FORUM U DAVOSU: Šta je to što drži predsednika Svetske banke budnim noću? (VIDEO)

Ovogodišnji svetski ekonomski forum u Davosu dolazi u trenutku dobrih vesti za svetsku ekonomiju. Ipak, nekoliko stvari posebno zabrinjava predsednika Svetske banke Džim Jong Kima.

Svetski ekonomski forum u Davosu: Nove humanitarne krize mogle bi da izbiju ove godine, sekualno uznemiravanje žena prolazi nekažnjivo (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Zbog teorije "crnog labuda" svetska ekonomija doživljava kolaps! Hteli su po svaku cenu da postanu bogati, a sada imaju ogroman problem

Kim je podsetio na Globalni ekonomski prospekt od ovog meseca, u kome se, po prvi put od finansijske krize, predviđa da će globalna ekonomija raspolagati sa skoro svim kapacitetima. Tamo, kaže, očekuju umereni rast u razvijenim ekonomijama, ali i zemljama u razvoju za koje se predviđa da će da ojačaju za 4,5 odsto ove godine.

Prenosimo vam deo njegovog govora sa zvanične stranice foruma:

Foto: Tanjug/AP

"Globalni rast je dobra vest kako bismo do kraja priveli borba protiv siromaštva i doprineli napretku širom sveta. Ali postoji nekoliko stvari koje me drže budnim noću.

Prvo, očekivanja rastu širom sveta. Gde god da otputujem, vidim ljude na pametnim telefonima - i zahvaljujući internetu i društvenim medijima, oni mogu da vide kako žive drugi ljudi. Naše istraživanje sugeriše da što je veći  pristup internetu, očekivanja zaposlenih kada prihod uporede sa tuđim, počinju da rastu. Samo do kraja 2015. godine u Africi je 226 miliona pametnih telefona bilo povezano sa internetom. Do 2020. taj broj će se utrostručiti do tri četvrtine milijrade. Neka istraživanja procenjuju da će do 2025. 8 milijardi ljudi u svetu imati pristup internetu.

Porast očekivanja je dobar jer očekivanja zajedno sa mogućnostima dovode do ekonomskog rasta.  Ali me brine, ako se očekivanja udruže sa frustracijama, to može odvesti zemlje stazom nestabilnosti, sukoba, esktremizma i migracija.

Foto: Tanjug/AP

Drugo, inovacija ubrzava i tehnologija preoblikuje skoro svaki aspekt našeg živopta. Ovo vidimo u naporima koje ulažemo u razvoj. Sad koristimo dronove da ucrtamo zanzibarska ostrva u digitalni registar nacionalne imovine i satelitske snimke da ucrtamo mesta gde nema struje za hiljade sela u Južnoj Aziji. Nove tehnologije nam omogućavaju više boljih podataka, tako da možemo da znamo šta radi, a šta ne.

Ali tehnologija takođe menja prirodu posla. Ne znamo tačno kako će poslovi u budućnosti izgledati, ali znamo da će automatizacija zameniti mnoštvo poslova i eliminisati mnoge manje složene i nisko kvalifikovane poslove. Oni poslovi koji budu opstali i novi koji budu nastali, zahtevaće nove i sofisticiranije veštine. Neke studije procenuju da će 65 odsto današnje dece koja idu u osnovnu školu raditi poslove u oblastima koji još ne postoje.

Foto: Tanjug/AP

Izveštaj iz decembra sa McKinsey Globalnog Instituta kaže da će oko polovine svih rizičnih poslova biti automatizovano.

Treće, dok nam težnje rastu i tehnologija menja naš način rada, suočavamo se sa krizom u obrazovanju. Naš izveštaj o razvoju kaže da više od 250 miliona dece širom svete ne zna da čita ili piše, uprskos školovanju i da grubo oko 264 miliona dece nije ni upisano u osnovnu ili srednju školu.

Zemlje neće biti konkurentne jedna drugoj ukoliko ne ulažu više u svoje ljude - posebno u zdravstvo i obrazovanje, što obogaćuje ljudski kapital. Ali sistem za finansiranje zdravstva i obrazovanja je ukinut. Prečesto su šefovi država voljni da ulažu u svoje ljude samo kroz grantove i koncesione zajmove. Prečesto se od njih čuje: "Prvo da dođe do rasta ekonomije, pa ćemo onda ulagati u ljude". Moramo da promenimo sistem i nađemo način da više ulažemo u ljude.

Kako bismo pomogli u rešavanju ovog problema i pripremili se za neizvesnu budućnost, prošle jeseni smo pripremili "Projekat ljudskog kapitala" kojim u saradnji sa vodećim ekonomistima i lekarima sugerišemo zemljama u šta da ulažu.

Projekat uključuje rangiranje, podatke i analize koji treba da ukažu zemljama gde da ulažu kako bi ostvarile prihode od zdravstva i obrazovanja.

Naša istraživanja su pokazala i da godine školovanja ne znače kod svih isto, jer godina u školovanja u jednoj zemlji vredi mnogo više nego u drugoj.

Ako ne budemo delovali, ne samo da će nas naši ciljevi odvesti u ekstremno siromaštvo, već će mir, prosperitet i stabilnost u mnogim delovima sveta biti ugroženi. Ako budemo brzo delovali, možemo stvoriti jednake mogućnosti  i ako iskoristimo moć inovacija, uspećemo da napravimo globalno tržište u kome će biti posla za svakoga".

(Telegraf.rs)