Srbiju čeka najbolja berba šljive: Ko će iz toga izvuću najveću korist?
Srbiju ove godine očekuje jedna od najboljih berbi šljive, voća po čijoj proizvodnji smo lider u Evropi, a drugi u svetu, posle Kine - naravno, ne bude li nepredviđenih vremenskih neprilika i budu li se poljoprivrednici pridržavali propisanih agrotehničkih mera.
Ko kupuje voće koje čuvaju u hladnjačama i po dve i po godine? Otvorili smo veliko pitanje (FOTO)
Otkupljivači će šljivu plaćati znatno manje nego prošle, "deficitarne" godine. Dobro će proći i proizvođači zbog znatno većeg roda. I jednima i drugima, uz veću ponudu, u prilog ide i bolji kvalitet, na koji utiče povoljno vreme, koje je odlično povuklo sve sorte ovog voća. Očekivane su i niže cene sveže i sušene šljive, ali ne i rakije.
Za razliku od prošle godine, kada je kasni prolećni mraz desetkovao rod šljive, a u pojedinim delovima juga Srbije i u Zlatiborskom okrugu ga totalno uništio, s kraja leta voćnjaci će se plaveti od roda.
- Prošle godine je slabo rodila, ali se i dobro pripremila za ovu. Zametnula je dobro, ovako cvetala nije 20 godina, pčele su ih odlično oprašile, nije bilo ni toplog ni hladnog vetra koji je mogao da je ugrozi. Videćemo šta će još da otpadne u međuvremenu, ali svakako da nas očekuje odličan prinos, čak i tamo gde je primenjeno samo pola od predviđenih agrotehničkih mera - kaže Jovan Milinković, inženjer voćarstva i vinogradarstva iz Valjeva.
Idealna proizvodnja šljive po hektaru, odnosno na 500 stabala, jeste, kaže Milinković, 30 tona. Prošle godine ubrana je tek trećina od toga, zbog čega je cena u otkupu zbog tražnje iz Nemačke i Češke plaćana 30-40 dinara.
- Naša kalkulacija je da će otkupna cena ove godine biti 20-25 dinara i to je cena koja opravdava bavljenje proizvodnjom - dodaje inženjer voćarstva iz Valjeva.
U regionu Čačka, Lučana, Gornjeg Milanovca i Arilja pozni mrazevi su prošle godine desetkovali rod u rasponu od 40 do 100 procenata. Stoga se otkupna cena sorte stenli kretala od 35 do 80, a za rane sorte i do 110 dinara.
- Na osnovu pokazatelja u zasadima i vremenskim prilikama pred nama je rodna godina, ali o prinosima je rano govoriti, budući da sledi leto koje ekstremnim prilikama može uticati na razvoj, krupnoću, sazrevanje i kvalitet ploda. Ako ovoliki rodni potencijal ranih i komercijalnih sorti opstane, otkupna cena će biti vraćena na višegodišnji prosek 15-25 dinara - kaže Branko Tanasković, iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Čačak.
Vlasnik firme iz užičkog kraja, koja izvozi brendiranu rakiju, očekuje da za sirovinu plati 30-50 odsto manje nego 2017.
- Sa te strane ćemo imati uštedu, s obzirom na to da smo prošle godine nestašicu sirovine platili više nego uobičajeno, ali taj trošak nismo mogli da ugradimo u prodajnu cenu s obzirom na to da svaka korekcija može da košta pozicije na ino-tržištu - kaže ovaj proizvođač rakije.
Andrija Radulović, inženjer za voćarstvo iz Užica, ukazuje da proizvođači šljive koji imaju mogućnost da peku rakiju tako mogu bolje da unovče voće nego da ga prodaju sirovo.
- Zakon o proizvodnji i prometu alkoholnih pića je promenjen i svi proizvođači mogu da uđu u prodaju. Proizvođači su šljivu i ostalo voće doskora mogli da prodaju deklasiranom preduzetniku, a sada mogu da proizvedu i prodaju mu rakiju, a on je prepeče i napravi proizvod pod svojim brendom - objašnjava Radulović.
Ne može da obajati, pa joj ni cena ne pada
Prošlogodišnji podbačaj roda šljive nije uticao na cenu rakije, koja se na nezvaničnom tržištu kreće od 400-500 dinara. Neće je redukovati ni očekivana ovogodišnja mnogo veća ponuda.
- Cena je ista godinama. Skuplje neće niko da ti kupi, a jeftinije nemaš račun da prodaješ. Pritom, rakija je roba koja neće da obajati, s vremenom samo dobija na kvalitetu - kaže Milan Maksimović, proizvođač rakije iz sela Gostinica kod Užica.
S obzirom na to kako je šljiva ponela u užičkom kraju, inženjer Andrija Radulović kaže da je očekivano da će kilogram sušene šljive, koji sada košta 300-400, pojeftiniti na 250-350 dinara, te da će je ponovo biti i za izvoz.
(Telegraf.rs/Blic)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
DARKO 100%
Ja moju rakiju nebi dao nikad ispod 10 e, i to smatram da je malo ,zato sto je sto posto prirodno i bez stranih primesa kojim bi dobio na kolicini ,nemogu imati na kolicini ali imam na kvalitetu,sto ja kazem to je kao lek ,i takva rakija se daje posebnim gostima
Podelite komentar
doberman
he, bice i rakije i svinje cu da ranim, al gospod drug nece leba iz usta da mi vadi vise, zapalicu ga ko moj ortak pre dve god. vinograd kad mu usred septembra dosao nadzorni organ
Podelite komentar
Milorad
Naj veću korist imaju mešetari, t.j neradnici.
Podelite komentar