Radna eksploatacija potresa i Srbiju: Najugroženija deca i migranti "zaposleni" u ovih 5 oblasti

 
  • 1

Proizvode ne treba gledati samo kroz cenu, već da treba razmisliti i o tome da li iza njih stoji radna eksploatacija

Radna eksploatacija je globalni problem koji nije zaobišao ni Srbiju, koja od prošle godine ima usvojenu strategiju prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, a na zajedničkom poslu angažovani su država, sindikati i nevladine organizacije.

To je istaknuto na skupu "Poslovanje uz poštovanje ljudskih prava" u organizaciji Saveta Evrope, na kojem je šef Kancelarije SE u Beogradu,Tim Katrajt, naglasio da u Evropi postoji sve više slučajeva trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije.

On je rekao da proizvode ne treba gledati samo kroz cenu, već da treba razmisliti i o tome da li iza njih stoji radna eksploatacija.

Najranjivije kategorije su, kako je rekao, deca, izbeglice - migranti, a eksploatacija se dešava najčešće u oblastima poljoprivrede, tekstilne industrije, ugostiteljstva, građevinarstva, keteringa.

Konsultant SE Tamara Vukasović kaže da se u Srbiji radna eksploatacija ne prepoznaje dovoljno, da je malo slučajeva koji su dobili sudski epilog te i da je nedovoljno zaustavljanje regrutovanja.

Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis, Tanjug/AP

Kako je eksploatacija radnika globalni problem često eksploatisani radnici potiču iz Srbije, ali i da je naša zemlja samo tranzitna zona. Žrtve su najčešće oni koji su u potrazi za poslom, naglasila je Vukasović i dodala da je na meti najčešće nekvalifikovana radna snaga.

- Međutim, predrasude su da se to može desiti samo naivnima. Dešava se svima - istakla je ona.

Nacionalni kooordinator u borbi protiv trgovine ljudima Mitar Ðurašković naglasio je da je u avgustu prošle godine usvojena Strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima.

Na zajedničkom poslu u sprečavanju radne, ali i svake druge eksploatacije, kako je rekao, su svi: država, sindikati, nevladine organizacije.

Daljinac

(Telegraf.rs/Tanjug)

Video: Koncert filmske muzike Enija Morikonea i Nina Rote u Sava Centru

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Suza

    7. maj 2018 | 15:35

    Nigde nisam procitala da su evropske zemlje uspele da suzbiju trgovinu ljudima i da kazne one koji drže ljude kao u vreme robovlasništva (za rad u njivi, kući ili fabrici). Pri dolasku im oduzimaju sva dokumenta, tako da ionako pogubljeni, bez znanja jezika, vrlo brzo završavaju u kandžama zla. Pretpostavlja se da samo u Britaniji postoji nekoliko hiljada zatočenih robova. Samo mi nije jasno odakle pravo nevladinim organizacijama da se mešaju u našu politiku??? Dobro je poznato koliko je baš takvih organizacija umešano u trgovinu ljudima.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA