Sa godišnjicom katastrofe Suzana obeležava svoj rođendan: Kada se ona rodila pre 55 godina, Skoplje je umiralo (FOTO) (VIDEO)

U Skoplju će u četvrtak biti obeležena godišnjica katastrofalnog zemljotresa u kome je pre 55 godina poginulo 1.070 osoba, a povređeno oko 3.300 ljudi. Pomeranje tla jačine 6,1 stepen Rihretove skale, koje je trajalo večnih 17 sekundi, registrovano je 26. jula 1963. godine u 5 sati i 17 minuta.

Skopski zemljotres se osetio na prostoru od preko 50.000 kvadratnih kilometara, a zbog njegove jačine u glavnom gradu Makedonije je do temelja srušeno 15.800 stanova, a duplo više oštećeno. Preko 200.000 ljudi je tada ostalo bez krova nad glavom.

Preporučujemo

U Skoplju je tog kobnog 26. jula 1963. godine izginulo puno ljudi, ali je na svet, među ruševinama došlo i nekoliko beba. Prva je zakmečila Suzana. Njena majka Zlatka Krstevska se porodila ispred Državne bolnice, a šta je sve u tim trenucima preživljavala ispričala je novinarima skopskog portala republika.mk.

Uz zvuke "Moje domovine" mladić iz Hrvatske bacio više od 25 tona lubenica (VIDEO)

- Sećam se kao da je danas bilo te tople julske noći 1963. godine kada sam ležala na ginekologiji u Državnoj bolnici u Skoplju. Bila sam u sedmom mesecu trudnoće, a ja, suprug i petogodišnja ćerka sa nestrpljenjem smo čekali novorođenče koje je na svet trebalo da dođe 18. oktobra - priseća se Zlatka Krstevska.

Skoplje nakon razornog zemljotresa Foto: Arhiv Skoplja

- Zamišljala sam da će bez problema novo čedo doći u naš spokojni život i porodični dom u ulici Kozara 34, blizu Državne bolnice. Sudbina je, međutim, htela drugačije. Celu noć nisam mogla zaspati preplavljena mislima o budućnosti. Samo što je svanulo, odjednom sam čula strašne zvuke - glasno mjaukanje mačaka, zavijanje pasa i strahovite krike drugih životinja koji su se čuli čak iz Zoološkog vrta, a jata ptica su se digla u haotičnom letu iznad zemlje. Strašno sam se uplašila pitajući se šta se to događa. A potom strašna, zlokobna tišina, a odmah zatim snažna tutnjava... Drhtala sam od straha. Odjednom, tlo je počelo da se pomera, snašno da se trese i jako ljulja. Shvatila sam – zemljotres - rekla je ona.

- U životu nisam osetila toliki strah... Ja, doktori, medicinske sestre i drugi pacijenti izbezumljeno smo počeli da bežimo napolje. Svi su strahovali za svoje živote. Zavladala je opšta panika i strah...

- Ljudi iz okolnih objekata bolnice, polugoli i bosi su izlazili napolje, a tlo se neprestano ljuljalo i nikako da se smiri. Mislili smo da će nam se svakog trenutka zgrade srušiti na glavu... Na smrt sam bila preplašena, a strahovala sam i šta je sa mojom porodicom, da li su živi... Nedugo potom ugledala sam mog uplašenog supruga koji je dotračao da vidi da li sam dobro. U tom trenutku sam osetila veliko olakšanje, ali sam istovremeno bila i zabrinuta pitajući se da li je dobro moja ćerkica koja se nalazila kod mojih roditelja u Katlanovu blizu Kumanova.

Više od 1.000 ljudi nastradalo je u zemljotresu Foto: Arhiv Skoplja

- Stajali smo tako na pločniku ispred bolnice u isčekivanju novih pomeranja tla, kad sam odjednom osetila jake porođajne bolove. Bila sam prestravljena. Znala sam da mi nije termin i da do porođaja ima još dva i po meseca. Uhvatila me strašna panika i samo sam se molila Bogu da prođe sve u redu... Usledio je još jači bol. Znala sam da je u pitanju prevremeni porođaj izazvan doživljenim stresom i traumom.

