Beogradska kupališta u doba kraljevine: Najživlje kod „Šest topola“, preko reke nudisti, „dendiji“ dolaze samo da pokažu nove svilene pidžame

Prizori sa beogradskih kupališta objavljeni u dnevnom listu „Vreme“ tokom bezbrižnog leta 1937. godine. Foto: Unilib.rs/Arhiva/Vreme

Prolazi zima i bliži se proleće, godišnje doba tokom kojeg je Beograd možda i najlepši. Nećemo pošteno stići ni da se okrenemo, a već će biti leto, i već će vreli talasi udariti na naš glavni grad koji će se sjatiti na Adu Ciganliju, Međicu, Lido... i sve otvorene bazene koje imamo.

Preporučujemo

Ništa novo. Beograd se već barem stotinu godina rekreativno kupa i osvežava u svojim rekama i na drugim „kupatilima“, kako su se nekada, sve do duboko u šezdesete, nazivala kupališta, možda zato što su privatna kupatila po stanovima i kućama još uvek bila retkost pa i nije bio potreban poseban naziv.

Kako je danas ne treba mnogo da se priča, znate i sami. Ali kako je bilo nekada, e, to je već manje poznato. Mogli bismo da se kladimo da veliki broj ljudi ni ne pomišlja da su u međuratno doba, za vreme Kraljevine Jugoslavije, Beograđani jednako kao i danas voleli i posećivali svoje plaže, o čemu verovatno najbolje govori ovaj tekst o „prilikama na beogradskim kupatilima“ koji je u dnevnom listu „Vreme“ objavljen u petak 16. jula 1937. godine.

„Da bi izbegli užasnu vrućinu, koja je juče vladala u Beogradu, oni su se popeli na visinu, da uživaju u pirkanju povetarca“, glasi originalni potpis ove fotografije objavljene u „Vremenu“ tokom bezbrižnog beogradskog leta 1937. godine. Foto: Unilib.rs/Arhiva/Vreme

Kaže ovako: „Kako se približavamo sredini leta broj posetilaca po kupatilima na Savi i Dunavu sve se više povećava. Prvi letnji dani, koji su bili vrlo hladni i neprijatni za kupanje, kao da su uneli veliki nemir među Beograđanima. Mnogi su bili već rešili da se uopšte ne kupaju. Međutim, julske vrućine su ipak učinile svoje...

Ako motornim čamcem prođete Savom zadivićete se impozantnoj slici koju vam pružaju kupatila, naročito kod „Šest Topola“ (i danas kod Sajma; prim. nov). Stotine kupača kao da su načičkani po sićušnim konstrukcijama na vodi. Njihovi raznobojni kostimi daju utisak kao da se posmatra neki živi, kolorisani film, gde su ostvarene sve tri dimenzije, među kojima i dubina.

Veseli uzvici i smeh razleže se po glatkoj površini vode gubeći se u dalekoj česti preko puta reke (to jest, sa današnje novobeogradske strane; prim. nov). A tamo, ko zna koliko zvaničnih i nezvaničnih nudista uživaju u lepoti sunčanog dana. Njima ovi krici što dopiru sa „zvanične“ strane kao da izazivaju ironičan smeh na licu. Prijatno je opružiti se po svilenoj travi i izložiti svaki delić tela blagotvornom uticaju sunca.

Prizori sa beogradskih kupališta objavljeni u dnevnom listu „Vreme“ tokom bezbrižnog leta 1937. godine. Foto: Unilib.rs/Arhiva/Vreme

KUPATILA I PLAŽE

Vlasnici kupatila osećali su da će ova kupačka sezona biti vrlo dobra. Beograđani su nagrnuli da se rashlađuju u svežim talasima Save i Dunava. Bili su prijatno iznenađeni kada su svoja omiljena kupatila našli obnovljena i modernizovana. Mnogobrojni nedostatci o kojima se prošle godine govorilo, uklonjeni su (što znači da se tokom druge polovine tridesetih godina na ovom polju prešlo iz stihijskog razvoja u sistematski; prim. nov).

I sama policija preduzela je mere da se kupačima osigura svaka bezbednost. U tu svrhu izdata je naredba kojom se vlasnicima kupatila stavlja do znanja kako treba da drže svoja kupatila. Na taj način onemogućena je svaka nesreća. Motorni čamci, kojima je parobrodska policija snabdevena, ovu brigu za sigurnost kupača znatno su pomogli. Tri čamca neprekidno lete s jednog kraja na drugi, kako bi u potrebnom času priskočili u pomoć davljenicima.

Prizori sa beogradskih kupališta objavljeni u dnevnom listu „Vreme“ tokom bezbrižnog leta 1937. godine. Foto: Unilib.rs/Arhiva/Vreme

Ulaznice na kupatilima su srazmerno visoke prema platežnoj moći publike (još od druge polovine devetnaestog veka pa sve do pedesetih godina, za „javnost“ se koristila ova reč; prim. nov). Ne može svako da baci dva, tri pa i četiri dinara svakoga dana za jedan sat proveden u vodi. Treba imati na umu da sredstva za prevoz do kupatila takođe iziskuju mnogo materijalnih žrtava. Sve ovo je učinilo da su mnogi odustali od namere da uopšte odu na plažu.

