Makedonac strogoću oko učenja dece prepustio ženi: Iza njegove odluke krije se trauma iz detinjstva
Da li i koliko roditelji greše kada zbog slabih ocena u školi brutalno kažnjavaju ili tuku svoju decu? Ovo pitanje godinama muči jednog Skopljanca, koji nije želeo da otkrije svoj identitet, ali je zato portalu galama.club ispričao šta mu se desilo u mladosti i zbog čega je, kada je i sam postao otac, strogoću oko učenja dece u školi prepustio svojoj ženi.
Njegovu ispovest, kao pouku svim roditeljima, prenosimo u celini.
Preporučujemo
Hrvatskoj firmi hitno potrebno 160 građevinaca za rad po Evropi: Žele i angažuju Srbe, ali postoji jedna velika prepreka
Najpošteniji direktor na Balkanu: Kad bi plata kasnila 15 dana, od srama bih podneo ostavku!
>>>Obesio se dečak (11) za kvaku u svojoj sobi u centru Beograda
- Nikako mi ne izlazi iz glave moj drug Goran, koji se ubio u 5. razredu osnovne škole. Da, moj drug Goran je napravio tu glupost. Obesio se u šifonjeru, u svojoj sobi. Bili smo deca, peti razred, komšije. Bio mi je najbolji drug.
- Teško mi je da otvorim dušu i prisetim se prošlosti zato što me to, kao neko stozubo čudoviše iz filmova posmatra u tami.
- Zajedno sa Goranom sam porastao. Čas sam ja bio kod njega, čas on kod mene. Često sam se budio u njegovom krevetu kada me je majka onako sanjivog ostavljala kod njih da bi otišla na posao. Jeo sam kod njih, Goran kod nas. Trčali smo po nasipu, igrali se indijanaca i kauboja, skakali u brzake Vardara... I crtane filmo smo zajedno gledali pre spavanja.
- Zajedno smo pošli u školu, sedeli smo u istoj klupi. Sve smo delili.
- Tog dana ja sam dobio dvojku na testu iz matematike, Goran jedinicu. Zapanjeno je gledao u test i ništa nije progovarao. Ja sam ga gurkao i šalio se sa njim zbog keca. On mi se nije ni naljutio, niti se nasmejao. U jednoj ruci je držao test, a sa drugom nervozno trljao nogu. Gurnuo je test u njegov ranac i na putu prema kući svo vreme je ćutao. Stali smo ispred njegovih vrata, još jednom sam ga potapšao kao da se ništa nije desilo i rekao mu da posle ručka dođe da se igrama klikera.
- Nije došao. Pala je noć kada smo čuli prodoran krik. To je njegova majka vriskala. Njen krik mi još odzvanja u ušima. Dozivala je u pomoć, plakala, a njeni kricu su se prolamali naseljem. Od bola je urlao i njegov otac i njegova baka. Svi su plakali. Moji su otišli do njih da vide šta se desilo, a mene su ostavili sa starijim bratom.
- Posle izvesnog vremena majka se vratila sva crvena u očima od plača. Povukla je brata u stranu i nešto mu tiho govorila. Smrknutog lica, brat mi je prišao i seo do mene. Pitao sam majku šta se desilo, ali me je ona uveravala da nije ništa i da nastavim da se igram, a potom je ponovo izašla. Pitao sam i brata, a posle ko zna kojeg pokušaja, on se okrenuo prema meni i izustio: Obećao sam mami da ti neću reći i da ću te čuvati. Napolju ima policije, nešto se, izgleda loše dogodilo tvom drugu Goranu... Stani, gde ideš ! Neee, ne smeš da izlaziš ! Obećao sam mami!...
- Sećam se samo da mi je pokidao džemper vukući me da ne izađem, a potom me je gurnuo i legao na mene da me spreči, da ne saznam da se Goran obesio u svojoj sobi u šifonjeru.
