RTB Bor zaradio 73 miliona dolara: Domaćinsko poslovanje u 2017. i za petinu veći prihod
Računica pokazuje da će RTB Bor, kada se od ostvarenih prihoda odbije sve osim amortizacije, u 2017. godini zabeležiti sedam puta veću zaradu nego prošle godine.
Godinu dana RTB-a Bor: Najvažnije izjave o rudniku budućnosti u poslednjih 365 dana
Ulaganje u povećanje rudarske proizvodnje, otvaranje novih ležišta, popunjavanje kapaciteta nove topionice i proizvodnja 100.000 tona bakra godišnje, potencijalni partner-investitor postaće većinski vlasnik RTB-a, navodi u razgovoru za Telegraf Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB Bor planove za narednu godinu.
- Interesovanje za RTB raste, to je sada poželjna kompanija jer joj na ruku idu veća proizvodnja i stabilno poslovanje, ali i dobra cena bakra - kaže Spaskovski.
POJAVIĆE SE JOŠ KOMPANIJA
On tvrdi da će se do raspisivanja međunarodnog tendera za "Bor" pojaviti još dve-tri kompanije zainteresovane za strateško partnerstvo.
- RTB Bor 2017. godinu završava sa EBITDA (profit pre nego što se oduzme kamata, porez na dobit i amortizacija) od 70 miliona dolara, a očekivanja za sledeću godinu su da u prvom podbilansu tada bude bar 20 odsto više para.
- Jedini srpski proizvođač bakra, zlata i ostalih plemenitih metala – Rudarsko-topioničarski basen Bor – prihodovao je ove godine 303 miliona dolara, odnosno 38 odsto više para nego prošle godine. Na veće prihode u 2017. uticala je 18 odsto veća proizvodnja iz sopstvenih rudnika, ali i za petinu jača cena bakra. U isto vreme, rashodi kompanije nisu rasli paralelno sa prihodima, već su u ovoj godini tek za devet procenata veći od prošlogodišnjih i iznose 230 miliona dolara. Ostvarena je, dakle, EBITDA (razlika između prihoda i rashoda, izuzev amortizacije), odnosno zarada od 73 miliona dolara - izjavio je Blagoje Spaskovski.
Na prihode kompanije, međutim, uticala je i cena koštanja katodnog bakra po toni jer je i ona za 13% niža od prošlogodišnje. Proizvodnja tone katodnog bakra u 2017. koštala je RTB 4.414 dolara, dok je u 2016. ovaj trošak po toni katode vredeo 5.060 dolara.
Cena koštanja danas je niža prvenstveno zbog manjih troškova metalurške prerade, a za to je, svakako, zaslužna nova topionica i njen rad punim kapacitetom i po dizajniranim parametrima. Više nema režima „stani-kreni“, pogubnog po kompaniju u doba saniranja svih posledica požara u Fabrici sumporne kiseline 2015. godine, a koji je fiksne troškove Topionice od 100 hiljada dolara dnevno, radila ona ili ne, drastično pogoršavao. Zato je i učešće metalurgije u strukturi cene koštanja tone bakra proizvedenog u RTB-u Bor triput veće od doprinosa koji je dalo rudarstvo.
18 MILIONA TONA RUDE
Naime, u prosečnoj ceni od 4.414 dolara za tonu proizvedene katode, metalurgija je troškove oborila za 28% i svela proizvodnju katode sa prošlogodišnja 884 dolara za tonu, na 631 dolar. Rudarstvo je, u isto vreme, uspelo da snizi troškove za devet odsto i lanjsku cenu 4.176 dolara po toni obori na 3.783 dolara.
- U RTB-u Bor ove godine otkopano je 18 miliona tona rude čijom je flotacijskom preradom dobijeno 235.000 tona suvog koncentrata. Metalurškom preradom nakon toga proizvedeno je 43.000 tona katodnog bakra, 700 kilograma zlata i pet tona srebra. Izraženo u procentima, proizvodnja bakra u koncentratu veća je deset odsto u odnosu na prošlu godinu, a metalurška (i to iz sopstvenih sirovina) za 18 procenata - kazao je generalni direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski.
Permanentan rad na ekonomiji poslovanja ogleda se i u hroničnoj borbi kompanije sa troškovima. Za ubedljiviju pobedu na tom polju RTB se ove godine opremio instrumentima za kontrolu praćenja potrošnje goriva, instalirao video-nadzor na svim osetljivim pozicijama i desetkovao usluge „trećih lica“.
Ističući promenu vlasničke strukture RTB-a Bor naredne godine kao nešto što kompaniju neminovno čeka, njen generalni direktor Blagoje Spaskovski pojasnio je model tendera koji je u izradi, a u čemu i on učestvuje, kao član radne grupe Vlade Srbije zadužene za RTB Bor.
