Tužan život Srba u Hrvatskoj: Mladi menjaju veru da bi dobili posao, živi se u siromaštvu, sela su razrušena, a kuće napuštene
- Lepo je nadati se, ali nas ovde više nema. Mladost otišla, stari umiru i to je danas sudbina Srba u Hrvatskoj - setno govori osamdesetogodišnja baka Milica
O nesrećnoj sudbini Srba u Hrvatskoj, proteranom narodu, razrušenim selima, napuštenim kućama i pokojem povratniku u mestima bez struje i vode mnogo je priča ispričano. Uz mnogo razgovora o politici i nadi "da će sutra biti bolje", baka Milica Dakić (80), iz zaseoka kraj Gline, kaže da su kroz njeno selo u prošlosti protutnjale mnoge vojske, pišu Novosti.
Dobri rezultati za Srbe posle lokalnih izbora u Hrvatskoj
- Lepo je nadati se, ali nas ovde više nema. Mladost otišla, stari umiru i to je danas sudbina Srba u Hrvatskoj - setno govori osamdesetogodišnja baka Milica.
Statistika pokazuje da je danas Srba u Hrvatskoj manje od 180.000, dok ih je pre devedesetih bilo 581.000.
Danas su srpska sela pusta. Oni koji su ostali ili se vratili žive teško.
- Krivo, naopako, preidealizovano, jednostrano i crno-belo pristupanje onom što se dogodilo devedesetih mnogo nas opterećuje još i danas - kaže istoričar Tvrtko Jakovina.
S' druge strane, sve glasniji hrvatski desničari glorifikuju zločinačku NDH kojima su za sve krivi Srbi.
U mestima u kojima ima Srba, ljudi se sećaju srećne mladosti, punih sela i razgovora o precima, običajima...
- Eto, ovde u Riđane danas retko ko svrati, a moji su preci u ovom selu 600 godina. Vodenica je u selu i okolini bilo 500, posla preko glave, a danas niko da dođe i melje žito, iako bi mi trebalo dva sata da staru vodenicu stavim u pogon. Sada živim uz mizernu penziju od 120 evra i nemam kome ni da se žalim. Ali nisam se pokajao što sam se vratio, jer tu su moji koreni, tu su moji grobovi - priča Stevan Jablan koji je godinama radio kao električar na železnici.
U Riđanima na dvadesetak kilometara od Knina ima vode i plodne zemlje, ali ljudi nema, škola je zatvorena....
U srpskim selima kraj Karlovca nema posla, kuće su trošne, a tamošnji narod izbegava političke teme...
- Od toga nema ništa, političari obećaju, ali se ništa ne događa. Jedino može da se preživi ako mladi odu i pomognu starcima koji ostanu. Pa gde ću ovako star... a deca, menjaju i veru da ovde dobiju posao. Došlo je i do toga - kaže sedamdesetogodišnji Dragan Rajović za kojeg je pečalba ipak nemoguća misija.
Nekima najteže pada samoća.
- Ne pada mi teško ni siromaštvo, ni život sa 100 evra mesečno jer zaradim nešto sa strane. Najteže mi je zbog samoće nakon što su mi braća otišla po svetu. Usamljen sam i živim u mislima kako je nekada bilo - setno govori Dušan Vučković iz Trnovca.
(Telegraf.rs / Novosti)
Video: Ne znam ko je ubio Đinđića, ali znam ko sigurno nije: Veruović iskreno o atentatu i seriji "Sablja"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
DARKO 100%
Srbija placa ceh sopstvenih gresaka kroz istoriju,kada naucimo da gledamo istinu u oci postoji nada onda u bolje sutra,moramo aktivirati neka cula ,slusaj,gledaj,pamti,uocavaj,tragedija malih je da nemogu biti jedinstveni,nekad smo i sami jedni protivih drugih a nekad zavadjani od velikih igraca sveta,mislim da je Arcibald Rajs dobro opisao Srbe
Podelite komentar
Neobičan ja
Hrvata?Mislio si katolika!!!Kako je neko mogao da bude Hrvat,a ni on sam ne zna da je Hrvat?Da li ikada iko za vas katolike iz BIH napisao Hrvat?Niko ,osim zadnjih godina nove istorije!Pa vi ste otišli iz Republike Srpske na prvi poziv vlasti u Zagrebu da dodjete i da uzmete oruzje i da se vratite da bi pucali po Republici Srpskoj!Za uzvrat ste dobili kuće protjeranih Srba i dobili ste ime ,,Hrvat „,prvi put u svojoj istoriji!Zaštićeni ste po Republici Srpskoj kao niko!
Podelite komentar
Srbin bokelj
Takvi su nas viekovima ubijali
Podelite komentar