Da li je krajnje vreme za smrtnu kaznu?

  • 70

Marko N. (43), osuđivan za razbojništvo, neovlašćen posed oružja, čiji zajednički život sa Majom Đ. se završio brakorazvodnom parnicom, ispalio je novi hitac u srž našeg društva - porodicu. Ljudi su ogorčeni i traže smrtnu kaznu. A da li je to rešenje i šta je uopšte rešenje za ovakve slučajeve čitajte u sledećim redovima na Telegraf.rs:

Zašto su stručnjaci saglasni da država treba da ostane potpisnica međunarodnih konvencija o zabrani smrtne kazne, pročitajte ovde

Marko je u Centru za socijalni rad Rakovica oko 15 sati udavio petogodišnje dete i nožem usmrtio ženu, a njegov monstruozni postupak koji se završio i ranjavanjem troje radnika centra i slučajnog prolaznika, odmah je probudio želju građana za uvođenjem smrtne kazne.

Građani koji se zalažu za uvođenje smrtne kazne, koja je poslednji put izvršena u Srbiji 1992. godine, a ukinuta 2002. godine, poslednji put su odreagovali na sličan način kada je monstrum Vladica Rajković (28) u selu Vratarnica kod Zaječara ubio i silovao devojčicu Anđelinu Stefanović (3).

Jezive fotografije sa lica mesta NAJSTRAŠNIJEG ZLOČINA u Srbiji (UZNEMIRUJUĆI FOTO) (VIDEO)

Foto: Telegraf
Foto: Telegraf

- Smrtna kazna za monstrume, svoje dete, strašno, ovoj zemlji su potrebne neuropsihijatrijskre klinike, i obavezan pregled, na šest meseci!

- Smrtna kazna .... ali nema se hrabrosti za takav radikalni korak... jer našim zakonima upravljaju neke jače sile ..

- Uvedite smrtnu kaznu pod hitno!

- Šta ga hapsite, ubite g...o odmah .....

- Muškarci... jeste li poludeli.... dete, ženu... što ne ubijete sebe, skotovi jedni bolesni...

- Ubit ga pod hitno, tu ne treba suđenje.

- UVESTI SMRTNU KAZNU!

- Kakav bolesnik, kad se bre nakotiše ovi zlikovci... je l' smo mi to ratovali da zlikovci šetaju ulicama? Pod hitno uvesti smrtnu kaznu, j... vas EU i njihovi zakoni.

- Dok se jedan od tih silovatelja i ubica ne kazni po kratkom postupku javno, mislim da će se nastaviti sa ubistvima nevinih, na veliku žalost.

- Šta je ovo, odmah i njemu smrtna kazna.

Foto: Telegraf Foto: Telegraf

Ovo su samo neki od komentara pristiglh na jezivu vest o smrti dve nevine osobe u javnoj instituciji, koja se ponovila posle samo sedam dana od kada je u Centru za socijalni rad na Novom Beogradu, skoro u identično vreme, Milan Lovrić (46) kamenom u glavu usmrtio suprugu Olgu (39) pred svoje troje dece, nakon čega je presudio sebi skokom pod voz.

Sahranjena Olga Lovrić, majka troje dece koju je muž ubio kamenom: Ispraćena u tišini, muk jači od svake reči (FOTOGRAFIJE)

ŠTA KAŽU STRUČNJACI O SMRTNOJ KAZNI, DA LI JE TO REŠENJE:

Međutim, pravnici, psihijatri i lekari kažu da takva kazna nema preventivni efekat i da se na nasilje ne sme odgovarati agresijom. Oni ističu da je Srbija potpisnica međunarodnih konvencija o zabrani smrtne kazne, da ne postoji dokaz da bi to sprečilo nasilje, te da bi alternativa mogla da bude doživotna robija.

Profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić rekao je ranije za Telegraf.rs da je pritisak za uvođenje smrtne kazne počiniocima najtežih krivičnih dela, posebno kada su u pitanju deca, ljudska reakcija, ali da je tako nešto nemoguće iz formalno pravnih razloga.

- Srbija je članica Saveta Evrope, a sve države koje su u tom sistemu nemaju smrtnu kaznu kao krivičnu sankciju - rekao je Škulić i dodao da ne treba ni precenjivati značaj smrtne kazne u preventivnom smislu.

Kako kaže, u vreme kada je ona postojala u Srbiji bilo je teških krivičnih dela, dok i u zemljama koje danas imaju takvu kaznu postoje teška krivična dela počinjena prema deci.

- Počinioci nikada ne razmišljaju o kazni koja bi trebala da usledi, već se plaše mogućnosti da budu otkriveni i da delo bude dokazano - rekao je Škulić i dodao da bi alternativa smrtnoj kazni bila kazna doživotnog zatvora, da je postojala inicijativa da se ona uvede, ali da se od toga odustalo.

Škulić smatra da je doživotna kazna zatvora adekvatnija za neke vrste krivičnih dela od postojeće koja predviđa maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina, te da ona najviše liči na nešto što je nekada bila smrtna kazna.

- Lično mislim da je ona u osnovi i humanija za počinioca krivičnog dela, jer onome ko provede decenije u zatvoru vrlo često je život teži i komplikovaniji na slobodi, ako su u poznoj starosti, bolesni. Njima je adekvatnija doživotna kazna nego kazna od 40 godina - kaže Škulić.

On smatra da je država od toga odustala iz straha da ne deluje preterano represivno iako, kako kaže, takve kazne imaju Francuska, Nemačka, Austrija, te da on ne vidi problem zašto ne bi i Srbija.

Pravna savetnica u Yucom-u Milena Vasić objašnjava da bi Srbija, ukoliko bi želela da ponovo uvede smrtnu kaznu, morala da menja Ustav, budući da u najvišem pravnom aktu postoji odredba u kojoj je Srbija država bez smrtne kazne.

ČEREČENJE KAO KAZNA ZA IZDAJU, A KAMOLI ZA UBISTVO

Smrtna kazna je u prošlosti Srbije primenjivana prilično često za veliki broj zločina počevši od ubistva, preko krađa i hajdukovanja, čak i preljube.

Najčešći način pogubljenja bilo je streljanje, ali su se u pojedinim periodima praktikovali i drugi metodi: vešanje, lomljenje točkom, odsecanje glave i popularno i ozloglašeno nabijanja na kolac, tradicija koja je na ovim prostorima ostala još iz turskih vremena.

Ranije, inače, u 15. veku, recimo, srednjovekovni kraljevi su svoje neverne plemiće osuđene za izdaju često čerečili, a njihove delove tela kačili na zidine, a odsečene glave javno pokazivali.

Daljinac baner

(Telegraf.rs)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA