Svi su započeli biznis sa ovom biljkom, a sada je na rubu propasti: Nadali su se lakoj i brzoj zaradi, ali cena munjevito pada

Nakon početne euforije koja je proteklih godina zahvatila Hercegovinu, ali i sna o brzoj i lakoj zaradi, svakim danom sve je više onih koji su odustali ili nameravaju da odustanu od sadnje smilja, piše maslina.slobodnadalmacija.hr.

Marko i Glorija vode uspešan biznis svetskih razmera: Brat gaji ovu biljku, a sestra od nje pravi čudesnu kremu (VIDEO)

Preporučujemo

A mnogi su, spominje se brojka od 2.000 proizvođača smilja, upravo rukovođeni pričom o brzoj zaradi krenuli u taj posao. Često pozajmljujući novac ili uz kredite, zakupljivali su zemlju i podizali plantaže, a sve sa nadom da će se uloženo vrlo brzo vratiti i još dobro zaraditi.

Međutim, već nakon nekoliko godina, posle početne euforije, pojavili su se i prvi problemi.

Prvo su to bile primedbe otkupljivača na ulja, a zna se kako cenu ulja određuje kvalitet, da bi ovogodišnje otkupne cene smilja, unele nemir među proizvođače, pa se mnogima od njih neće isplatiti uloženi trud i novac. Jer se cena ubranog smilja u otkupu srozala sa nekadašnjih 3 do 3,5 evra po kilogramu na jedva pola evra.

- Sve to nije ništa što već nije viđeno!- ističe za Spektar Slobodne Dalmacije prof. dr Ahmed Džubur, koji je i autor monografske publikacije "Smilje" u kojoj je prezentovao sve relevantne podatke, bazirane na višegodišnjem naučno-istraživačkom radu, ne samo o sadnji i uzgajanju smilja, nego i o procesima destilacije u cilju dobijanja eteričnih ulja.

Džubur kaže kako je ovo što se sada događa oko cene otkupa smilja klasičan primer nesrazmerne ponude i potražnje, odnosno da tržište reguliše, kako proizvodnju, tako i cenu smilja.

Podseća kako je proteklih godina u Hercegovini znatno povećana sadnja smilja, i kako je već ranije govorio da je smilje istovremeno velika nada, ali i strepnja za sve ljude koji se bave plantažnom proizvodnjom i destilovanjem, s obzirom na to da je BiH postala globalni lider u plantažnoj proizvodnji smilja jer je više od 2.000 hektara zasađeno u Hercegovini.

Ono u čemu se zakazalo, upozorava Džubur jeste plasman, odnosno, prodaja proizvoda destilacije, eteričnih ulja, jer se svi akteri moraju uključiti kako bi svi bili zadovoljni, a Bosna i Hercegovina iskoristila svoj potencijal. Ističe kako će, kada ova svojevrsna kriza prođe, opstati određeni broj proizvođača, a to su oni koji imaju kvalitet i koji su pronašli kanale prodaje.

Foto: Foter/Flickr/european flo

- Deo će svakako odustati ili propasti - naglašava Džubur, jer je cena smilja u tri godine znatno pala, ali ovo je i potvrda one teze kako je vrlo teško postati bogat preko noći.

Džubur ističe kako postoje i objektivne okolnosti, a to je da se smilje ne sadi samo u BiH, već poslednjih godina sve više je proizvođača u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Albaniji, tako da se sve zajedno ne događa ništa što nije normalno u svakom poslu, jer tržište je brzo raslo, a sve ono što ide uz to nije bilo posloženo, od kvaliteta i prodaje.

Kada je u pitanju iduća godina, on nije pesimista jer, kaže, nivo potražnje je ista kao na prošloj godini, ali da se jednim sinergijskim nastupom svih aktera treba poraditi na plasmanu, tj. pronalaženju puteva prodaje.

Dinko Dujmović, predsednik Grupacije proizvođača i prerađivača smilja, izjavio je kako su destilerije eteričnih ulja otkupile i preradile ponuđene količine na tržištu i da je deo eteričnog ulja od smilja već poslat na inostrano tržište.

I on napominje kako se treba da se posvetei pažnja boljem kvalitetu proizvedenog ulja i to na način pravovremene berbe biljke i pravilnim postupkom destilovanja.

- To će možda dovesti do manjih količina dobijenog eteričnog ulja, ali to podrazumeva i bolju cenu na tržištu tako da jedno drugo kompenzuje - drži Dujmović.

Slaže se kako proizvođači sveže mase ne mogu biti zadovoljni ponuđenim otkupnim cenama u protekloj berbi, ali da je takvo trenutno stanje na tržištu, piše maslina.slobodnadalmacija.hr.

Ističe kako inostrani kupci imaju pogrešnu percepciju o prekomernoj proizvodnji eteričnog ulja od smilja u regionu Hercegovine, a razlog tome je preveliki broj brokera, nakupaca i neozbiljnih ponuda prema inostranstvu.

Foto: Profimedia/BSIP

- Svi nude nešto čega nema, i to u apsurdnim količinama - kaže Dujmović i dodaje da treba da prođe određeno vreme kako bi kupci prepoznali ozbiljne ponuđače, koji stvarno poseduju sopstveno ulje, od onih koji nude tuđi proizvod.

- Stvara se pogrešan utisak o nekim enormnim količinama neprodanog eteričnog ulja. Mi kao grupacija nemamo mehanizme regulative i nismo u mogućnosti da imamo uticaj na takve pojave, ali ono što ćemo učiniti i na čemu intenzivno radimo jeste "banka eteričnih ulja" koja će biti u mogućnosti velikim delom da utiče na regulaciju tržišta - poručio je Dujmović.

Grupa proizvođača iz Blatnice u Opštini Čitluk, koja je u posao sa smiljem ušla tek prošle godine, kažu nam da se uprkos svim teškoćama, za plasman svog ulja ne boje.

- Na 5,5 hektara imamo 250.000 sadnica. Obavili smo berbu smilja na 125.000 sadnica, a iduće godine na proleće ćemo na svih 250.000 hiljada. Ulje nam je kvalitetno, uskladišteno čeka na prodaju - kaže Mario, jedan od uzgajivača, napominjući kako se nisu rukovodili brzom zaradom, već žele ozbiljno da se bave ovim poslom.

Foto: Foter/Flickr/fabelfroh

To pokazuje i ekološki certifikat iz Francuske koji su dobili za svoj proizvod, a takvi proizvodi imaju mnogo veću šansu za plasman i bolju cenu. Pojašnjava kako su ove godine iz tone smilja, njihovom tehnologijom, dobili 3,3 litra ulja, a cena koju očekuju je od 1.000 do 1.500 evra za litru.

(Telegraf.rs)