Hrvatski klinac (15) piše knjigu koja brani ustaše: I u njegovoj zemlji mu se smeju

Za petnaestogodišnjeg Ivana Vujčića iz zaseoka u predgrađu Imotskog, koji je tek završio osnovnu školu i upisao prvi razred gimnazije za jezike "Dr. Mate Ujević" u Imotskom, gotovo i da nije bilo odmora na raspustu. Devedeset odsto letnjeg raspusta proveo je u svojoj sobi za radnim stolom, jer radi na svojoj prvoj knjizi koja bi trebala da izađe u decembru.

Ona je za "dom spremna", dok ustaše šetaju Blajburgom: Pogledajte skandalozne fotke "stilizovanih nacista" sa lica mesta

Preporučujemo

Titovi partizani su pobili sve sa ove fotografije (FOTO)

Većina bi pomislila kako ovo dete u svojim knjigama piše o svojim đačkim dogodovštinama, pričama iz školskih klupa, putopisima, prvoj ljubavi i slično.

Međutim, nije tako. Ivan piše knjigu na 150 stranica o stradanjima na Blajburgu, odnosno o Blajburškom masakru, piše Slobodna Dalmacija.

– U petom razredu nisam voleo istoriju. Nije me zanimala. Dobar sam učenik, ali mi je bila dosadna. I onda dolaskom prof Filipa Strinića u šestom razredu menja se moje razmišljanje o tom predmetu, posebno kada je hrvatska istorija u pitanju.

Zarobljene ustaše, Nemci i četnici na poljani kod Maribora 1945. godine. Oni koji su preživeli masakre tokom marša od austrijske granice biće naknadno pobijeni. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Mene kao mladog čoveka tada, u dvanaestoj i danas u petnaestoj godini, bunili su podaci o broju stradalih ljudi u Blajburgu.

Neko piše da je ubijeno 20 hiljada ljudi, neko pola miliona. Pa, bože moj, kako to, kako se tako olako barata brojkama o ljudima, o žrtvama, baš kao da su to neke bezvezne matematičke brojke.

Kako je moguće da se na jednom mestu, u jednoj državi ubije toliko ljudi. Počeo sam da čitam i da istražujem, pa će to biti tema moje prve knjige - rekao je Ivan.

Foto: Tanjug/FaH/Dario Grzelj

– Meni kao dečaku stalno su navirala pitanja, kako je moguće da je stradalo toliko ljudi. Pa svaki ljudski život je najveće bogatstvo, kada jedan nestane, kažu, nestane i deo sveta. I to me je pokrenulo.

Počeo sam u septembru 2016. godine. Onda je krenulo proučavanje raznih arhiva, knjiga, sudska rešenja nakon osamostaljenja Republike Hrvatske, internet, komunikacija sa istoričarima. Moja knjiga govori upšteno o Blajburgu, a u njoj ima stvari koje još nisu objavljenje i nisu bile dostupne javnosti, a sam sam ih istražio.

Dajem ja tu i svoj osvrt. Tražio sam pomoć od struke, istoričara, pisao, slao mejlove, niko se nije javljao. Nisu verovali da ja sa 15 godina to želim da istražim. I, eto, pre dva meseca javila mi se istoričarka Blanka Matković, predsednica udruženja istoričara "Dr Rudolf Horvat".

I, moram priznati, da mi je mnogo pomogla. Knjiga je praktično pred završetkom, još neki detalji, uređenje fotografija koje sam prikupio i onda ide na recenziju kod prof Stipe Pilića u Zagreb; priprema, štampa i promocija početkom decembra. To će i koštati, a ja i roditelji nemamo novca. Uvek mislim da će se neko javiti i pružiti mi pomoć - ističe on, piše Slobodna Dalmacija.

Zarobljene ustaše kod Blajburga, austrijskog gradića na granici sa Slovenijom. 1945. godina. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Kada je reč o detaljima knjige, Ivan ističe sledeće.

– Evo i neki detalji, koji su me zbunili. Govore neki o 20 do 50 hiljada ubijenih, a samo u Kočevskom Rogu i još nekim mestima u Sloveniji ubijeno je 80 hiljada ljudi. Ogromne su to razlike, iako nikada nećemo znati tačan broj.

Postoje popisi stanovništva iz Kraljevine Jugoslavije iz 1931. i Jugoslavije iz 1948. godine.

Vidi se da je 80o hiljada katolika manje, a broj pravoslavaca se povećao. I to nam može poslužiti kao neki argument, ali to još treba istražiti. Istražujem zašto se tu laže, sakriva, mora se jednom reći to je bilo, to je neko učinio i odati počasti tim ljudima. Jednostavno, istinito zatvoriti tu stranicu istorije.

U prvom planu s leđa vidimo Dušana Dragovića, komandanta 9. crnogorske udarne brigade tokom obilaska logora sa zarobljenim četnicima u slovenačkom mestu Zidani Most maja 1945. godine. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Deo materijala sam crpeo i iz razgovora sa svojim komšijom koji je bio na licu mesta, a i dva člana moje bliske rodbine nastradala su u Blajburgu, no to nije bio i ključan momenat mog bavljenja ovom temom.

Raduje me što me moji prijatelji podržavaju. Sednem s njima i govorim im o tome i, nećete verovati, slušaju otvorenih očiju. Nakon ovoga sledi i Jasenovac. I tu ima svakakvih podataka. Videću i jednu i drugu stranu i onda ću dati svoj sud – kaže mladi Ivan Vujčić.

I tako Ivan i dalje sate i sate provodi za svojim radnim stolom prepunim knjiga koje govore o istorijskim temama. Želja mu je da u  Zadru upiše arheologiju. Ali, ima za to vremena, kaže, a glavnu životnu odrednicu već je zacrtao. Istraživački rad, tema: hrvatska istorija.

Foto: index.hr

Pogledajte Ivanovu fotografiju OVDE.

(Telegraf.rs)