Krkobabić: Moramo korak ispred vremenskih nepogoda

Ministar Milan Krkobabić naveo da su protivgradne mreže jedan od pouzdanih sistema da se preduprede sve češće ogromne štete koje grad nanosi srpskoj poljoprivredi.

Ministar za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić u društvu akademika Dragana Škorića, predsednika Akademijskog odbora za selo SANU i profesora dr Zorana Keserovića, stručnjaka za voće i vinograde, obišao je danas voćarski revir u Maloj Remeti, u opštini Irig, koji važi za četvrti u Evropi po opremljenosti i primeni visokotehnoloških postupaka.

Preporučujemo

– Ovo što smo danas videli na imanju firme „Atos fruktum“ je san svih nas. Ovako treba da izgledaju ne samo cela Fruška Gora, Vojvodina, već i cela Srbija. Samo udruživanjem i osloncem na nauku, stručne ljude kojih imamo, spojem energije i mladosti, kakav je primer na plantažama u Maloj Remeti, gde je 100 hektara modernog zasada jabuka pod protivgradnim mrežama, možemo da računamo na brži razvoj poljoprivrede Srbije. Pred nama je ozbiljan zadatak da uradimo pravu reonizacije, kako bismo znali šta i gde da gajimo, ali i kakve tehnologije treba primenjivati zavisno od meteoroloških uslova, kazao je ministar Krkobabić, koji je posebno komentarisao štete koje srpski poljoprivrednici svake godine dožive od vremenskih nepogoda, pogotovu od grada.

Foto: Promo

- Vreme je da se suočimo sa tim štetama, da spremno sačekamo nepogode, pa onda da obilazimo teren. I unapred da vidimo šta da učinimo da ih predupredimo. Protivgradne mreže, koje mogu da se koriste čitavih 25 godina, su jedno od tih rešenja. Za brži regionalni razvoj i sigurniju poljoprivrednu proizvodnju vredi ulagati ne samo u sisteme protivgradnih mreža, već i u navodnjavanje, i odvodnjavanje. I, onda, možemo da definišemo svoju pravu strategiju.

Akademik Dragan Škorić je ocenio da Srbija ima dobru nauku i struku i dodao da jedino dobri projekti i dobri finansijeri mogu praktično pokrenuti Srbiju sa današnje tačke kada imamo dosta nerazvijenih krajeva.

- Mislim da bi 15-ak ovakvih centara moglo da pomeri Srbiju napred i da je dovede u red srednje razvijenih zemalja Evrope. Mitar Deurić, vlasnik privatne firme „Atos Fruktum“, koja poseduje plantaže jabuka i vinograda na 100 hektara i svoju vinariju kapaciteta 150.000 boca vina godišnje objasnio je zašto su protivgradne mreže danas u voćarstvu neophodne:

Foto: Promo

- Sto hektara voća smo zaštitili protivgradnim mrežama i već se u trećoj godini taj sistem zaštite isplatio. Danas je nezamislivo da budete ozbiljan „igrač“ na tržištu bez razlike da li imate jedan ili 100 hektara ako nemate protivgradne mreže i sistem za navodnjavanje, s obzirom da su to danas standardi u celoj voćarskoj Ev ropi i celom svetu. Kao što je naglasio ministar Krkobabić, ne treba da čekamo grad i računamo štetu, već moramo na vreme da zaštitimo voćnjake od grada i da obezbedimo kontinuitet i kvalitet.

Profesor dr Zoran Keserović, vrhunski stručnjak za voće, član Akademijskog odbora za selo SANU i autor projekta voćarskog revira u Maloj Remeti, objašnjava da je tehnologija na tom području od starta prilagođen klimatskim promenama.

Foto: Promo

- Protivgradne mreže ne štete samo od grada, već i od ožegotine. Vrednost prozvodnje jabuka po hektaru kreće se od 20.000 do čak 45.000 evra. Zamislite ako se to uništi!? A protivgradni sistem koji košta po hektaru 13.000-16.000 evra može da se isplati čak u samo jednoj godini. Zahvaljujući sistemu protivgradnih mreža u Vojvodini nema oscilacija u voćarskoj proizvodnji.

Taj model treba da se primenu u celoj Srbiji. Neverovatno je da Srbija, koja ima brend u proizvodnji malina, nema ni 0,5 odsto zasada pod protivgradnim mrežama i u sistemima za navodnjavanje? Moramo više sredstava izdvojiti za sigurnu tehnologiju koja neće zavisit od klimatskih promena. Samo tako Srbija može da ima pravu veliku perspektivu u razvoju voćarstva.

(Telegraf.rs)