Na američkoj "crnoj listi" su i Balkanci, među njima su ratni zločinci, aktuelni predsednici, ali i pokojni političari

Pored velikog broja ruskih političara i oligarha koji su se našli na američkoj "crnoj listi" Ministarstva finansija, svoje mesto su pronašli i pojedinci sa Balkana koji imaju itekako "zanimljivu" prošlost.

Putin odgovorio Amerima čuvenom arapskom poslovicom, koju Srbi često koriste

Preporučujemo

Iako je "crna lista" SAD osvežena 26. januara ove godine na njoj su se našla imena davno preminulog predsednik SRJ i Srbije Slobodana Miloševića i haškog osuđenika Gorana Hadžića, koji je umro 2016. godine.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Kako je prenela agencija HINA, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i u 2018. godini uvršten je na "crnu listu" američkog Ministarstva finansija, a na podugačkom popisu problematičnih osoba i organizacija s Balkana, kako ih klasifikuju u SAD, društvo mu prave brojni osuđenici za ratne zločine, ali i oni koji su za Vašington problematični zbog, kako se navodi, drugih razloga - penzionisani general Ljuba Ćesić Rojsa i Stanko Sopte.

Komisija za nadzor nad stranim sredstvima (OFAC) Ministarstva finansija SAD krajem januara objavila je konsolidovani spisak osoba pod sankcijama američke vlade, a u delu pod oznakom Balkan nalazi se dvestotinak osoba i organizacija iz BiH, Hrvatske, Srbije, Makedonije i Kosova.

Na listi je i aktuelni zamenik predsednika Vlade samoproglašenog Kosova Fatmir Ljimaj. 

Foto: AP/Tanjug

Među osobama kojima je zamrznuta sva eventualna imovina na teritoriju SAD i ujedno zabranjeno putovanje u tu zemlju su haški osuđenici Veselin Šljivačnanin, Vojislav Šešelj, Ratko Mladić, Biljana Plavšić, Momčilo Krajišnik i Radovan Karadžić, ali i većina članova Karadžićeve uže porodice, uključujući njegovu ćerku Sonju, koja trenutno obavlja dužnost potpredsednice Narodne skupštine Republike Srpske.

Foto: Tanjug/AP/Peter Dejong

Na listi se iz Srbije nalazi Slobodan Tešić i brat Radovana Karadžića Luka, kao i pojedine kompanije.

Na spisku je i Valentin Ćorić, jedan od šest bivših zvaničnika tzv. republike Herceg-Bosne osuđenih pred Haškim tribunalom u novembru prošle godine. HINA konstatuje da među tim imenima nema drugih članova te grupe poput Jadranka Prlića ili Milivoja Petkovića.

Na "crnoj listi" sad su i Hrvati osuđeni za ratni zločin počinjen u poslednjem ratu - Darijo Kordić, Mladen Naletić Tuta, Vinko Martinović Štele, Marijo Čerkez, Ante Furundžija.

Foto: Wikimedia /Peter Denton

Uz Rojsa i Soptu koji po kriterijima američkih vlasti spadaju u neku drugu kategoriju, tu je i bivši član Predsedništva BiH Ante Jelavić, za kojim traga bosanskohercegovačko pravosuđe.

Poznatija bošnjačka imena s američke "crne liste" su ona ratnog načelnika Glavnog štaba Armije BiH Envera Hadžihasanovića, nekadašnjeg ministra unutarnjih poslova BiH Bakira Alispahića, koji je smenjen još 1996. godine zbog veza s Iranom, te Senada Šahinpašića Šaje, ličnog prijatelja Bakira Izetbegovića.

Među organizacijama koje su pod sankcijama američke vlade su i dalje Srpska demokratska stranka (SDS), koja je deo vladajuće većine u BiH i Četnički ravnogorski pokret.

Foto: Profimedia/AFP

Kancelarija za nadzor nad stranim sredstvima (OFAC) Ministarstva finansija SAD objavila je u ovom mesecu konsolidovani popis lica pod sankcijama američke Vlade, a u delu "Balkan" je oko 200 osoba i organizacija iz BiH, Hrvatske, Srbije, samoproglašenog Kosova i Makedonije.

Fatmir Ljimaj

Fatmir Ljimaj je bivši oficir tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, albanski političar na Kosovu i Metohiji, funkcioner Demokratske partije Kosova i jedan od njenih osnivača.

Haški tribunal ga je optužio za zločine protiv čovečnosti, nezakonito pritvaranje, mučenje i ubistva nad Srba i Albanaca u logoru Lapušnik kod Glogovca u leto 1998. Uhapšen je 18. februara 2003. u Republici Sloveniji, a 4. marta 2003. je izručen Tribunalu u Hagu. Suđenje mu je počelo 15. novembra 2004.

Ljimaj je ponovo optužen u julu 2011. za naređivanje i učešće u neljudskom malteretiranju srpskih civila i uhapšenih Albanaca koji su uhapšeni u martu 1999. i zatvoreni u dva zatvora u Klečki.

Printskrin: KTV

Luka Karadžić

On je brat prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića. Radovanu se sudilo u Hagu za ratne zločine tokom devedesetih godina, zbog čega je osuđen na 40 godina zatvora.

Luka je u jednom intervjuu početkom 2017. godine rekao da su mu Amerikanci nudili pet miliona evra kako bi izdao svog brata i otkrio gde se skriva.

Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

Ljubo Ćesić Rojs

On je hrvatski general i političar. Za vreme rata tokom 90-ih bio je zapovednik 66. pukovnije.

Bio je član Nadzornog odbora Hercegovačke banke. Od 2000.- 2003. saborski zastupnik HDZ-a kao predstavnik 11. izborne jedinice (dijaspora), godine 2002. sa govornice poručuje Vesni Pusić "vaši su se dedovi dovoljno napili hrvatske krvi".

Na izborima za predsednika 2005. kandidovao se kao nezavisni kandidat, i osvojio je 1,85 % glasova između 13 kandidata.

Protiv njega su nekoliko puta podizane optužnice. Od 2004. traje proces u kojem se tereti da je kao pomoćnik ministra obrane i načelni Sektora za ekonomiju, hrvatskom klubu otpisao dug u visini od 404.000 evra.

Celu američku "crnu listu" možete da pogledate OVDE.

(Telegraf.rs/Tanjug)