Milenko je u zatvoru proveo 23 godine, a sada je na slobodi: Zbog njegovih pretnji u strahu je cela Hrvatska

Nakon 23 i po godina provedenih iza zatvorskih rešetaka Lepoglave, od kojih je poslednjih šest meseci u Neuropsihijatrijskoj bolnici “dr. Ivan Barbot” u Popovači, 2. avgusta na slobodu je izašao Milenko Tot (55), višestruko osuđivani kriminalac, čije je telo prepuno tetovaža. Njegov izlazak uznemirio je niz institucija, jer je reč o čoveku koji je “za vreme izdržavanja zatvorske kazne bio bezbednosno visokorizičan zatvorenik, s obzirom na to da je najavljivao osvete pravosudnim zvaničnicima i zaposlenima u Ministarstvu pravosuđu”, piše Jutarnji.hr.

ZATVORI IZ PAKLA U BELGIJI: Ćelije male, nema toaleta i vode, osuđenici se danima ne tuširaju

Preporučujemo

O njegovom puštanju na slobodu je, stoga, Uprava za zatvorski sistem Ministarstva pravosuđa istog dana obavestila redom Vrhovni, Županijski, Prekršajni, Upravni i Trgovački sud, DORH, pravosudnu policiju, ministra pravosuđa, ali i Totove žrtve kao i sve svedoke iz (ne)dela za koja je osuđen, a njih je mnogo. Osim jezivih pretnji šarolikom spektru ljudi, Totovi zločini koji lede krv u žilama su s početka 90-ih.

Ubistvo u šumi

On je 1992. godine u šumi ubio inženjera šumarstva Babića iz automatske puške. Osuđen je na osam godina zatvora, a branio se da je to bilo u samoodbrani, uz napomenu da “nije zadovoljan svojim veštinama pucanja iz automata i da bi to mogao i preciznije.” A 1994. je pokušao da ubije sisačkog sudiju kojem je podmetnuo eksploziv na kućni prag, ali je u eksploziji povređana supruga sudije, kojoj je u bolnici amputirana noga. Razlog? Navodna osveta jer ga je sudija prethodno osudio zbog nedozvoljenog držanja oružja. Iako je Tot nakon toga pobegao skrivajući se neko vreme na okupiranom području oko Siska, a kada je uhapšen u okolini Karlovca, odahnuo je ceo kraj.

- Sve ovo vreme strahuje se od mene? Ma dajte, to su gluposti. Nepotrebno. Svi redom su sami sebi usadili strah. Pa ja nikom ništa nažao nisam učinio. Sve mi je namontirano i nisam imao druge nego da se borim u pisanom obliku. Nakon više od dve decenije kad sam u sredu kročio na slobodu, ponovo sam se rodio. Dočekala me majka koja me se nikada nije odrekla uprkos svim nedaćama koje su me zadesile. Nadam se da se neću dugo oporavljati od života u zatvoru, ali verujte mi, 23 godine u zatvoru mi nije toliko teško palo kao šest meseci ludnice. Je l’ mi žao svega? Ničega mi nije žao, osim što sam najbolje godine života proveo u zatvoru.

Bilo je trenutaka kad sam zaista patio, a u Popovači najviše jer još od 1998. imam dijagnostikovane smetnje u varenju i smem da jedem samo soju i povrće. A to nisam dobijao pa sam hranu bacao u wc šolju. Evo, gledajte, postao sam kost i koža - priča za Jutarnji list Milenko Tot, koji sa majkom živi trošnoj kući u Topolovcu.

Zatvorski, a potom i ludnički krevet zamenio je dušekom na podu, koji je opako nagrizao zub vremena, ali i vlaga. Ne smeta mu to, veli, jer je to njegov dom u kojem ima sve.

