Ispovest žene koja je radila sa programerom ubicom: Ispričala je svaki detalj zločina koji je potresao Srbiju
- Pokušavali smo da se približimo Nebojši, da ga razgalimo, da mu pomognmo da postane deo ekipe, ali se on nije dao. Ostajao je tvrd, često i grub na naše pokušaje
U ponedeljak 12. marta cela Srbija je čula za firmu "Privredni savetnik – informacione tehnologije" u Ruzveltovoj. Razlog je bio stravičan. Nešto pre 11 časova u njene prostorije ušetao je naoružani Nebojša Stojilković i hladnokrvno ubio kolegu Branka Kanjevca (31), teško ranio Marka Filipovića (36), dok je Igor Radenković nekim čudom preživeo pad sa visine od 8 metara.
Četiri dana kasnije, nakon brojnih medijskih spekulacija i nagađanja oko toga šta se, kako, i zašto dogodilo, na Fejsbuku se oglasila jedna od zaposlenih u toj firmi, Nataša Narančić.
U želji da "pojasni neke stvari i stane na put spekulacijama i neistinama" Nataša, koja je bila neposredni očevidac stravičnog zločina, ali i neko ko je svakodnevno provodio vreme i sa ubijenim i sa ubicom odlučila je da ispriča pravu istinu o zločinu koji je potresao Srbiju.
Njenu priču vam prenosimo u celosti:
"Borim se sa sobom da ne pišem ništa, ali ne mogu da ostanem ravnodušna na neistine i špekulacije koje čitam po novinama, vezano za tragediju koja se u ponedeljak desila u našoj firmi. Policija nam je zabranila da pričamo sa medijima, da ne ometamo istragu. Ali, otišlo je predaleko i u štampi i u komentarima. Pa evo, ja lično, dok naša firma zvanično ne izda sopštenje, želim da pojasnim neke stvari. A s obzirom na krajni ishod, dalje istrage teško da će biti.
Firma Privredni savetnik – informacione tehnologije (PS.IT) je mala softverska firma koja je do skoro zapošljavala radnike samo po preporuci. Tako je došao i naš, sada pokojni Kanjevac, a na njegovu preporuku kasnije, ironijom sudbine i napadač, takođe pokojni Nebojša. Firma je topla, prijateljska sa jako dobrim međuljudskim odnosima. Uvek svi zajedno idemo na raznorazne proslave, svadbe, kuglanje, "team building-e"... Ustvari, išli smo svi, osim Nebojše.
Pokušavali smo da mu se približimo, da ga razgalimo, da mu pomognmo da postane deo ekipe, ali se on nije dao. Ostajao je tvrd, često i grub na naše pokušaje. Nakon nekog vremena smo odustali i ispoštovali njegovu želju za privatnošću. Dolazio je u nekoliko navrata u sukobe sa kolegama, ali samo verbalne. Imao je običaj i da ode u drugu kancelariju, da se zaključa i da radi.
Shvatili smo to kao potrebu za mirom, jer je inače firma prometna jer često kolege ulaze i izlaze iz kancelarije, jer svi međusobno sarađuju: i konsultanti, i podrška i programeri, a provuče se i poneki poziv od korisnika. Mislili smo samo da ga sve to ometa u radu.
Opet sa nekima je nalazio zajednički jezik i umeo je i da se i našali. U krajnjem slučaju, ne želi svako da mu firma bude "druga kuća" i nismo hteli da ga forsiramo. Uglavnom je radio na projektima koji nisu previše zahtevali timski rad i gde je imao punu slobodu u radu. Sve do poslednjeg projekta.
S druge strane, Kanjevac je bio svima mio i drag. Nasmejan, šaljiv, ali i ozbiljan i predan radnik kada se to od njega zahtevalo. Radio je kod nas nekoliko godina, ali želja za novim znanjem i novim tehnologijama ga je odvela u drugu firmu. Tamo je radio nekoliko godina, sticao nova znanja, dosta je putovao i pokazao se kao odličan radnik. Međutim, oženio se, dobio sina i želeo je što više vremena da posveti svojoj novoj porodici, i sinčiću koji je skoro napunio godinu dana.
Želeo je da obnovi saradnju sa nama, voleo je ljude u našoj firmi, bio je pun ideja i želje da nastavimo na projektu koji je on sam započeo dok je radio kod nas. Svi su se složili i projekat je nastavljen. Kanjevac je postao vođa projekta.
