Ogromno blago nam je nadohvat ruke: Otpad u Vinči može da stvori čak TREĆINU struje za celu Srbiju
Postrojenje za preradu otpada u Vinči, čija bi izgradnja trajala dve-tri godine, a koštala oko 300 miliona evra, trebalo bi da prerađuje oko 70 odsto otpada i svojim sagorevanjem stvara oko 30 megavata električne i 65 megavata toplotne energije, izjavio je danas regionalni menadžer za zapadni Balkan Međunarodne finansijske korporacije (IFC) Tomas Lubek.
Otpad iz Vinče pretvaraće se u struju: Uskoro rešenje najcrnje ekološke tačke u Evropi
Samo tih 30 megavata bi, prema ranijim najavama minstra energetike Aleksandra Antića, trebalo da bude blizu trećine naše proizvodnje.
Lubek je, u izjavi za Tanjug, rekao da Beograd svake godine stvara 600.000 tona otpada i da bi novo postrojenje moglo da iskoristi taj potencijal za stvaranje energije, ali i da smanji zagađenje.
On je dodao da IFC igra savetodavnu ulogu Gradu Beogradu u tom projektu, i podsetio da se od 50 potencijalnih investitora, marta 2015. do ove godine iskristalisao jedan, najozbiljniji ponuđač.
- Prošle nedelje predata je jedna obavezujuća ponuda koja je u procesu razmatranja. Reč je o konzorcijumu Sueca iz Francuske i Itoču iz Japana - rekao je Lubek.
Takođe je naveo da je važno to što Grad Beograd nastavlja da investira u izgradnju postrojenja za sepraciju i reciklažu otpada, što će, kaže, omogućiti da se u budućnosti sagoreva samo onaj otpad koji nema drugu ekonomičnu upotrebu.
Lubek je istakao da su te kompanije veoma dugo uključene u proces i da je opravdano poverenje da je njihova ponuda dobra, ali da je ipak potrebno da se ona proveri kako bi bila u skladu sa uslovima predviđenim tenderom.
- To su veoma iskusne kompanije koje imaju veliko iskustvo u oblasti upravljanja otpadom - ocenio je Lubek.
Kako je regionalni menadžer IFC-a objasnio, gas od otpada koji truli u Vinči zagađuje vazduh i izaziva brojne požare, dok istovremeno otpad zagađuje Dunav i okolno zemljište.
Učešće u projektima obnovljive energije u skladu je sa ciljevima Evropske unije za klimu i energiju do 2050. godine, a Srbija je u obavezi da do 2020. poveća učešće obnovljivih izvora energije u svojoj prozivodnji sa 21 na 27 odsto.
Da bi postigla taj cilj potrebno je da, primera radi, toplane počnu da koriste 30 odsto obnovljivih izvora za proizvodnju energije.
Kao najbolji primer Lubek je naveo Švedsku, koja dva miliona tona otpada godišnje iskoristi da ugreje oko 810. 000 domaćinstava i obezbedi električnu energiju za oko 250. 000 domova.
Koliko su uspešni u tom procesu, objašnjava Lubek, pokazuje i podatak da godišnje uvezu skoro 700. 000 tona otpada od svojih suseda.
Međunarodna finansijska korporacija je deo Grupe Svetske banke fokusiran na razvoj privatnog sektora, kako investiranjem u projekte, tako i pružanjem konsultantskih usluga prilikom projekata javno-privatnog partnerstva i koncesije.
(Telegraf.rs / Tanjug)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.