Preduzetnici u Srbiji plaćaju veći porez nego u Nemačkoj

Visoko fiskalno opterećenje poslovanja jedan je od ključnih razloga zašto srpska privreda procenjuje da čak 29 odsto firmi i preduzetnika odluči da posluje u sivoj zoni.

Ubuduće ćemo moći da se potpisujemo mobilnim telefonom: Papirni dokumenti odlaze u istoriju

Preporučujemo

Kao glavni razlog gotovo dve trećine ispitanika u istraživanjima NALED-a navodi visoki porez i doprinose na zarade i u skladu s tim 43 odsto privrednika vidi izbegavanje ovih obaveza kao najzastupljeniji oblik sive ekonomije.

Analiza poreskog i neporeskog opterećenja početnika u poslovanju, koju je uradio NALED u saradnji s Fakultetom političkih nauka, pokazala je kroz simulaciju uporedivih primera da preduzetnik koji vodi poslovne knjige i sebi isplaćuje minimalnu zaradu, u Srbiji mora za porez i doprinose da izdvoji čak 44,22 odsto ukupnih prihoda, u Hrvatskoj 25 odsto, u Mađarskoj od 25 do 35 odsto, a u Nemačkoj čak upola manje, 21,13 odsto.

Iako se u našoj zemlji preduzetnici dominantno opredeljuju da porez plaćaju paušalno, oni su i u tom slučaju izloženi visokim troškovima.

Vlasnik frizerskog salona, recimo, godišnje će na ime paušalnog poreza platiti od 145.000 do 250.000 dinara u zavisnosti od opštine u kojoj posluje, a vlasnik IT firme od 235.000 do gotovo 400.000 dinara, čak i da ništa ne prihoduju.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

- U skladu sa preporukom NALED-a, Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije predviđa kao jednu od 108 mera i aktivnosti uvođenje poreskog oslobođenja u prvoj godini poslovanja za mlade i nezaposlene na evidenciji NSZ - kaže predsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a i predsednik UO Sosijete Ženeral banke u Srbiji Goran Pitić.

Dodaje da NALED očekuje od Vlade i Ministarstva finansija da sprovedu tu meru do kraja 2017. u skladu sa usvojenim planom, "jer ukoliko želimo da stimulišemo preduzetništvo, dobrovoljno poštovanje propisa i prelazak u legalne tokove neophodno je da uvedemo podsticaje u ovoj oblasti".

Podsticajne mere posebno su važne za razvoj preduzetništva među mladima kod kojih je stopa nezaposlenosti na kraju 2016. bila 31,3 odsto i gotovo tri puta viša od opšte stope, navodi se u medijskom biltenu NALED-a, te konstatuje da u poređenju sa zemljama EU Srbija ima četvrtu najvišu stopu nezaposlenosti mladih.

Uz to, konstatuje se da je samozapošljavanje mladih u Srbiji retka pojava, tek 7,8 odsto ima status poslodavca ili su zaposleni u porodičnoj firmi, a više od 60 odsto nema ni želju da pokrene biznis.

NALED će, a u vezi s ovom temom, 10. oktobra u prostorijama Ekonomskog instituta i uz podršku Nemačke razvojne saradnje, javnosti predstaviti uporednu analizu poreskog i neporeskog opterećenja početnika u poslovanju, kao i preporuke za uvođenje poreskog oslobođenja u prvoj godini poslovanja.

(Telegraf.rs/Tanjug)