- Goran je bio sin jedinac. Otac mu je bio veoma strog, a u kući su živeli po nekim pravilima. Bili su skromni, ljubazni, srdačni, ali kada smo se igrali kod njih kući morali smo da poštujemo određena pravila. Kući iz škole nije smeo da se vrati sa jedinicom.
- Gorana je otac često kažnjavao, nekoliko puta ga je tukao i sa kajišem, a i mene je ponekad kažnjavao da stojim u ćošku okrenut licem ka zidu. I mene su kod kuće tukli. Otac mi je zalepio nekoliko šamara, a majka polomila par varjača udarajući mene i brata po zadnjici.
- Danas ja imam dvoje dece, učenika. Strogoću oko učenja prepustio sam mojoj ženi zato što ja ne znam da doziram strogost. Stalno mi je pred očima Goran i neprestano strahujem da i moja deca ne počine isto. Znam da grešim, radi čega se žena ljuti, ali ja hoću da razmazim svoju decu. Najviše iz sraha da ne urade ono što i Goran. Ne znam kako da pobedim taj strah, pogotovo sada kad mi je sin popustio sa učenjem i pokvario ocene. Kao otac moram da pokažem autoritet i čvrsti stav, ali mi to nekako ne ide. Ne znam gde je granica, i čim povisim ton, bojim se da nisam preterao i povlačim se. Stahujem da će mi sin krenuti stranputicom zato što sam loš otac.
(D.J.)
Povezane vesti
Voditelji Dnevnika se slomili izveštavajući o tragediji u školi u Zagrebu: Glas im drhti, jedva zadržali suze
Na Trgu republike sveće i cveće za ubijenog i ranjene u Zagrebu: Beograđani iskazali podršku komšijama
Učiteljica koja je ranjena u Zagrebu skinuta sa respiratora
<% post.title %>
Radnica u školi u Zagrebu opisala scenu do detalja: "Zgrabila sam dete i bežala od napadača koji je imao nož"
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
OGLASIO SE PATRIJARH PORFIRIJE: Crkva zabrinuta zbog incidenata, "mogu da se prošire i da bude velikog broja žrtava"
BEOGRAĐANI MASOVNO PADAJU, VMA I HITNA PUNI! Lekari u Srbiji šokirani brojem prijema zbog bizarnih situacija, doktorka iznela neuobičajenu molbu
PONOVO SE OGLASIO RHMZ! U ovim delovima Srbije pašće NAJVIŠE SNEGA: Popaljeni meteoalarmi u celoj zemlji, negde zbog 2 POJAVE (MAPA)
Sani
Nisi ti los otac daleko od toga, i ja imam iste traume iz detinjstva zato se trudim iz petnih žila da svojoj deci budem pre svega dobar prijatelj pa onda majka, strogocu i zavodjenje strahovlade prepustam drugima. Deca su nase najvece bogatstvo, sa njima treba puno razumevanja, ljubavi, paznje, vremena, razgovora, i onda nema mesta strahu. Živ bio dobri čoveče i tvoja deca i porodica! :-)
Podelite komentar
Majka
Sve ovo ima deca koji prezivljavaju.imala sam skolsku drugaricu nataliju .iz dobre gragjanske porodice .pritisak koji je trpela u kuci i cesto puta pricala mi je ubicu se ako me ostave na popravni.nisam mogla da razumem onda 13godina jos smo se igrali sa lutkama.nije se ubila prolazile su godine a natalija je otisla u velikom gradu na studije.
Podelite komentar
Vida
Da vam kažem da ne budete autoritet I da ne razgovarate malo strožije sa sinom,pogrešila bih.Zato sto znam da ja kao majka sam se jako teško borila da dokažem da sam u pravu.Hvala bogu uspela sam,ali dvoje ljudi ipak treba podjednako da vaspitavaju decu.Jer kad shvate da I otac I majka imaju isti stav,imaće I više poštovanja prema nekoj odluci.
Podelite komentar