Foto-ilustracija: Pixabay

Nova stranica

Kada je izašao na slobodu prvo je otišao u šumu kako bi majci doneo pečurke za večeru. Pritom napominje kako bi želeo da radi jer je i pre zatvora voleo da radi, ali svesno naglašava da niko neće zaposliti bivšeg robijaša njegova kalibra. Ali to nije sve...

- Robijanje je iza mene. Okrenuo sam novu stranicu života, ali još jedna pravosudna bitka nije gotova. Čekam odgovor Ustavnog suda kojem sam uputio ustavnu tužbu na prvostepenu presudu, jer me sud u Koprivnici zbog pretnje sudiji osudio na šest meseci resocijalizacije, tj. prisilnog smeštaja u Popovači. Nepravedno su me na tom suđenju proglasili neuračunljlivim i nesposobnim za praćenje rasprave, a veštačenju koje je bilo izvan svake pameti, protivio sam se. Nisam lud, nego imam problema sa varanjem i pogodile su me bakterije u zatvoru.

Umesto da sam prošle godine nakon isteka kazne, iz Lepoglave došao kući, mene su strpali prvo u istražni zatvor, a nakon toga sam prema presudi odveden u ludnicu. Boravak u Popovači, na Odeljenju 3B, u prizemlju zgrade, priča je za sebe. Nisam smeo da gledam televizor niti da slušam tranzistorčić koji sam doneo iz zatvora. Nisu mi dali ni u šetnju da idem, a jedino što sam smeo, bilo je da gledam kroz prozor u vrapce i ptičice. Potpuno odsečen od sveta - opisuje Tot svoje “zatočeničke” sate tokom kojih je, u protekle 23 godine, poslao na stotine pisama, prigovora, žalbi, tužbi...

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Kasno za suze

U pismima koja je slao iz svoje ćelije reči birao nije, a to je za posledicu imalo novi serijal krivičnih prijava i presuda. Tako je iza lepoglavskih zidina u nekoliko navrata vređao i pretio smrću pravosudnim zvaničnicima, službenicima, ali i svojoj advokatici.

U pismu poslatom Ministarstvu pravosuđa okomio se na nekadašnju stručnu saradnicu za tretman Odeljenja pojačanog nadzora u Lepoglavi. Osim pretnje da će nakon izlaska nju dovesti u red, preteće “čišćenje” najavio je i celoj Lepoglavi, jer se smatrao isprovociranim i maltretiranim. A sve je završio rečima “J.... ću im majku za sva vremena jer ova zagorska go*na ne znaju sa kim se zaj.....u, posle će biti kasno za suze”.

Nije zaobišao ni Upravu za izvršenje sankcija Ministarstva pravosuđa, kojoj je poručio kako će ih sve “poubijati jer ništa ne preduzimaju da njihovi lopovi prestanu da kradu njegova pisma...”. Načelnici Odeljenja za tretman Uprave za izvršenje sankcija je opsovao uz pretnje “mater ustašku” jer mu je, kako je tvrdio, “obećala da će mu prestati da krade pisma”, piše Jutarnji.hr.

Gnusan opis pretnji uputio je i 2001. sudiji Opštinskog suda u Zagrebu, kojeg je podsetio na to da mu je poslao više pisama, ali da povratno ništa nije dobio.

Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

- To je dokaz da se vama ne živi i da me izazivate da vas sve tu na sudu poubijam, što ću i učiniti nakon izlaska iz zatvora. Čuvajte si ovo pismo za uspomenu da ne bi bilo posle "nismo znali" - napisao je tada Tot, a na suđenju za te iste pretnje uveravao je sve da se ljudi “kojima je pisao nisu uplašili, a kamoli ga shvatili ozbiljno jer nisu prestali da mu kradu pisma".

Drugom je sudiji rekao da će mu biti gore “nego kada je Mate Oraškić u sudnici ubio sudiju, zapisničarku i suprugu”. Zatvorskim čuvarima u Lepoglavi govorio je da su neškolovana smeća, pa ih vukao za ruke uz kišu uvreda, a ujedno je tokom pretresa njegovih stvari u ćeliji jednom prilikom pretio i da će zapaliti sobu.