- Onako unezverenu, u celom tom haosu ugledao me je doktor, ugledni dr. Antić. Prišao mi je i porođaj je počeo, tu ispred bolnice, na travnjaku ispod jednog drveta, bez ikakvih instrumenata. Bilo je samo neko ćebe na koje su me polegli.

- I sam strahujući za svoj život zbog toga što se zemlja neprestano tresla, doktor je pokazao svu svoju profesionalnost, i porođaj je bio uspešan.

- Neopisiv je bio osećaj olakšanja kada mi je rekao: "Devojčica, imate devojčicu". Bilo je 7 sati i 20 minuta, nepunih dva sata posle zemljotresa. Moja ćerka je bila prvo dete koje je u Skoplju na svet došlo nakon katastrofalnog zemljotresa.

Zahvaljujući pomoći, grad je brzo obnovljen Foto: Arhiv Skoplje

- Bila je mnogo mala. Moja Suzana se rodila sa samo kilogram i sto grama i nije mogla samostalno da diše. Ipak, nismo izgubili nadu. Moj suprug je negde našao slamčicu i počeo da joj daje veštačko disanje da bi je održao u životu.

- Zbog sveopštog haosa i mnogo povređenih kojima je trebalo ukazati pomoć, ali i opasnosti od novih potresa, znali smo da što pre moramo otići na neko drugo mesto da bi smo spasili Suzanu.

- Ni do dan danas ne znam kako smo naleteli na jedan kamion. Uspeli smo da se popnemo, a on me je sa tek rođenom ćerkom odvezao u Niš. Moj suprug Blagoja, koji je bio sudski medicinar, morao je da ostane u Skoplju zbog identifikacije tela nastradalih.

- Dok smo prolazili kroz Skoplje videla sam srušene zgrade i kuće, a oblaci prašine su se dizali iznad grada. U tim trenucima mi je kroz glavu prošla misao – moja Suzana se rodila, a Skoplje umire.

- U kamionu ona je bila povezana sa bocom kiseonika da bi mogla disati. Odjednom, tokom putovanja, boca je prestala da radi. Skamenila sam se od straha, ali je srećom Suzana počela da plače. To je bio znak da je počela samostalno da diše. Njen plač je bio veliko olakšanje za mene. Bila sam umorna, ali i srećna i radosna verujući da će moja devojčica preživeti. Kada smo stigli u Niš, otišli smo u bolnicu gde su našu ćerkicu stavili u inkubator. Posle dva meseca u inkubatoru, Suzi se oporavila i počela da napreduje - priseća se Zlatka Krstevska.

55 godina od razornog zemljotresa Foto: Fejsbuk stari skopjani

Njena ćerka Suzana Stamatovska, rođena Krstevska danas je srećno udata žena i ponosna majka dvoje dece. U šali kaže da ne može da sakrije godine, jer zajedno sa obeležavanjem godišnjica katastrofalnog zemljotresa ona slavi i svoje rođendane.

Njeno rađanje je simbolično značilo i novi život za Skoplje.

Kada je vest o katastrofi obišla svet, Skoplje je postao grad solidarnosti. Pomoć je stizala sa svih kontinenata. Grad je za kratko vreme ponovo oživeo. Počela je njegova izgradnja, koja je kasnije dala novi lik i duh gradu.

U svojoj dugoj istoriji, Skoplje se kao Feniks više puta rađao iz pepela. Na prostoru između sela Zlokućani i Bardovci nekada je postojao grad Skupi, metropola provincije Dardanija. Ovaj rimski grad je 518. godine do temelja bio srušen u katastrofalnom zemljotresu od čak 11 stepeni Rihterove skale.

Na ruševinama Skupija izniklo je novo Skoplje, koje je 1.555. godine ponovo stradalo u katastrofalnom zemljotresu jačine 10 stepeni Rihtera. Ovim gradom sudbina se i po treći put poigrala 26. jula 1963. godine.

Danas, 55 godina kasnije, grad živi novim životom.

(Telegraf.rs/D.J.)