Sudbina Marka Milićeva određuje se 8. avgusta: Ispunio je jedan uslov za puštanje na slobodu
Treći osnovni sud u Beogradu odlučivaće u sredu 8. avgusta o molbi za uslovni otpust iz zatvora Marka Milićeva, koji je osuđen na četiri i po godine zatvora, jer je u julu 2014. godine vozilom "mini kantrimen" usmrtio Luku Jovanovića (21) na beogradskom Brankovom mostu, a potom pobegao sa lica mesta i iz države.
Milićev je ispunio jedan od zakonskih uslova za puštanje na prevremenu slobodu, odnosno izdržao je dve trećine zatvorske kazne, a ostale uslove ceniće sud na osnovu mišljenja zatvora u kome izvršava kaznu.
Sud mu je zimus već odbio jednu molbu za uslovni otpust, a novu molbu je podneo 12. juna.
Javnost će moći da prisustvuje ročištu u sredu, kao i Milićev ukoliko bude želelo da bude priveden iz požarevačkog zatvora Zabela gde izdržava kaznu.
Pored uslova od izdržane dve trećine kazne, Krivični zakonik Srbije propisuje da na uslovni otpust sud može da pusti osuđenog "ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna neće učiniti novo krivično delo".
Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti, sud uzima u obzir mišljenje zatvora o osuđenikovom vladanju za vreme izdržavanja kazne, da li uredno izvršava radne obaveze, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo.
Zakon je propisao da se ne može uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan "za teže disciplinske prestupe" i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.
Međutim, ako ispunjava gore navedene uslove na uslovni otpust sud može da pusti i osuđenog koji izdržava kaznu zatvora od 30 do 40 godina, koji je osuđen za ratne zločine, za krivicna dela protiv polne slobode, nasilje u porodici, zbog preprodaje droge, kao i za krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti države, primanje i davanje mita, posebno je navedeno u zakonu.
Uslovno se na slobodi odlukom suda takođe mogu naći i osuđeni za organizovani kriminal, korupciju i druga teška krivična dela, kao i oni koji su više od tri puta pravnosnažno osuđeni na kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje ili ne postoje uslovi za brisanje neke od osuda, navodi se u Krivičcnom zakonu Srbije.
Prilikom odlučivanja o uslovnom otpustu, sud može osuđenom da naloži dužnost ispunjenja nekih obaveza predviđenih zakonom.
Ako se nakon izlaska iz zatvora na uslovni otpust, osuđeni ne pridržava zadatih obaveza ili novo krivično delo uslovni otpust može da bude opozvan, a on vraćen u zatvor. U suprotnom, smatra se da je osuđeni izdržao kaznu, navodi se u zakoniku.
Ova pravila o uslovnom otpustu primenjuju se od 1. juna 2017. godine, kada su stupile na snagu izmene Krivičnog zakonika.
Do izmena zakona je došlo, kako je predlagač obrazložio, jer je u praksi primećeno da sudovi uslovni otpust dosta retko koriste, odnosno da je procenat uslovno otpuštenih lica osuđenih na kaznu zatvora u poređenju sa drugim evropskim zemljama, pa i bivšom SFRJ, znatno niži.
Prema stavovima najviših sudova u Srbiji, sud prilikom odlučivanja o uslovnom otpustu nije vezan za mišljenje odnosno predlog zatvora, već ceni sve okolnosti konkretnog slučaja.
Uslovni otpust može da traži i okrivljeni koji je pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora, a u pritvoru je proveo 2/3 kazne i još nije stupio na izdržavanje te kazne u zatvor.
U ovom slučaju sud može da odobri uslovni otpust samo ukoliko utvrdi "da su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi", navodi se u zaključku sa zajednickog sastanka krivičnih odeljenja svih apelacionih sudova od 24. marta 2014. godine.
U proteklih osam godina Viši sud u Beogradu, koji ima najveći broj predmeta u Srbiji, usvojio je više od četvrtine molbi koje su mu bile podnete za uslovni otpust sa izdržavanja kazne zatvora.
Od 1. januara 2010. godine do sredine maja ove godine Višem sudu Beogradu podneto je 3.920 molbi za uslovni otpust od kojih je usvojeno 825 - koliko je osuđenika pušteno iz zatvora pre odsluženja pune kazne uz ispunjenje zakonom propisanih uslova, rečeno je Tanjugu u tom sudu.
Prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija dostavljenim Tanjugu, u toku 2014. godine na uslovnu slobodu bilo je pušteno 1.230 osuđenika, 2015. godine nešto više 1.581, 2016. godine 1.539 osuđenih a prošle godine 1.561 lice.
VIDEO: Vozač izleteo iz kombija dok se prevrtao pa pobegao
(Telegraf.rs/Tanjug)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Limeni
Svaki drugi pobegne sa lica mesta ali ovde je to bilo bitno da se toliko piše...da nije tužno bilo bi smešno
Podelite komentar
Kursumlija
Svi na ulice i podrsku decakovim roditeljima.Ovo je bruka i sramota,nema slobode dok ne prizna gde je i cij je Kantrimen.Kakav je to sud koji pusta osudjenika a krije istinu?
Podelite komentar
Darko
Kakvo pustanje kad ne saradjuje sa sudom i prikriva automobil i vlasnika? Ludilo,zaista!
Podelite komentar