Radi svega toga bio je i sankcionisan zabranom korišćenja novca u zatvoru na više meseci, ali i sa 21 danom samice. Dobio je i tri godine i 10 meseci zatvora zbog pretnje likvidacijom čim izađe. Upravo je to pokazatelj kako institucije i te kako ozbiljno shvataju svaku Tothovu reč, zarez, potez...

Otkad je počeo sa kršenjima zakona početkom ratnog vihora, Toth zaista zadaje glavobolje svima sa kojima se susretne. Ponavlja kako mu kompletno pravosuđe montira procese i sveti mu se i da su se svi redom, od državnih tužilaca i sudskih veštaka, preko pravosudnih policajaca i lekara zatvora, kao i cimera u ćeliji, urotili protiv njega.

U sudnici Opštinskog krivičnog suda se 2007. tokom suđenja sa njim namučio sudija Nenad Lukić kojem sat i po Tot nije dao da dođe do reči. Sudiju je prostački vređao psujući mu “majku ustašku”, zb0g čega je šest puta izbacivan iz sudnice. Za svaku izrečenu psovku sudija ga je novčano kažnjavao pa je na kraju rasprave Tot nakupio 4.450 evra kazne.

Foto: Tanjug/AP

Na pitanje koliko je puta poželeo da pobegne iz zatvora, Tot se prisetio svog neuspelog pokušaja bega 1995. godine iz sisačkog zatvora, kada se sav polomio i kada je već iza sebe imao optužbe za ubistvo i pokušaj ubistva.

- To je bilo prvi i zadnji put da sam se odvažio na bežanje. Ljudi su čekali ulazak u Novu godinu, a ja nepravedno u zatvoru. Pao sam sa zaleđenog krova stražarnice, do koje sam došao prokopavši jedan zid. Okliznuo sam se, a policajac sa automatskom puškom dotrčao je do mene i vikao “Stoj! Stoj!”. Kako sam pao na asfalt i slomio petu i zglob, nisam mogao dalje da bežim, a snega je bilo svuda. Došao sam 20 metara do Kupe i klonuo, i tu su me pravosudni policajci uhvatili - opisao je Tot beg iz zatvora, čije posledice, tokom promene vremena, danas itekako oseća.

Ukus slobode

Kad je prošlog leta u Topolovac stigla vest da Tothu ističe zatvorska kazna i kako se vraća pod majčine skute, meštanima nije bilo svejedno. Jedan je već bio uveren da će napraviti neku glupost čim uđe u selo, piše Jutarnji.hr.

- Zasad je mirno, no tek je došao. Nekima je pružio ruku, pozdravio se. Znate, nije to više onaj rastrojeni mladić iz vremena kad su po našem kraju fijukali meci i padale granate, i kada mu je bilo do opasnih “igrica”. Želim verovati da je u zatvoru odrastao i uozbiljio se, jer njegova je majka dosta patila - poverila se jedna od prvih Tothovih komšinica koja je potpuno šokirana Totovim istetoviranim telom.

Foto: Profimedia/Corbis

Neke od Totovih “meta” kojima je obećavao osvetu kad izađe iz zatvora, rekli su nam da on nije jedini koji se tako izražava, niti je reč o izuzetku, jer se ceo lanac ljudi obavesti čim neko bude pušten na slobodu.

- Većina zatvorenika čim oseti ukus slobode, pokušava da zaboravi proživljeno zatvorsko iskustvo i da se prilagodi svakodnevnom životu. Možda tek 0,01 posto njih odluči da progoni osobe koje su, zavisno od položaja, dale svoj doprinos prilikom njihovog hapšenja, donošenja presude, čuvanja u zatvoru... - ističe jedan sudija koji je sa Totom imao prepisku i koji se ne boji da će mu banuti na vrata.

Njegove fotografije pogledajte OVDE.

(Telegraf.rs)