Kuća u Vojvodini, kao kupatilo u Beogradu: Za stan u glavnom gradu, možete kupiti celu zgradu na jugu
Za novac kojim u glavnom gradu može da se kupi garsonjera, u unutrašnjosti se dobija kuća sa nameštajem i okućnicom
U Beograd se godišnje doseli, zvanično, oko 15.000 ljudi iz unutrašnjosti, a još tri puta toliko stigne i "ilegališe" u prestonici. Naravno da im je svima potreban krov nad glavom. Zanemarljiv je broj onih koji se odsele iz glavnog grada u neko drugo mesto u Srbiji.
Podstanarski život je na margini pravog života, a težnja za kupovinom stana u glavnom gradu Srbije je najčešće, i veoma, limitiran "sitnicom" da bez više desetina hiljada evra ne može da se pazari kakva-takva "gajba".
Srpski vs hrvatski minimalac i koliko novca ostane kad se završi mesec?
Priznaće svako da nije isto kupiti stan za 20.000 ili takav isti za 100.000 evra samo zbog lokacije. Gle računice, prva suma je tek učešće u kreditu za ovu drugu sumu. Računica kaže da u Srbiji gotovo 100.000 ljudi bankama otplaćuje nemale rate stambenih kredita. Jedan poveći grad kao Kragujevac.
U Velikom Gradištu, nadomak Srebrnog jezera, stokvadratna kuća sa dvorištem može da se pazari i za 20.000 evra. U Subotici, najsevernijem gradu Srbije i bliskom gradu Evropskoj uniji, stan od 50 kvadrata, komforan, prodaje se po zavidnoj ceni od 25.000 evra. Na Paliću, ekskluzivnom letovalištu, s jezerom u ponudi, ali i sa desetinama kulturnih manifestacija godišnje, trosobna kuća sa okućnicom može d se kupi za 30.000 evra.
Širom ravne Vojvodine za celo imanje sa komfornom kućom, pomoćnim prostorijama, pa čak i sa zatečenim nameštajem, ko izvadi 5.000 evra - njegovo je!
Mnogo južnije, u Knjaževcu, Surdulici , Pirotu - slično. Za 10.000 evra lepe kuće, planske. Kvadratni metri u ovakvim mestima nisu mnogo bitni, a veličina se meri brojem prostorija. U Niškoj Banji, kuća višesobna, sa sobama za izdavanje, može da se kupi, sa sobama za izdavanje, može da se kupi za 40.000 evra. U Vučju, nekada "srpskom Mančesteru", za 15.000 evra može da se kupi kuća sa voćnjakom, sa svim dovoljna za život višečlane porodice. Na pola sata vožnje od Terazija, oko Barajeva i ostalih sela, celo komfornog doma vredi kao kvadratura kupatila u epicentru prestonice.
I tako redom. Za novac kojim u Beogradu može da se kupi tesna garsonjera ili jednosoban stan u periferijskim naseljima u unutrašnjosti, dobija se višestruko korisnog stambenog prostora. Tačno je da Beograd kao veliki magnet, nudi više šansi za posao, za provod i zabavu. Ali i mala mesta, gradovi, gradići i varošice imaju svoju aromu, fantaziju i privlačnost.
Iz svega priloženog, možete bilo gde drugde u Srbiji da kupite stan za 20.000 evra, logika i matematika kažu da 20 sledećih godina ne morate da odvajate i do 400 evra za ratu koliko bi vam trebalo u Beogradu za takav stambeni poduhvat. Tih 400 evra je skoro kao prosečna plata pa iako je možda teže doći do posla u Subotici ili Knjaževcu, barem svakog prvog ste osobođeni straha kako da sakupite sredstva za ratu tog meseca.
Sociolozi tvrde da se kvalitet života u prestonici razlikuje od onog u dubokoj provinciji, ali je i to pitanje ličnog stava i promišljenosti.
Cinici više nisu ubedljivi kad nas ubeđuju da je jedino čist vazduh konkretna prednost "nedođije", piše "Politika". Espreso kafa u Prokuplju je upola jeftinija nego na Ceraku ili u Mirijevu, konjske trke su posećenije u Šapcu nego na Carevoj ćupriji, a "Roštiljijada", "Gitarijada", "Slaninijada" ne postoje u prestonici.
Jagodina ima svoj muzej voštanih figura, Beograd će tek da ga pravi, u Vranju nema metroa, isto kao što ga nema u Beogradu, bar zasad. U Pirotu ne idu tramvajem na posao jer nema ni tramvaja, a ni posla. šale se šereti. "Bir fest" će uskoro imati svaka palanka, ne kao dokaz da je u pivu istina, već da je takva zabava konfekcijskog tipa. A i ovi što odlaze iz Srbije, ne idu baš svi u London, Njujork i Berlin, nego najčešće u neke selendre.
U Zapadnoj Evropi, našem uzoru za sve, skuplji su stanovi i kuće van gradskih centara nego od onih u centru. Idila mirnog života je odavno na ceni, buka i stres su snizilil cenu u velikim gradovima. A ni o reliaciji urbano-ruralno. Zato, staviti na tas garsonjeru u Beogradu i kuću sa okućnicom u unutrašnjosti kao alternativu, dilema je koju svako ponaosob mora da reši. Uz sve ide i dilema, ko je zadovoljniji, onaj ko napravi veliki uspeh u maloj sredini ili onaj ko postigne mali uspeh u velikoj.
(Telegraf.rs)
Video: Elektrodistribucija Srbije ulaže u očuvanje životne sredine
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Bajke
O cemu vi pricate, jeste li vi obisli te stanove i kuce da vidite u kakvom su stanju. To su sve neuslivne ruinirane kuce i propali stanovi. Dok sve to obnovis, ulozis pare dusa ti izadje na nos, a o poslu uopste ne treba pricati. O svemu tome se filozofski cuti, ne prica se istina. Politika je cudo.
Podelite komentar
Bss
Samo niste napisali da u Beogradu ima i nekog posla ko hoce od prodaje semenki moze da zivi ...
Podelite komentar
e
Sad mi nadjite stan u Subotici od 50kvm,za 25000 a da ne treba uloziti jos 10000..
Podelite komentar