Ako bi naš klinac sa 10 godina počeo da skuplja 1.500 dinara mesečno, koliko bi sakupio do penzije?

Kada govorimo o čuvanju novca za stare dane ili druge velike ciljeve, važniji faktor prilikom štednje nije taj koliko ćete mesečno štedeti, već koliko dugo.

Srbi i dalje čuvaju pare u slamarici, a ovo su pravi načini da uložite višak novca i da vam se vrati mnogo više

Preporučujemo

Frapiraćete se koliko možete da uštedite za samo nedelju dana ako prestanete da pušite (FOTO)

Zbog toga je važno početi štednju što pre moguće. Dok mnogi ljudi otvaraju račun u te svrhe već u dvadesetim godinama, onaj ko počne ranije da čuva novac može još bolje da prođe. Evo recimo da dečak od 10 godina počne da skuplja po 1.500 dinara mesečno. Pođimo od toga, da toliko može da uštedi, a da ima za užinu i druge sitnice.

Dakle, počev od 10. rođendana vašeg deteta, ono će odvajati mesečno 1.500 dinara. To znači da bi do punoletstva imalo kod sebe 144.000 dinara.

Foto: Pixabay.com/Telegraf.rs

Nakon 18. godine, vaš naslednik može da otvori štedni račun i da taj novac ostavi u banci i da na to na godišnjem nivou dobija i kamatu.

Kako je za muškarce uslov za odlazak u redovnu penziju 45 godina staža ili najmanje 15 godina staža i 65 godina starosti, to znači da od tog trenutka, on treba da štedi još 47 godina. Shodno tome, postoje dva scenarija za stare dane:

1. U slučaju da od svoje 10 godine vaše dete novac čuva isključivo u kući, za 55 godina štednje, bio bi bogatiji za 990.000 dinara, što je pretočeno u evre oko 8.300 evra. Sa ovim novcem mogao bi sebi da priušti neko lepo putovanje ili nameštaj za stan. Ovo sve u slučaju da se inflacija i kurs valute ne promene 55 godina, što u zavisnosti od toga može biti manje ili više.

Foto: Pixabay

2. Ako novac stavi na štedni račun od svoje 18 godine, taj iznos se, počev od njegove 18 godine, na godišnjem nivou,a  prema sadašnjim ponudama banaka, uvećava za 0,21 do 1,28 odsto. Na uloženih sakupljenih 144.000 dinara do 18, godišnje će moći da podigne (u proseku 1 odsto) 1.440 dinara. Tako da za narednih 47 godina do penzije kad se na to doda godišnje 1.440 dinara, on zaradi još 67.680 dinara (560 evra). I ovaj iznos može još da se uvećava ako periodično sakupljeni novac stavi na štedni račun.

Profesor Ismail Musabegović sa Beogradske Bankarske akademije smatra da je veoma teško odrediti kolika bi "stvarna" zarada bila za 55 godina štednje jer bi na nju uticala kamata, inflacija i kurs koje je teško prognozirati za toliko vremena unapred. Nešto sigurnije bi se moglo utvrditi kada bi kamata uvek bila ista ili nešto viša od inflacije. Shodno tome, on je predložio najprihvatljivije rešenje.

Foto-montaža: pixabay.com, Telegraf

- Najsigurnije je takav novac pretvoriti u evre svakog meseca, pogotovo što se nadam da ćemo za jedno 10 godina sigurno postati članica Evropske unije. S time bi sačuvani novac najmanje izgubio na vrednosti - poručuje profesor.

A kada bismo tih 1.500 dinara računali po sadašnjem kursu, to onda izađe 12 evra, što bi za 55 godina puta 12 meseci bila ušteđevina od 7.920 evra.

Prema sadašnjem stanju stvari, bilo da sklonjene novce pretvaramo ili ne u drugu valutu, cifra se kreće oko 8.000 evra. Još samo kada se nikakvi faktori ne bi menjali za tih pola veka...

Nije da za ovaj iznos možete da kupite stan, ali može da dođe kao lepa pomoć za stare dane.

VIDEO: Nekoliko načina za uštedu novca

(S.Vasić)