Maleni Filip (5) ne može da kaže kada nesnosni bolovi prostruje kroz njegovo telo. Izgubio je moć govora zbog zloćudnog tumora i metastaza

Najprirodniji roditeljski instinkt - da odgovore na potrebu svoga dateta - mama i tata  Filipa Rikića (5) ne mogu da ispune, jer ne znaju šta mu treba. Pre dva meseca ovo živahno i vedro dete lako je moglo da im stavi do znanja da je gladan ili žedan, no on više ne govori, a malene ruke prestale su da ga slušaju.

Ova porodica od aprila prolazi kroz muku koju nikome nikada ne bi poželeli. Filipove usputne glavobolje, koje lekari isprva nisu uzimali za ozbiljno, tada su  dobile ime koje je teško izgovoriti, a još teže prihvatiti -  Meduloblasom gradus IV who, zloćudni tumor na mozgu sa velikim brojem metastaza na glavi i kičmi.

Preporučujemo

Na Neurohirušku kliniku stigli su 13. aprila i već sutradan dečačiću je ugrađen šant. Ubrzo mu je otklonjen veliki tumor, no nakon samo dva dana sistem je prestao da radi, šant se zapušio i rađena je revizija.

Istog dana dečak koji od treće godine uči engleski potpuno je prestao da govori. Jedna strana lica mu se ukočila i više nije mogao da guta. Malene ruke, koje su od prošle jeseni trenirale plivanje, više se nisu pomerale. Njegovo stanje se drastično pogoršalo.

- Filip se od tada hrani na sondu, mada pomalo guta pasiranu hranu. Ne može da priča, te kad je uznemiren mi ne znamo šta mu je. I kada ima jake bolove, gladan je ili ga vuče želja da potrči, ni lekari, ni sestre to ne mogu da pogode. Dok pokušavamo da mu pomognemo, mi tapkamo u mraku - objašnjava nam Filipov tata Dejan, dok sedi pored bolničkog krevetića svoga sina.

Kako se Rikići snalaze u ovoj situaciji, samo oni mogu da znaju.

- Neverovatno je kada gledate svoju krv, svoje meso kako se muči dva meseca... Tu smo, od Vaskrsa smo se preselili na Neurohirurgiju i Onkologiju, ima dva meseca kako živimo ovde - sa dubokim uzdahom kaže ovaj otac.

Mama i tata su ubeđeni da ih njihov mali jedinac razume, da reaguje na njihove glasove.

- Pred njim okrećemo sve na pozivitu, puštamo mu muziku, kao da smo tu jer ga je ujeo komarac. Veselimo se, a muka je velika. Čovek sluša sve te priče o bolesnoj deci i misli "to je strašno, ali to se tamo u magli dešava nekom drugom". Međutim, kada ovo beznađe osetiš na svojoj koži, kada vidiš svu tu decu koja sa roditeljima šetaju hodnicima bolnica i čuješ njihove priče, zapitaš se "Bože dragi, kakva je ovo apokalipsa?".

Svi mi možemo da pomognemo ovom dečaku Foto: Promo

Prognoze lekara su jako loše, nisu utešne, niti prihvatljive njegovim roditeljima. Jedina nada je nastavak lečenja u Parizu, za koje je potrebno 210.000 evra. Rikićima do tog cilja fali još oko 60.000 evra.

- Lekari iz Pariza nas zovu da dođemo što pre. Prvo su nam javili da je za lečenje potrebno 400.000 evra, ali nakon novih nalaza poslali su nam novu fakturu i ona iznosi 210.000 evra. Bog nas je pogledao da ne treba ta sterilna soba, koja je od svega najskuplja. Ta bolnica ne prima decu iz inostranstva ako nisu uvereni da mogu da ih izleče. Filipa su definitvno prihvatili - sa nadom kaže Dejan.

Kako kaže, otkako su počeli svoju borbu, "Bog je nekako otvarao puteve da se u nju uključi mnogo dobrih ljudi".

Budimo jedni od tih ljudi i pomozimo da Filip ponovo postane ono pametno i živahno dete puno energije, kakvo je do ove strašne epizode bio.

KAKO POMOĆI:

Uplati na račune:

Dinarski: 160-503250-34

Devizni: 00-540-0002665.7

IBAN broj: RS35160005400002665754

Upiši 496 i pošalji SMS na 3030

Cena poruke je 200 din (PDV se ne naplaćuje)

Upiši human496 i pošalji SMS na 455

Cena poruke je 20 CHF

e-Doniraj

Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić prikuplja novčana sredstva za Filipa Rikića (2013).

(D.Savanović/d.savanovic@telegraf.rs)