaže. I tu počinje njegova solo karijera i čuvena emisija "Povuci ručnu" - prisećaju se sestre.

Foto: Privatna arhiva

- Iako se posle te emisije penzionisao, ljudi poput našeg oca nikada ne "povlače ručnu". Ali verujem da se posle toliko godina, možda malkice umorio. Ne od ljudi, ne od scene, nego od haosa na istoj. Danas, njegova penzija je samo privid. I sa 75 godina, on i dalje radi, samo manje. I uglavnom radi za decu, jer ga ona ispunjavaju - kažu nam.

Mnogi smatraju da je Jovinim penzionisanjem nestao pravi humora sa televizije, ali bliznakinje razmišljaju drugačije.

U penziji uživa sa unucima/ Foto: Privatna arhiva

- Mislim da je samo nestao kvalitetan pristup humoru, nestale su emisije koje su se ozbiljno pripremale, jer se u to vreme publika jako cenila. Moj tata je jedan od tih "štrebera". Uvek je imao pozitivnu tremu pred nastup jer, kako je govorio: "Ljudi su tu došli zbog mene, ne smem da ih razočaram". I nikad ih nije razočarao - priseća se Ivana.

Mada su od njega nasledile talenat za pevanje i sa ocem snimile na hiljadu demo snimaka, nijedna nije od toga izgradila karijeru. Možda zato što su htele da naprave otkon od svega toga, možda zato što su videle da je to jako težak posao i da u njemu ima mnogo "pirana".

Foto: Privatna arhiva

Brat Miloš je u privatnom biznisu, Ivana je nastavnik engleskog jezika u jednoj osnovnoj školi, a Zorana je, posle 7 godina rada na televiziji, prešla u press i PR vode, pa je već godinama u Ministarstvu finansija.

Svi zajedno, oni su i dalje jedna velika i srećna porodica, sa prelepim sećanjima na neke prošle godine.

(J. Stakić/j.stakic@telegraf.rs)