Radilo se sve zajedno, timski, ali uz poštovanje određenih procedura i pravila.
Nebojša to nikako nije mogao da prihvati, pa je i dalje radio sam za sebe i na neki način sabotirao ostale, nepoštovanjem procedura. U više navrata je razgovarano sa njim, traženo je od njega da pokuša da se prilagodi, ali nakon bezuspešnih pokušaja, u četvrtak, 8. marta mu je rečeno da će biti skinut sa projekta.
Direktor i dalje nije hteo da mu da otkaz, već je hteo da se potrudi opet da mu nađe neki projekat koji neće zahtevati previše timski rad, ali je on odbio i rekao da raskida saradnju. Pokupio je svoje stvari i otišao iz firme.
Nije se pojavljivao, niti se kome javljao do tog kobnog ponedejlka. Onda je došao u firmu, nas nekoliko je bilo na sastanku, videli smo samo njegovu siluetu dok je prolazio. Svi smo pomislili da je došao ili da izgladi stvari ili da potpiše rešenje o prestanku saradnje.
Ušao je u našu kancelariju smrtno ozbiljan (kakav je doduše većinom i bio), skenirao sve pogledom i zatvorio vrata. Posle toga se čulo nekoliko pucnjeva. U prvi mah smo pomislili da su petarde, ali onda su se i naša vrata opet otvorila i jedan kolega nam je svima viknuo da se sakrijemo pod sto...
Sledeće čega se sećam je da sam pod stolom sa kumom koja mi je i koleginica, dok se oko nas čuju pucnji. Posle sam saznala da sam, verovatno skamenjena i neverujući šta se dešava, stajala dok me kuma nije povukla pod sto. Kada su ljudi počeli da se kreću, trče u panici, shvatili smo da je Nebojša otišao. Tada je krenula agonija...
Videli smo nepokretnog Kanjevca na podu, dvojica kolega su pritrčali da mu pomognu, videli smo u drugoj kancelariji našeg ranjenog Mareta u strašnim bolovima, i saznali da je i naš Igor skliznuo sa simsa iz svoje kancelarije, gde je pokušao da se sakrije od Nebojše kada je čuo pucnje.
Koliko je metaka Nebojša ispalio, koliko je ostalo u šaržeru koji mu je ispao kada se jedan metak (srećom) zaglavio, šta je on posle uradio... to je stvar policije.
Našeg dragog Kanjevca više nema i neće ga ništa vratiti. Pokoj mu duši i večna mu slava. A njegovoj i našoj Anči, i njihovom Đoletu, želim da pokušaju da prebrode gubitak kako mogu i koliko mogu i da pokušaju da nađu neku utehu u svemu ovome".
VIDEO: Trenutak iznošenja tela ubijenog Kanjevca
(Telegraf.rs)
Video: Hapšenje grupe zbog pripreme teškog ubistva
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mozda ipak
Hajmo sad novinari, istrazivaci, necete valjda stati na prici jedne strane, kao Vojtehovska. Hocemo da cujemo i drugu stranu. Pa valjda je ubica imao rodbinu, prijatelje, komsije, koji znaju ponesto o njemu i njegovim problemima u zivotu...Bez namere da pravdam cin, jer niko nema pravo drugom oduzeti zivot, jako bih zeleo saznati koji je pravi motiv koji je pokrenuo ubicu.
Podelite komentar
@ KiKi
Da on nije imao osećaj odgovornosti i bio a socijalni tip E on kao takav ne bi digao ruku na sebe Prema tome kod mene njena priča ne pije vodu
Podelite komentar
tara
eto... imate pricu iz prve ruke, svedoka i osobu koja je bila u centru desavanja. Sada kada je sasvim jasno da prica o mobingu 'ne pije vodu' i da je doticni psihopata i vise nego prihvacen u kolektivu u kojem je radio i da mu je omoguceno da, na osnovu njegove prirode karaktera i socijalne inteligencije, obavlja posao kako njemu odgovara, mene zanima jedna stvar pa bih postavila pitanje - Za sve vas 'dobre samaricane' koji ste ga tako zdusno ovih dana branili i time vredjali porodicu njegove zrtve i kolege, kako cete ga sad opravdati?? Kojom besmislenom pricom? kako ova zena laze, kako je on mrtav pa ne moze da se brani, kako postoje gladni u svetu??
Podelite komentar