Otvoreno tržište električne energije i komercijalni kupci

Otvaranje tržišta električne energije pre svega podiže konkurentnost i transparentnost, štiti kupce, omogućava intenzivnije energetsko povezivanje Srbije sa regionom i sveukupno - razvoj tržišta.

S druge strane, liberalizacija znači i da na formiranje cene električne energije za krajnje kupce koji su u obavezi da kupuju električnu energiju na slobodom tržištu, utiče i nivo veleprodajnih cena na berzama električne energije u regionu i Evropi, što ranije nije bio slučaj. Veleprodajna cena, zajedno sa troškovima prenosa, distribucije, kao i troškovima akcize, naknade za obnovljive izvore energije, trošak balansiranja, druge takse zavisno od nacionalnih propisa) formira finalnu cenu.

U regionu i u Zapadnoj Evropi u 2017. godini veleporodajne cene beleže istorijske maksimume, konkretno tokom prvog kvartala, što je posledica ekstremno hladnog i sušnog vremena. Istovremeno, i cene nafte i uglja počinju da rastu. Prema projekcijama Svetske banke i MMF-a, u periodu do 2022. godine, očekuje se konstantan rast cena nafte i uglјa na svetskom tržištu. Sve to uticalo je da cena na mađarskoj berzi električne energije za 2018. godinu bude takođe na maksimumu kada je o ovoj robi reč, dok je cena na evropskoj berzi najveća cena još od 2014. godine.

Poskuplјenje koje je time izazvano posebno je izraženo na tržištima na kojima je proces liberalizacije odavno završen, u Mađarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, pa i u Bugarskoj. I na tržištima Srbije, Crne Gore, Makedonije i BiH, na kojima je liberalizacija tržišta kasnije počela, oseća se uticaj berzanskih kretanja i postepeni rastom cena za komercijalne kupce. Procena stručnjaka je da se trend pada veleprodajnih cena koji se desio 2013. godine ipak više neće ponoviti i da se u narednom periodu očekuje dalјi rast cena električne energije na slobodnom veletržištu u regionu.

I u Srbiji otvoreno tržište

Proces otvaranja tržišta električne energije u Srbiji od januara 2015. godine je u trećoj fazi. U skladu sa Zakonom o energetici, svi kupci imaju mogućnost izbora snabdevača, ali pravo na garantovano snabdevanje po regulisanoj ceni ostvaruju samo domaćinstva i mali kupci. To znači da preduzeća i preduzetnici, čiji su objekti priključeni na distributivni sistem i čija potrošnja električne energije prelazi 30.000 kWh godišnje, ili imaju više od 50 zaposlenih i ukupan godišnji prihod veći od 10 miliona evra moraju da izaberu snabdevača i potpišu komercijalni ugovora o prodaji električne energije. Prema podacima AERS u Srbiji trenutno 12 firmi snabdeva krajnje korisnike strujom.

(Telegraf.rs/ PR)