Ove žene su zavrnule rukave i izgradile staru Jugoslaviju, a malo ko je čuo za njih (FOTO)
Položaj i uloga žena u arhitekturi su tada u velikoj meri bili uslovljeni situacijom u društvu posleratne zemlje
Izložba o arhitekturi Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije otvara se 15. jula u prestižnom njujorškom Muzeju moderne umetnosti kojom će biti predstavljene markantne građevine u betonu koje su obeležile gradove bivše države.
U čuvenom Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku od 15. jula biće izložena postavka posvećena arhitekturi stare Jugoslavije u periodu od samog završetka Drugog svetskog rata, pa sve do Titove smrti 1980. godine. Karakteristike ovdašnjeg socrealizma doprinele su tome da postavka ponese naziv "Toward a Concrete Utopia" (Ka betonskoj utopiji), a posebnu pažnju izlagača dobile su žene koje su stvarale i gradile upravo u ovom periodu.
Položaj i uloga žena u arhitekturi su tada u velikoj meri bili uslovljeni situacijom u društvu posleratne zemlje. Tek nekoliko godina po završetku rata žene su zakonski dobile ravnopravan status u odnosu na muškarce, te se rodna nejednakost tehnički nije više smatrala autonomnim pitanjem. No, kako se navodi u opširnom članku Metropolis magazina, u praksi je postojao veliki disbalans koji je ometao napredovanje žena na rukovodećim pozicijama, a arhitektonska profesija nije bila izuzetak. Na primer, 1971. godine se na menadžerskim pozicijama u arhitekturi nalazilo tek 10% žena. Sve su to razlozi zbog kojih su žene arhitekte iz ovog doba retko poznate javnosti.
DOMAĆINSTVO PO ŽENSKOM MODELU
Još jedna česta prepreka profesionalnom napretku žena u doba socijalizma bilo je to što su one bile dvostruko opterećene. Od njih se sada zahtevalo i da rade puno radno vreme, ali i da po povratku s posla, zavrnu rukave i vode domaćinstvo. Slovenačka arhitekta Branka Tancig Novak (1927–2013) u ovom izazovu našla je inspiraciju za inovativne projekte, te se danas njeno ime vezuje za razvoj prefabrikovanih modela kuhinja koje su u velikoj meri pomogle modernizaciju domaćinstva.
ŽENE KOJE SU SE IZBORILE ZA ZASLUGE
Nisu svi projekti na kojima su radile žene nužno pripisivane njihovim autorkama. U to vreme bilo je sasvim uobičajeno za žene arhitekte da ostanu bez zasluga za projekte na kojima su radile. Srećom, postoje i veliki izuzeci iz ove prakse, te ćemo se u nastavku fokusirati na njih. Jedna od njih bila je Svetlana Kana Radević(1937–2000) čiji je rad ušao u centar pažnje nakon što je njen projekat pobedio na konkursu za dizajn Hotela Podgorica u glavnom gradu Crne Gore, a kasnije i Hotel Zlatibor. Kasnije je ostvarila veliki uspeh u inostranstvu i sarađivala sa velikim imenima sa svetske arhitektonske scene.
KAKO SE PREUREĐIVALO SKOPLJE
Arhitektica Mimoza Nestorova-Tomić (rođena 1929.) odigrala je veliku ulogu u preuređivanju i rekonstrukciji Skoplja nakon zemljotresa 1963. Ona je tada blisko sarađivala sa slavnim japanskim arhitektom kakav je Kenzo Tange, a kasnije je postala direktorka Insituta za planiranje u tom gradu. Razvoj njene karijere i činjenica da su joj se joj se još u to vreme pripisivale zasluge za rad predstavljaju svetao primer u arhitekstonskoj praksi SFRJ. Nažalost, to se ne može reći za današnji izgled centralnog Skoplja.
ARHITEKTE U VRHU ENERGOPROJEKTA
Jedna od najuspešnijih žena arhitektica iz perioda nakon Drugog svetskog rata je bila Milica Šterić (1914–1998). Kao jedna od vodećih u Energoprojektu, Milica je nagledala velike i važne urbanističke projekte u Jugoslaviji i inostranstvu. Nakon decenije rada u Energoprojektu, postala je asistent generalnog direktora i dizajnirala njeno prvo sedište, čuvenu zgradu Energoprojekta (kasnije Beobanke) u Beogradu. Nakon raspada velike Jugoslavije, ekonomske krize i konflikta koji su potom usledili, važni arhitektonski projekti poput zgrade Energoprojekta danas se nalaze u izuzetno lošem stanju, bez naznaka da će se ono popraviti, a to je sudbina brojnih građevina nastalih za vreme socijalizma.
ŽENE KOJE SU UTABALE STAZE BUDUĆIM KOLEGINICAMA
U ovo vreme u penziju je otišla Jelisveta Načić (1878 – 1955), prva arhitektica u Srbiji i prva studentkinja arhitekture Tehničkog fakulteta u Beogradu. Tokom svoje karijere, Jelisaveta je projektovala stambene zgrade i javne prostore. Radila je na uređenju Kalemegdana i Terazija, projektovala staru bolnicu za tuberkolozu, te crkvu Svetog Aleksandra Nevskog i zgradu osnovne škole "Kralj Petar Prvi" u Beogradu. Kako se ističe u projektu "Kakva ženska!", Jelisaveti je tek posle Drugog svetskog rata, na inicijativu Saveza arhitekata Jugoslavije dodeljena penzija, kao i priznanje za rad.
Sa karijerama pomenutih žena pobliže se možete upoznati u knjizi "Žene u arhitekturi" Centra za arhitekturu Beograd koja obrađuje radove i iskustva žena arhitekata u Srbiji od početka 20. veka do danas.
(Telegraf.rs/Gradnja.rs)
Video: Dragana Mirković sagradila kuću porodici sa Golije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Sveta
Svaka žena koja je imala ambicija da napreduje u svojim stručnim željama u socijalističkoj Jugoslaviji je mogla da to uradi. Normalno ako je u kući imala pomoć od muža i baka servis. No sve te koji kritikuju muškarce i politiku po SFRJ trebaju pogledati kako su svoje žene obrazovali, vaspitavali i unapređivali da one dostignu vrhunce u svojim željama. Nema razlike između jugoslovenske žene i zapadne žene izuzev što su se zapadne žene modirale na osnovu novaca koji je pljačkan, vojskom ili kreditima , po balkanu.... Švajcarska je postala bankar zapada na ime novca koji je oplčjačkan Balkancima i deponovan u Švajcarsku.....
Podelite komentar
CHE
Zanimljiva tema zaista...
Podelite komentar
Ccc
Svaka čast.Zo su lepe uspomene.
Podelite komentar