Uređenje pred kupatilima zadovoljava sve higijenske potrebe. Na mnogim mestima kupači mogu da nađu vrlo prijatna odmorišta koja potsećaju na prava svetska kupatila. Veliki broj Beograđana provodi svoj letnji raspust pored Save. Njihove porodice dolaze još rano ujutru a odlaze kasno uveče. Oni su neka vrsta domaćina...

KAKO SE PROVODI DAN

Prizori sa beogradskih kupališta objavljeni u dnevnom listu „Vreme“ tokom bezbrižnog leta 1937. godine. Foto: Unilib.rs/Arhiva/Vreme

Prvi kupači skaču u vodu još oko šest izjutra. Oni nemaju straha pred hladnim talasima. Plivaju po nekoliko minuta a onda se zavlače u debelu ćebad koja ih prijatno zagreju. Kažu da je to savršena masaža za okrepljenje tela. Umereniji ulaze u vodu tek oko devet ili deset sati. U to doba dana voda počinje malo da se zagreva. Pridolazak novih kupača traje do tri sata popodne. U to vreme broj kupača je najveći.

Na beogradskim kupatilima mogu se videti vrlo zanimljive scene koje bi možda strance naterale u smeh, ali, koje su za nas sasvim normalne. Postoji jedan dobar broj beogradskih „dendia“ koji dolazi na plažu da paradira i pokazuje svoje svilene pidžame po poslednjoj modi (neponovljivi, jedinstveni duh Beograda, i Beograđana koji se suštinski ne menjaju; prim. nov). To isto čine i devojke ali sa mnogo više ukusa i šarma.

Prizori sa beogradskih kupališta objavljeni u dnevnom listu „Vreme“ tokom bezbrižnog leta 1937. godine. Foto: Unilib.rs/Arhiva/Vreme

Međutim, muškarci često puta izazivaju čitavu buru smeha. Nekoliko istrajnijih, po ceo dan ne uđu u vodu da ne bi sa obraza skinuli puder i karmin (Beograd je svet, čak i kad samo želi da bude čudan; prim. nov). Njihova kosa je glatko zalizana. Puše cigaretu za cigaretom. Glavno im je zanimanje da preko knjige „kibicuju“ lep ženski svet. Kada posle teških napora „uspostave vezu“ počinje flert koji traje do kasno u noć a završava se „Kazbekom“ ili nekim drugim noćnim lokalom...

Nekoliko slikara redovno dolaze da na platno presele nezanimljive pejzaže sa Save i Dunava. Oni te slike nezvanično prodaju, čuvajući se da svoju umetnost ne srozaju na nivo ulične prodaje jer su u tom slučaju policajci neumoljivi.

Fotografi u kupaćim gaćicama po ceo dan jure duž kupatila i slikaju lepe dame sa obnaženim ramenima i leđima (danas je sve obnaženo; prim. nov). Njihov posao je policijski legalizovan. I dobro im ide. Ako uhvate neki lep snimak znaju da će oni isti mladići, što pored vode po ceo dan leškare, dobro platiti samo da bi dobili kopiju „najlepše“. Tako iz dana u dan...

„Jedna grupa skauta veslača iz Pešte juče je logorovala na Adi Ciganliji. Skauti su naročitim čamcima otplovili Dunavom za Varnu“, glasi originalni potpis ove fotografije objavljene u „Vremenu“ tokom bezbrižnog beogradskog leta 1937. godine. Foto: Unilib.rs/Arhiva/Vreme

ONI KOJI NE PLAĆAJU

U posebnu klasu spadaju oni koji za celo vreme leta ne plate za kupanja ni jedan dinar. Problem plaže oni su rešili na vrlo prost način. Duž Save, uzvodno od „Šest Topola“ (dakle, ka Adi Ciganliji; prim. nov) postoji čitava kolonija „besplatnih“. Oni dolaze ujutru, ostavljaju u šiprag svoja odela i preplivaju Savu. S druge strane je mnogo lepše i diskretnije, naročito ako na kupanje dođete sa boljom polovinom.

Na ovim mestima vlada nepisani zakon: „Ko ukrade tuđe odelo a bude uhvaćen, biće premlaćen od svih prisutnih. Ko uspe da pobegne sa ukrađenim stvarima, alal mu vera“. Jer zbilja treba biti umetnik pa se provući između stotine pogleda. Svaki je u isto vreme i kupač i stražar jer se plaši da je odneto baš njegovo odelo.

Prizori sa beogradskih kupališta objavljeni u dnevnom listu „Vreme“ tokom bezbrižnog leta 1937. godine. Foto: Unilib.rs/Arhiva/Vreme

Policija ništa ne preduzima protiv ovih kupača jer je svesna da među njima ima mnogih koji bi umesto za kupatilo i kupaći kostim radije dali tri dinara za hleb. Zato su ove obale njihovo carstvo.

U blizi zimovnika postoji jedna lepa sunčana poljana na kojoj provode leto ljudi i žene za koje se ne može reći da li su nudisti ili nisu. Nekada su obučeni, nekada ne. Devojke i muškarci potpuno oslobođeni pritiska kostima, pecaju ribu i pevaju pesmu toplom suncu. Ljubav je ovde životna potreba.

Sada su opet otpočeli promenljivi dani. Čas sunce, čas kiša. To je znak preloma sredine leta. To je ujedno i signal za sve one koji se još nisu zamočili u vodu da požure dok ne bude isuviše kasno.“

Tekst je napisao poznati međuratni novinar Jovan Običan. Beograde, nemoj nikada da se promeniš.

(P. L.)