Najsiromašnije ljude na svetu tanjir pasulja košta 321 dolar
Naše malo, drugima predstavlja čitavo bogatstvo. Pa tako, tanjir pasulja u Njujorku košta 1,20 dolara dok je u Južnom Sudanu čak 321 dolar. Razlog tome što ljudi iz zemalja u razvoju dnevnu zaradu daju za jedan osnovni obrok, neki čak i više je u građanskim sukobima ili ekonomskom kolapsu, pokazalo je novo istraživanje Svetskog programa za hranu (WFP) i kompanije Masterkard.
Studija je pokazala da troškovi jednog obroka u najsiromašnijim zemljama sveta mogu dostići cenu od par stotina američkih dolara u ekvivalentu kupovne moći, a pokazuje i koji procenat prosečnog dnevnog prihoda u svakoj zemlji je potreban za kupovinu jednostavnog obroka.
Primera radi za pripremu jednostavnog obroka, kao što je obrok od pasulja, u državi Njujork je potrebno 1,20 dolara, što predstavlja 0,6 odsto prosečnog dnevnog prihoda.
Nasuprot tome, u Južnom Sudanu, najgore rangiranoj zemlji u studiji, tanjir te iste hrane košta 268 puta više, odnosno 321,70 dolara, što iznosi 155 procenata prosečnog dnevnog prihoda u toj zemlji, saopštila je kompanija Masterkard.
Na drugom mestu je Nigerija, gde cena jednog tanjira pasulja u odnosu na Njujork iznosi 200,32 dolara, ili 121 odsto nigerijskog prosečnog dnevnog prihoda.
Tanjir pasulja košta žitelja Deir Ezora, u Siriji, 190,11 dolara u odnosu na cenu u Njujorku, što čini 115 posto sirijskog prosečnog dnevnog prihoda, dok je u Malaviju za isti taj obrok potrebno 94,43 dolara, odnosno 45 procenata prosečne dnevnice.
Na petoj poziciji među najgore rangiranima je Demokratska Republika Kongo s cenom jednog obroka u poređenju s Njujorkom od 82,10 dolara, a za njegovu kupovinu je potrebno 40 odsto prosečnog dnevnog prihoda.
- Bez hrane ne možemo živeti, učiti ili rasti - kaže En Kerns, predsednica sektora za međunarodna tržišta u kompaniji Masterkard, ističući plan kompanije da isporuči 100 miliona obroka i da u partnerstvu sa Svetskim programom za hranu doprinese krajnjem cilju - a to je svet bez gladi.
Svakog dana, 815 miliona ljudi u svetu gladuje.
Prethodno WFP istraživanje, sprovedeno u saradnji s Masterkardom, ukazalo je na direktnu vezu između hranljivih školskih obroka i akademskih dostignuća i produktivnosti u kasnijem životu.
Deca koja su koristila 10-godišnji projekat za obezbeđivanje školskih obroka u Šri Lanki, zarađivala su pet odsto više novca kao odrasli. Dodatna analiza troškova i isplativosti otkrila je da jedan uloženi dolar u školske obroke donosi ekonomski povraćaj od tri do 10 dolara.
- Istraživanje ''Brojanje zrna pasulja'' je ozbiljan podsetnik na to u kojoj meri konflikti stvaraju okrutne nejednakosti u pogledu dostupnosti hrane... ona ilustruje koliko je zapravo bitno i hitno da se ceo svet uključi u okončanje konflikata kako bismo se približili okončanju gladi do 2030. - rekao je Dejvid Bizli, izvršni direktor WFP-a.
(Telegraf.rs / Tanjug)
Video: Đacima oči pune suza, zaplakaćete i vi: Učiteljica Kova ispraćena u penziju posle 40 godina rada
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Nikola
U Južnom sudanu dnevo zarađuju 321 dolar?
Podelite komentar
Iskren
Srećom,tu su jake zemlje da pomognu svojim potezima u borbi protiv gladnih...Tako da će se i ta bolest iskoreniti zaslugom bogatih država koje upravljaju svetom.
Podelite komentar
Bosnjak
Pa neka ne jedu pasulj
Podelite komentar