Banke ne vole ove kategorije klijenata i retko im daju stambeni kredit: Proverite da li ste na "crnoj listi"

Manje "srećnima" koji žive u Srbiji, danas je kredit jedini način da reše stambeno pitanje, ali neki ne mogu ni to. Iako zapravo ne postoji propis ili zvanična zabrana kreditiranja, u praksi ima slučajeva kada banka neće da se upušta u finansiranje nekretnine ili njenu izgradnju.

Imaš dijabetes - nema kredita: Zbog ovih oboljenja banka vam neće dati pozajmicu

Preporučujemo

Shodno tome što nigde nije zvanično propisano kojim kategorijama nije dozvoljeno kreditiranje, nezvanično smo od predstavnika pojedinih banaka saznali u kojim to situacijama i za koje vrste nepokretnosti, klijenti neće dobiti zajam.

Kupovina stana od roditelja

Stambeni krediti imaju najpovoljnije kamate, pa se dešavalo da klijenti traže način da iskoriste tu vrstu zajma za druge namene, umesto za kupovinu roditeljskog stana. Upravo time se vode bankari kojima je nelogično da neko podiže toliki kredit da bi finansirao kupovinu stana koji će svakako jednog dana naslediti. Mnogima ne bude dovoljno uverenje ni kupoprodajni ugovor koji potencijalni klijent potpiše sa svojim roditeljima i najčešće ne odobre zajam takvom klijentu.

Stambeni krediti imaju najpovoljnije kamate Foto: Profimedia/Onoky

Ovaj razlog ne isključuje ni Dragan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva".

- Banke su jedno vreme reklamirale i nudile zajmove baš onima koji žele da kupe stan od roditelja, a onda su zaustavile tu praksu. Možda su shvatile da je to pojedinima poslužilo da izvuku novac za nešto drugo. Ipak, ne vidim razlog, ako su svi papiri regularni, da banka ne izađe u susret takvom klijentu, pogotovo ako članovi domaćinstva žele da isplate jedan drugog - kaže Gavrilović.

U Sberbanci navode da je neophodno da klijent već ima suvlasništvo nad tom nepokretnosti.

- Takođe, još jedan od uslova je da nakon kupovine, nosilac kredita postaje vlasnik stana ili kuće u celosti - otkriva Mirjana Đorđević, direktor odeljenja za razvoj proizvoda u sektoru stanovništva Sberbank Srbija.

Romi kao nepoželjni klijenti

Iako ni jedna banka to neće priznati zbog zabranjene diskriminacije, najčešće budu vraćeni pripadnici romske populacije.

- Romi su nepoželjni u finansijskim institucijama zato što je bilo više slučajeva da za njih garantuju neke nepostojeće firme ili one koje rade nelegalne poslove. Banke žele da se zaštite od mogućih prevara i zato što mnogi njihovi pripadnici nemaju stalno prebivalište, pa im je teško ući u trag u slučaju da prestanu da otplaćuju kredit - napominje Gavrilović.

Romi su nepoželjna kategorija za finansiranje Foto: Telegraf

Kupovina kuće na selu

Banke su jednako "teške" da finansiraju kupovinu kuće u selima ili mestima gde ima manje od 10.000 stanovnika zato što se vode time da ljudi odlaze iz sela da žive u grad. Tačnije, ako klijent u nekom trenutku ne bude u mogućnosti da finansira svoj kredit, a banka mora da aktivira hipoteku na kuću za koju ne može da nađu kupca, onda je u problemu. Tako finansijske institucije žele da zaštite svoj novac.

Gavrilović smatra da svaka banka ima pravo da odbije takve klijente shodno svojim interesima, ali može i da kao zalog za takvu nekretninu traži veže učešće od klijenta, drugu nekretninu ili jednostavno da ugovori veću kamatu.

Kreditiranje izgradnje kuće

Uprkos najavama bankara da će kreditiranje izgradnje kuća biti u ekspanziji, to se u praksi nije dogodilo. Bilo je slučajeva da banka odobri novac za to, ali malo.

Nerado daju kredite za izgradnju kuće Foto-ilustracija: Tanjug/Tanja Valič

- Klijent može da dobije kredit od banke kada je stan 80 odsto već izgrađen. Skraćena procedura dobijanja građevinske dozvole i želja da se smanji gradnja na crno doveli su do toga da banke sklope ugovor sa kompanijom koja gradi kuće i da investotor dobije građevinsku dozvolu na svom zemljištu. Time kompanija preuzima deo rizika, do izgradnje 80 odsto objekta. Nakon toga, rizik preuzima banka - kažu u jednoj banci.

Paušalcima potrebno strpljenje

Nebitno da li paušalac ima stalna mesečna primanja i dugoročne ugovore sa klijentima, banke se nerado odlučuju da im finansiraju kupovinu stana. Prvo, ne vole da finansiraju one koji nisu stalno zaposleni u nekoj firmi, a drugo što je većina njih prijavljena na minimalac, te je teško utvrditi stvarni obim prihoda iz poslovanja.

- Paušalci su najčešće prijavljeni na minimalac i teško im je da dobiju te veće kredite jer je nemoguće utvrditi koliko preko toga zarađuju - objašnjava Gavrilović.

Konkretno, u zvaničnom odgovoru Sberbanke stoji da se sama procena njihove kredite sposobnosti u odnosu na klijente koji jesu u sistemu PDV – a, razlikuje samo po tome koju dokumentaciju je neophodno da dostave prilikom samog apliciranja za stambeni kredit.

Budući da je stambeni kredit dugoročan i obavezuje 25 – 30 godina, banke radije takvim klijentima ponude kratkoročniji kredit ili sa višom kamatom.

Hronični pacijenti ne mogu da dobiju kredit za stan

Ukoliko klijent želi da potpiše polisu riziko osiguranja radi dobijanja stambenog kredita, on popunjava upitnik o zdravstvenom stanju. U slučaju da osoba ima neko oboljenje, potrebna je lekarska dokumentacija koja to potvrđuje.

Dijabetičari ne mogu da sklope ugovor o osiguranju života koji ide uz odobrenje stambenog kredita Foto: PIxabay

U uslovima o osiguranju taksativno su navedene teške bolesti koje predstavljaju izuzetno uvećane rizike za osiguravajuću kuću, a među njima je najčešće i Diabetes iuvenilis (mladalački dijabetes nastao pre 20 godine života).

- Ukoliko osoba ima neku od bolesti srca, kardiovaskularnog sistema, krvi, bolesti nervnog sistema, endokrinološke, maligne i bolesti imunog sistema, ona ne može da sklopi ugovor o osiguranju života koji ide uz odobrenje stambenog kredita - rekla je ranije za "Telegraf" Katarina Krstajić iz Wiener Stadtische osiguranja.

Navedene kategorije klijenata svakako ne treba da odustanu da probaju da kreditom reše stambeno pitanje, ali svakako treba da probaju da nađu sigurnije sredstvo osiguranja kredita kako bi izbegli mogućnost da ih banka odbije.

Sastanak Vučića sa izvršnom direktorkom Svetske banke:

(Slađana Vasić - s.vasic@telegraf.rs)