KRITERIJUMI ZA TENDER
- Tender će biti definisan već početkom 2018. godine, biće krajnje transparentan i radna grupa Vlade Srbije upravo radi na njegovim kriterijumima. Ide se na većinski paket ili udeo i to zato što je sada idealno vreme da se od investitora izvuče dobro ulaganje. Bitno je da se naglasi da RTB ne prodajemo, već tražimo strateškog partnera koji će uložiti dovoljno novca da se otvori novi rudnik, popuni kapacitet topionice i godišnje proizvede 100 hiljada tona bakra. Strateški partner će, dakle, ulaganjem postati većinski vlasnik celog RTB-a. U kom procentu, to se još uvek sagledava. A, pored visine ulaganja, ključna stvar za izbor strateškog partnera biće i naš zahtev da ne sme biti otpuštanja radnika. Moram da priznam da je tu i Vlada Srbije veoma oprezna, te da i sam predsednik Vučić upozorava prilikom svakog razgovora sa potencijalnim investitorima na činjenicu da se radnici ne smeju otpuštati. Višak radne snage može se rešavati isključivo dobrim socijalnim programom i to na dobrovoljnoj bazi - kazao je Spaskovski na konferenciji za novinare.
On je istakao da su trenutno četiri kompanije veoma ozbiljni kandidati za strateško partnerstvo - dve ruske, kineska i kanadska – ali kaže da ima osećaj da će se do raspisivanja tendera pojaviti najmanje još dva-tri ozbiljna "igrača".
O ULAGANJIMA SE JOŠ RAZMIŠLJA
- Mislim da će ukupno biti pet-šest kompanija koje će se nadmetati na tenderu. RTB Bor je danas stabilna i poželjna kompanija i apsolutno su u pravu svi koji kažu da je ovo najbolje vreme za njegovu privatizaciju. Sada kada je i cena bakra dobra, plus pokazuje tendenciju daljeg rasta, može da se izdejstvuje i veoma dobra cifra za investicije. Obim potrebnih ulaganja se još uvek sagledava, ali se zna da bi investiranjem 330 miliona dolara u rudarsku proizvodnju, i to u otvaranje „Cerova primarnog“ i nabavku opreme za veću proizvodnju u Majdanpeku i u Jami, proizvodnja bakra iz sopstvenih sirovina porasla na 100.000 tona bakra, 1,4 tone zlata i osam tona srebra godišnje. Po sadašnjim cenama metala, vrednost takve produkcije bila bi 705,2 miliona dolara. Učešće RTB-a Bor u bruto društvenom proizvodu zemlje bilo bi 2,3 puta veće nego sada i iznosilo bi 1,8 odsto - rekao je generalni direktor RTB-a Bor.
Objašnjavajući u nastavku razgovora zbog čega postoji tendencija da se RTB Bor privatizuje uprkos dobrom poslovanju, povećanoj proizvodnji i EBITDI od čak 70 miliona dolara u 2017. godini, Spaskovski kaže:
JEDINI U SVETU
- Mnogo je razloga za to. Pre svega, ako bismo ostali u postojećem vlasništvu, bili bismo jedina takva kompanija u svetu. Drugo, moram podsetiti da nova topionica ima kapacitet 500.000 tona koncentrata. Projektovana je za 400.000, ali smo je testirali i videli da može komotno da prerađuje i pola miliona tona godišnje. RTB danas iz sopstvenih rudnika obezbeđuje 250.000 tona koncentrata, što znači da nam i za projektovani kapacitet nedostaje još 15.000 tona, a za dokazani isto onoliko koliko proizvodimo danas – znači 250.000 tona. Kapacitet, zato, popunjavamo koncentratom iz uvoza, topimo tuđu sirovinu i naplaćujemo preradu. Kao i svaka usluga, tako i ova ne donosi veliku zaradu, pa smo takoreći na „pozitivnoj nuli“ sa tim poslom.
Prema njegovim rečima, rudne rezerve su velike, imamo milijardu i 345 miliona tona rude, ali nemamo novac koji bismo uložili u otvaranje novih ležišta.
- Srbija ga takođe nema, a nije ni svetska praksa da države otvaraju rudnike. One mogu učestvovati i imati neki udeo, ali nikada i nigde nisu stopostotni vlasnici. A, opet, Srbija je zainteresovana da povećava učešće RTB-a u bruto društvenom proizvodu. Tačno je da će nam prvi podbilans za ovu godinu biti 70 miliona dolara. Međutim, polovinu tih para potrošićemo za otplatu kredita EDC banci za novu topionicu, a ostatak iskoristiti za obnavljanje rudarske opreme i stabilizaciju tekuće proizvodnje. Iz svega ovoga proizilazi činjenica da se vlasnička struktura RTB-a mora promeniti i da je to jedini put izlaska iz "vrzinog kola".
(Telegraf.rs)
Video: Da li je manje štetno ako pijemo piće "bez šećera" i zašto je plastika za jednokratnu upotrebu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
rale
73 miliona zaradi pekara u centru Beograda koga ovaj foira?
Podelite komentar