Radna eksploatacija potresa i Srbiju: Najugroženija deca i migranti "zaposleni" u ovih 5 oblasti
Radna eksploatacija je globalni problem koji nije zaobišao ni Srbiju, koja od prošle godine ima usvojenu strategiju prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, a na zajedničkom poslu angažovani su država, sindikati i nevladine organizacije.
To je istaknuto na skupu "Poslovanje uz poštovanje ljudskih prava" u organizaciji Saveta Evrope, na kojem je šef Kancelarije SE u Beogradu,Tim Katrajt, naglasio da u Evropi postoji sve više slučajeva trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije.
On je rekao da proizvode ne treba gledati samo kroz cenu, već da treba razmisliti i o tome da li iza njih stoji radna eksploatacija.
Najranjivije kategorije su, kako je rekao, deca, izbeglice - migranti, a eksploatacija se dešava najčešće u oblastima poljoprivrede, tekstilne industrije, ugostiteljstva, građevinarstva, keteringa.
Konsultant SE Tamara Vukasović kaže da se u Srbiji radna eksploatacija ne prepoznaje dovoljno, da je malo slučajeva koji su dobili sudski epilog te i da je nedovoljno zaustavljanje regrutovanja.
Kako je eksploatacija radnika globalni problem često eksploatisani radnici potiču iz Srbije, ali i da je naša zemlja samo tranzitna zona. Žrtve su najčešće oni koji su u potrazi za poslom, naglasila je Vukasović i dodala da je na meti najčešće nekvalifikovana radna snaga.
- Međutim, predrasude su da se to može desiti samo naivnima. Dešava se svima - istakla je ona.
Nacionalni kooordinator u borbi protiv trgovine ljudima Mitar Ðurašković naglasio je da je u avgustu prošle godine usvojena Strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima.
Na zajedničkom poslu u sprečavanju radne, ali i svake druge eksploatacije, kako je rekao, su svi: država, sindikati, nevladine organizacije.
(Telegraf.rs/Tanjug)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Suza
Nigde nisam procitala da su evropske zemlje uspele da suzbiju trgovinu ljudima i da kazne one koji drže ljude kao u vreme robovlasništva (za rad u njivi, kući ili fabrici). Pri dolasku im oduzimaju sva dokumenta, tako da ionako pogubljeni, bez znanja jezika, vrlo brzo završavaju u kandžama zla. Pretpostavlja se da samo u Britaniji postoji nekoliko hiljada zatočenih robova. Samo mi nije jasno odakle pravo nevladinim organizacijama da se mešaju u našu politiku??? Dobro je poznato koliko je baš takvih organizacija umešano u trgovinu ljudima.
Podelite komentar