Prijateljstvo Srbina i Bosanca zbog kojeg je snimljen i film: Upoznali se na ratištu, bili su suprotnim stranama. Taj dan pamtiće do kraja života (FOTO)
Rat u Bosni i Hercegovini ispisao je neke od najkrvavijih i najstrašnijih priča na ovim prostorima, ali ima i onih retkih sa srećnim završetkom. Ovo je jedna od njih, a protagonisti su Bošnjak i Srbin - Daut Tihić i Dane Vasić.
Bio je novembar 1992. godine kad je Daut ubio Daneta, a četrnaest godina kasnije opet su se sreli u jednom kafiću. Kako je to moguće? Krenimo ispočetka.
- S porodicom sam iz rodnih Skelana na obali Drine izbegao u planinu u selo Miholjevine. Čini mi se da je to bio novembar 1992. godine. Saznali smo da Srbi spremaju napad na sela Joševa i Jagodnja. Krenuo sam s nekolicinom vojnika u pomoć meštanima tih sela. S visine sam gledao kako se srpski vojnici raspoređuju za napad.
- Odjednom, na nekoliko metara ispred mene, kao iz zemlje iznikao, pojavio se srpski vojnik, pridižući se iz klečećeg stava s puškom u rukama. Zapucao sam rafalno i pogodio ga u prsa. Pao je na leđa. Bio sam uveren da je mrtav jer sam mu se dobro zagledao u lice. Zapucalo je i dole oko sela. Ne videvši druge vojnike, krenuo sam dalje s namerom da po povratku uzmem pušku od ovoga kojeg sam ubio.
- Borba nije dugo trajala, odbili smo napad na sela jer je iznenađenje izostalo mojom pucnjavom. Na povratku, video sam da nema ni srpskog vojnika ni puške. Pomislih da su ga njegovi izvukli jer sam po uniformi znao da se radi o nekoj specijalnoj jedinici - ispričao je Daut za "Dojče vele" događaj iz ratne 1992. godine.
Preživio je rat i pakao Srebrenice, a potom je nekoliko godina proveo u Švedskoj. Vratio se u domovinu i u blizini Sarajeva kupio kuću. Danas živi u rodnim Skelanama, gde se bavi uzgojem krava i prodajom mleka.
Jedne večeri bio je s društvom u kafiću kad je ušao jedan čovek i seo za sto pored. Daut nije mogao da dođe sebi kad ga je video.
- To je čovek kog sam ubio - rekao je društvu.
- Kako si ga ubio kad svi vidimo da je živ - uzvratili su mu.
Daut je ustao i prišao čoveku.
- Ja sam tebe ubio - rekao mu je.
- Kako si me ubio, kad vidiš da sam živ - odgovorio mu je čovek na isti način kao i prijatelji.
Svoju stranu priče otkrio je i Vasić.
- Zbog stalnih napada iz tih sela planirali smo akciju i ja sam kao onaj koji poznaje teren krenuo u izviđanje. Imali smo sve informacije i to je trebala biti rutinska akcija. U jednom trenutku nešto je u mojoj blizini krcnulo. Okrenuo sam se i video čoveka s puškom uperenom u mene.
- Zbog slične uniforme nisam u trenutku bio siguran jel’ "naš" ili "njihov". Taj trenutak neodlučnosti presudio je da on bude brži, inače bih ja njega ubio. Nisam čuo pucanje, samo sam video kako cev njegove puške vibrira. Osetio sam strašan udarac koji me odbacio unazad nekoliko metara i to je sve čega se sećam.
- Kada sam došao sebi saznao sam da su me "moji" izvukli. Video sam poderani pancir koji je zaustavio metke i raskomadani kundak puške. To me spasilo. Imao sam sreću da ostanem nepovređen - ispričao je Vasić i razjasnio ovu priču.
Susret u kafiću izrodio je novo prijateljstvo. Daut je Danetu rekao da mu je iskreno drago što je živ jer ga ne mora nositi na duši. Usledilo je i upoznavanje uz piće, a novi prijatelji su ubrzo počeli sarađivati i kovati planove za zajednički posao.
Dane živi na srpskoj obali Drine, u Bajinoj Bašti i bavi se otkupom lekovitog bilja, šumskog voća i plodova. Ima vlastitu hladnjaču i lanac suvenirnica.
Tvrde da se ne stide onoga što se dogodilo u ratu jer su bili vojnici koji su spašavali vlastiti život i doneli su zaključak da je rat nešto najgore što se može dogoditi.
Ovo prijateljstvo bilo je motiv za dokumentarni film "(Ne)Prijatelji" autora Emira Kapetanovića i Seada Kreševljakovića, koji će biti prikazan u nedelju, 13. avgusta, u sklopu Sarajevo Film Festivala.
(Telegraf.rs/Dojče vele)
Video: RHMZ upozorava na olujne udare vetra, zahlađenje i sneg
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Viki
Mora covek da se slozi da je rat najgora stvar na svetu. Drago mi je da su oboje zivi. Zelim im uspeh u zivotu.
Podelite komentar
Ђура
А зашто не би били пријатељи.Нису ни један ни други хтели рат већ неко трећи.
Podelite komentar
Wien
Lijepo da oprastaju obojica lijepo da se druze...ali bratstvo i jedinstvo vise nikada...jednom laz vazda laz...kao komsije da kao braca nikada...
Podelite komentar